Predsednički izbori u Srbiji 16. novembra

Predsednik Skupštine Srbije Nataša Mićić raspisala je izbore za predsednika Srbije za nedelju 16. novembra ove godine. Mićić je rekla da je odluku donela kako bi prekinula licitiranje oko toga da li se zakoni i Ustav moraju poštovati: "Smatram da će izabrani predsednik Srbije, svojim autoritetom i legitimitetom biti u prilici da pomogne u donošenju ustava, svakako više nego što to može bilo koji vršilac dužnosti. U Srbiji većina građana ne želi vraćanje na staro. Dokaz za to biće predsednik Srbije koga je izabrala ta većina", kazala je Mićić obrazlažući odluku o raspisivanju predsedničkih izbora.

I pored već odredjenog datuma predsedničkih izbora, u vladajućoj koaliciji, ipak, nije postignuta saglasnost oko toga da li je sada trenutak za njihovo održavanje. Iako je, nakon u utorak uveče održanog Predsedništva DOS-a, saopšteno da je odluka o izborima doneta konsenzusom lidera koalicije – DHSS, Demokratska alternativa, Sandžačka demokratska partija i Savez vojvodjanskih Madjara još uvek su protiv predsedničkih izbora. Zajedničko u stavovima tih stranka jeste da su izbori "gubljenje vremena", ali i da eventualni zajednički kandidat DOS-a ne bi na njima mogao da pobedi.

Podršku novembarskim izborima pružili su Gradjanski savez Srbije, Demokratska stranka, Liberali Srbije, Reformisti Vojvodine i Demokratski centar, čiji se lider Dragoljub Mićunović pominje kao nezvanični kandidat za prvog čoveka Srbije. Iako iz vladajuće koalicije nema potvrda njegove kandidature, može se naslutiti da DOS u svom predlogu vidi lićnost čija će kandidatura okupiti sve suprotstavljene političke snage u zemlji. Potpredsednik demokrata Čedomir Jovanović kaže da će DS podržati predsedničkog kandidata, koji “neće predstavljati personalni problem” za davanje podrške svih većih  političkih stranaka: "Mi tragamo za predsedničkim kandidatom koji će svojom pobedom vratiti potrebnu stabilnost Srbiji i koji istovremeno svojom pobedom neće nikoga ugroziti na političkoj sceni Srbije".

A u emisiji Kažiprst Radija B92, visoki zvaničnik SDP-a Meho Omerović, izjavio je da će DOS uskoro objaviti ime predsedničkog kandidata, i da se očekuje odgovor Dragoljuba Mićunovića na ponudu da on bude kandidat vladajuće koalicije. On je rekao i da su kriterijumi za kandidata da bude sposoban da privuče veliki broj birača, ali i da dobije podršku, kako je rekao, ostalih demokratskih snaga: "Profesor Dragoljub Mićunović je isuviše iskusan čovek i dugo godina je u politici da ne zna šta radi. On će u svakom slučaju uzeti u obzir sve moguće elemente uključujući i element nemogućnosti da izbori uspeju, ali mislim da je najvažnije to što će profesor Mićunović - ako bude uopšte kandidat -  pokušati da animira i da pridobije i neke stranke koje nisu trenutno u vladajućoj koaliciji. Tu mislim i na gospodina Koštunicu i gospodina Labusa", kazao je Omerović.

 Nakon razjašnjene dileme da li će i kada biti raspisani izbori, njihovo zakazivanje za novembar pokrenulo je drugu dilemu – koliko dugo će tada izabrani predsednik obavljati tu dužnost. Stručnjak za Ustavno pravo profesor Zoran Tomić rekao je za Radio B92 da “dileme nema”, te da će “po novom Ustavu morati da bude biran i novi predsednik”: "Po novom Ustavu bi se šef države morao birati ponovo. Pošto se konstituišu organi, parlament, vlada, to važi i za predsednika republike, pretpostavljeno izabrani predsednik na ovim izborima koji su sada raspisani vršio svoju funkciju, a kada se ili raspišu izbori po novom ustavu u skladu sa njim, ili da se od strane parlamenta izabere predsednik, onda će stari predsednik da ode sa te stolice i dođe novi. To je sasvim jasno", kazao je Tomić.

Ovo su treći po redu predsednički izbori od smene vlasti bivšeg režima na izborima 2000, a sedmi od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine. Prvi višestranački predsednički izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine. Prevremeni predsednički izbori održani su 20. decembra 1992. godine, pošto je 27. aprila te godine, nakon raspada SFRJ, proglašena SRJ, federacija Srbije i Crne Gore.