Emilija Lilić dobitnica nagrade 'Zoran Mamula'

U konkurenciji od oko 20 novinara iz radio stanica širom Srbije, nagradu Radio-televizije B92 'Zoran Mamula' dobila je novinarka radio Pirota Emilija Lilić, za autorski prilog koji govori o tranziciji i promenama koje se, i pored očekivanja, nisu dogodile u Pirotu. Emilija Lilić za Radio B92 objašnjava zbog čega se bavila upravo tom temom. "Prilog je o vaskrsu ljudi iz bivšeg režima, to je pojava koju sam ja prepoznala oko sebe u vazduhu, u atmosferi, i onda je artikulisala na konkretnim primerima. Imamo i šefa predsedništva DOS-a, imamo predsednika opštine, predsednika izvršnog odbora, imamo radnike koji traže svog bivšeg direktora JUL-ovca i koji su na ivici suza što se on ne vraća jer im je mnogo, mnogo bolje bilo u to vreme. Tako imamo jednu kompletnu priču koja je krajnje upozoravajuća. Ja mislim da ovakve priče moraju da nešto promene, da pokrenu, jer, kad sam se probudila 5. oktobra, Srbija koja je tog jutra osvanula nije Srbija koju sam ja želela da vidim, i ova priča je pokušaj da mi dođemo do te Srbije", rekla je Emilija Lilić.    Nagrađeni prilog Emilije Lilić čućete u ponedeljak u emisiji Kažiprst koja je na programu od 9 i 30 do 11 časova.Nagrada Zoran Mamula je ustanovljena za radio izveštaj, reportažu ili intervju i nosi ime našeg kolege koji je preminuo pre godinu dana. Zoran Mamula je od osnivanja Radija B92 bio jedan od najistaknutijih novinara i nosilac onoga što naši slušaoci prepoznaju kao duh devedesetdvojke. Zbog toga je uspostavljanje ove nagrade značajno i kao takmičenje radijskih novinara ali i kao sećanje na našeg prijatelja i kolegu. O tome je govorio i glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić. "Kada je pre više od 13 godina počeo da radi Radio B92, niko od nas, koji smo se upustili u tu neizvesnu i riskantnu avanturu nije razmišljao o tome koliko smo bili srećniji i drugačiji od drugih medija. I to ne samo po konceptu, stilu i uverenjima, nego i generacijski. Nikome od nas tada nije padalo na pamet da će sa ovog posla otići u penziju. O tome da je novinarstvo opasna profesija, koja dramatično skraćuje životni vek, znali smo na osnovu opštih priča a ne iz sopstvenog iskustva. Odrastanje ne znači uvek starenje, ali svakako znači suočavanje sa životom koji se, kao sve oko nas, takođe troši. Godinama smo u najtežim uslovima imali osećanje beskrajne energije i fizičke svemoći. Nismo bili svesni trošenja, kao ni opasnosti zamora materijala. Da li smo možda bili od nekog drugog materijala? Zoran Mamula je prvi platio dug prema životu koji je isotvremeno bio i lep i veličanstven i strašan i nenormalan. Jedini način da, bar za trenutak, zaustavimo vreme jeste sećanje. Sećanje na Zorana Mamulu je sećanje na sve nas koji smo ejdnom davno engde krenuli", rekao je Matić.