Karić: "Nikada se predati nećemo estradnim političarima. Nikada"

Otvaranje pitanja Nacionalne štedionice i eventualnih zloupotreba u njenom poslovanju,  pružilo je priliku za pokretanje novog medijsko-političkog obračuna.  Neki ga zovu medijski rat, a neki rat na bankarskom terenu. I dok jedni tvrde da je ta afera iskonstruisana, a drugi da je radjeno suprotno zakonskim propisima, ponovo je otvoreno pitanje kontrole medija u kojima se takve tvrdnje plasiraju.

Tako je stranka G17 Plus apelovala na medijska udruženja i nevladine organizacije da reaguju povodom korišćenja nacionalne frekvencije BK Telekoma za medijski linč te stranke, a u privatne svrhe Bogoljuba Karića. Apel je uputila i BK Televizija a povodom, kako je navedeno, napada potpredsednika G17 Plus Mladjana Dinkića na tu televiziju. Istovremeno, čelnici Nacionalne štedionice najavili su da će zatražiti sudsku zaštitu od pojedinaca i institucija koje su joj naneli štetu, a kao tendenciozno se u ovom slučaju posebno ističe izveštavanje BK Telekoma.  

Povodom optužbi da vodi medijsku i političku kampanju, vlasnik BK grupe Bogoljub Karić kaže za B92 da će se truditi svim sredstvima, tj. medijima koje ima, da javno govori o malverzacijama za koje tvrdi da ih je počinio Mladjan Dinkić: “Do sada smo ćutali, više nećemo. Videli ste, vlasnici kapitala više neće da ćute. Ni Mišković, ni Drakulić, ni Drašković, ni Radulović, niko neće da bude rob estradnih političara i da oni upravljaju sa našim parama, a nama da prete hapšenjem, ubijanjem, kidnapovanjem. Pristajemo na sve to i sve ćemo prihvatiti, ali se predati njima nećemo. Nikada”, kazao je Karić.

Negirajući da je jedan od centara moći u ovoj zemlji, Karić navodi da nema ništa protiv gostovanja Dinkića i G17 plus na medijima koje se, kako kaže, usudjuje da kontroliše. A kontroliše ih, bar prema sopstvenom priznanju, osam: “Znači ja kontrolišem osam medija: RTV BK Telekom, Radio BK, Jefimija, Porodica, Mobicom, Klasika, Profil i Dama”. Na pitanje novinara da li je tačno što se pominje u javnosti da kontroliše još neke medije, kao Centrar, Balkan i sl, Karić kaže: “Verujte mi da mi je žao što nemam uticaj. Kada bih ja imao uticaj, onda bi 80 posto tih novina bile prekrivene dokumentima i dokazima o najvećoj posleratnoj pljački u Srbiji koja se desila”.

Velimir Ćurguz Kazimir, iz Ebart fondacije koja se bavi analizom medija, ukazuje da su centri moći, vezani za najbogatije ljude, uvek imali veći pristup i uticaj na medije. “Kada su u pitanju privatne televizije, moramo da shvatimo da glavni uticaj ima sam vlasnik koji štiti svoje interese. Tu nema spora sve dok to ne dodje u konflikt sa javnim interesom a to je onda kada se izvrću činjenice i daje neobjektivna slika o onome što se dešava”, kaže Ćurguz-Kazimir. On smatra da je sasvim jasan interes BK da svoju stranu u sporu predstavi na najbolji mogući način i ukazuje na trenutak u kojem se afera Štedionica pokreće: “Čini se, naime, da je dosta problematično pokretati kampanje u trenutku kada ne samo da se formira vlada, već i kada treba stvoriti jedan stabilan ambijent za budćnost ove zemlje. Pogotovo je čudno da oni koji najviše plediraju da im je potrebno stabilno, mirno i pravno okruženje, reč je o biznismenima, da na neki način oni pokreću kampanju u ovom trenutku”, rekao je Ćurgus Kazimir.

Očigledne su i političke implikacije cele priče, kaže naš sagovornik, ne želeći da tumači interese koji iza toga stoje. Direktor fondacije Ebart takodje smatra da priče o pet dnevnih i dve nedeljne novine, koje su prema optužbama Mladjana Dindkića, pod kontrolom Karića, ne treba uzimati zdravo za gotovo. Tako navodi istraživanje ove fondacije o štampanim medijima koji su u poslednjih nedelju dana sa temom Nacionalne štedionice išli  na prvoj strani: “Odmah upada u oči da Balkan nije propuštao prilike da isključivo na prvoj strani kritikuje i napada Mlađana Dinkića. Druge novine su se držale malo opreznije. U tom smislu, Blic tome nije previše posvećivao pažnje, dok su Politika i Danas izbegavali tu temu na prvim stranicama. Kurir i Večernje novosti su dosta koristile tu temu, vrlo šareno, znači čas jedno, čas drugo. Moglo bi se reći da su donekle veću pažnju dali Kariću, nego Dinkiću, ali to ne može baš tako jasno da se vidi. Novine u velikoj meri zavise i od onoga čega trentuno ima”.

Oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvajući sve novinare i medije da se energično suprostave bilo kakvim pritiscima političke oligarhije, interesnih grupa i pojedinaca, kao i komercijalnim pritiscima poslodavaca. "Takvi postupci treba da budu predmet javne osude, a urednici i novinari dobiće svaku pomoć NUNS-a u odbrani njihovog ličnog i profesionalnog integriteta", navodi se u saopštenju tog udruženja.

Tako su se NUNS  i Udruženje novinara Srbije našli su se pred nezahvalnim zadatkom - da arbitriraju izmedju dve strane od kojih obe imaju jake političke ambicije, kaže novinar Nebojša Bugarinović iz NUNS-a. On objašnjava da G 17 plus ima otvorene političke ambicije, dok BK kompanija na prikriveni način ima vrlo snažan politički uticaj. U ovom trenutku ne želimo da se opredeljujemo ni za jednu stranu jer posao novinara je da saopštavaju informacije, a posao novinarskih udruženja da zaštite pravo novinara da pravovremeno informišu javnost, kaže Bugarinović: “Neka i jedni i drugi iznesu šta imaju. Protiv smo toga da se vlasništvo nad televizijom koristi kao ključna poluga kojom će se osvariti utisak u javnosti o ispravnosti svoje pozicije i u krivicu suprotne, ali smo takođe protiv toga da se samo tvrdnjom da neko činjenicom da je vlasnik televizije nije u pravu, da se i to iznosi kao argument. Ne, neka se dokaže da nije u pravu, a i ovi bi drugi morali da spuste loptu, što se  tiče zloupotrebe medija i jednog vrlo jakog sredstva za oblikovanje javnog mnjenja, kakva je televizija”.

I dok se oblast javnog informisanja zakonski u potpunosti ne odredi, prostor za politizaciju i zloupotrebu medija i dalje ostaje otvoren.