Oficir KOS-a svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću

Hag --

Izvor: B92 Svet, Srbija i Crna Gora
Podeli

Slobodan Lazarević, bivši oficir KOS-a, koji je početkom 90-tih bio angažovan u vojsci RSK, izjavio je na suđenju Slobodanu Miloševiću, da je MUP Republike Srbije operisao u Hrvatskoj i Bosni, i to iz dva centra, prenosi dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubice Gojgić. Prvim, na Petrovoj gori komandovao je Franko Simatović Frenki. Drugi se nalazio nedaleko od Velike Kladuše, a komandanti su bili Rajo Božović i Miodrag Ulemek Legija. Specijalne jedinice MUP-a Srbije, dobrovoljci Željka Ražnatovića Arkana i Fikreta Abdića, te deo pripadnika 21. Kordunskog korpusa Vojske RSK, sačinjavali su "zajedničku komandu" poznatu pod operativnim nazivom "Pauk", izjavio je Lazarević objašnjavajući da je ona delovala sa obe strane granice Bosne i Hrvatske. Lazarević je ispričao da je u okviru 21. korpusa VRSK, gde je u činu potpukovnika bio angažovan kao oficir za vezu sa predstavnicima međunarodne zajednice, postojala antiteroristička grupa, koju je činilo "četrdesetak mladića sa kriminalnim dosijeima, kojima su poveravani prljavi poslovi, koje bi obrazovan, ozbiljan oficir odbio da izvrši", rekao je Lazarević. On je ovu jedinicu optužio za ubistva hrvatskih civila i Srba koji su se zalagali za mirno rešenje krize, kakav je bio gradonačelnik Vrgin Mosta, Dmitar Obradović.

Antiteroristička jedinica odgovorna je, po rečima Lazarevića, za izazivanje incidenata na teritoriji koju su kontrolisali Srbi iako su za njih bili optuživani hrvatski teroristi, a sam Lazarević uručivao protestna pisma predstavnicima mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Tim incidentima trebalo je, objasnio je svedok, stvarati atmosferu straha i nepoverenja među Hrvatima i Srbima, čime je isključivana svaka mogućnost prevazilaženja sukoba. Lazarević je rekao da Beograd nije bio zainteresovan za rešavanje spora između hrvatskih Srba i Hrvatske države, jer je sukob poslužio za odvraćanje pažnje od problema koji su postojali u Jugoslaviji.

Slobodan Lazarević potvrdio je da su veze krajiških Srba i Beograda bile jake i to na svim nivoima: političkom, vojnom i policijskom. To se, ispričao je, videlo i tokom mirovnih konferencija kojima je, prisustvovao u svojstvu prevodioca, a na kojima su Srbi i Hrvati, uz posredovanje UN, razgovarali o obustavljanju neprijateljstava. Scenario pred svaki odlazak na put bio je isti, ispričao je Lazarević: dva dana pre polaska na razgovore dolazilo se u Beograd gde su dobijane uglavnom uvek iste instukcije, "da se ne prihvataju nikakvi sporazumi". Delegacija Srba iz Hrvatske bi i po povratku s puta zastajala u Beogradu, gde bi se razgovaralo o toku pregovora.

Sam Lazarević redovno je slao izveštaje pukovniku Nikoli Zimonji, iz KOS-ovog odeljenja "za spoljnu bezbednost". Lazarević je rekao da je predsednik RSK Goran Hadžić o svemu obaveštavao Miloševića, odnosno ljude iz njegovog kabineta, a da je i sam sebe jednom prilikom nazvao "prenosiocem poruka". Oficiri VRSK, članovi pregovaračkog tima bili su u vezi sa Momčilom Perišićem, tada načelnikom Generalštaba jugoslovenske vojske, dok su policajci bili u stalnom kontaktu sa Jovicom Stanišićem, tada šefom Resora državne bezbednosti. Pripadnici DB-a Krajine, govorili su o Stanišiću kao o "tati", dok su Miloševića opisivali kao "gazdu" ili "šefa", objasnio je Lazarević. On je u sudnici izneo i ocenu da su vojske RSK, RS i JNA bile zapravo jedna formacija, jer su se sve finansirale i opremale iz jednog centra, "iz Jugoslavije, odnosno Srbije", rekao je svedok.

Do pojavljivanja u sudnici, Slobodan Lazarević vodio se u Tribunalu pod šifrom C001, ali je na početku njegovog svedočenja saopšteno da nema potrebe za merama zaštite svedoka, budući da Lazarević više ne živi u Jugoslaviji i da mu je, u međuvremenu, promenjen identitet. Iz gotovo "džemsbondovske" biografije ovog svedoka izdvajamo da je C001, po sopstvenim rečima još 1968. godine zavrbovan za rad u obaveštajnoj službi, te da mu je jedan od prvih zadataka bio da se kao dvadesetjednogodišnji saradnik KOS-a infiltrira među organizatore studentskog protesta. Potom se istim poslom bavio u Australiji i Velikoj Britaniji, gde je pratio kretanja tamošnje dijaspore, a 1984. godine vratio se u Sarajevo, na mesto ličnog sekretara direktora protokola Olimijade. Tokom svedočenja Lazarevića čulo se i da je, do početka 90-tih godina, finansiranje obaveštajnih službi, naročito njihovih aktivnosti u inostranstu, servisirao GENEX, a da se novac za obaveštajne aktivnosti finansirao iz takozvanih "crnih fondova". To su bila sredstva koja su dobijana bez obaveze korisnika da pokaže na šta ih je potrošio, objasnio je Lazarević.

Krajem 1991. godine Lazarević je stigao na hrvatsko ratište. Za potrebe različitih operacija, dobio legitimaciju policije RSK, dva lažna pasoša, jedan diplomatski, pa čak i titulu profesora, ali je za sebe rekao da je sve vreme radio kao oficir KOS-a. Kao jedan od svojih zadataka u Krajini, Lazarević je naveo i vrbovanje pripadnika UN i međunarodne zajednice za rad u korist Srba. "U nekim slučajevima to nije bilo teško, rekao je u sudnici, jer su neki ljudi verovali u srpsku stvar," objasnio je svedok, uz napomenu da je za one koji su manje verovali odvajan i novac za podmićivanje. Svedočenje Slobodana Lazarevića, koji svoj iskaz daje na engleskom jeziku, nastavlja se u sredu, kada se očekuje da će i Slobodan Milošević započeti sa unakrsnim ispitivanjem.

Politika

strana 1 od 306 idi na stranu