Jugoslovenski naučnici razvijali krstareće rakete za Irak?

Jugoslovenske kompanije za proizvodnju oružja poslednje dve godine rade na razvoju krstareće rakete za potrebe Iraka, piše "Vašington Post", pozivajući se dokument koji su američke diplomate dostavile jugoslovenskim vlastima ovog meseca. Takve i još neke vesti u vezi navodne trgovine oružjem Jugoslavije, Republike Srpske i Iraka pojavile su se u nedelju u poznatim inostranim medijima, pozivajući se na diplomatske ili obaveštajne izvore. Neke od njih, ukoliko se pokažu kao tačne, mogle bi dovesti u nepriliku mnoge ličnosti poznate ovdašnjoj javnosti. 

Pozivajući se na izvore bliske vlastima u Beogradu, "Vašington Post" tvrdi da u jednom dokumentu koji su američke diplomate poslale jugoslovenskim zvaničnicima ovog meseca stoji da su jugoslovenska namenska preduzeća dve godine radila na razvoju krstareće rakete za Irak, javlja za radio B92 iz Vašingtona, novinar Glasa Amerike Milan Pavlica. Optužbe su stigle u paketu sa oštrim pismom u kojem se zahteva prekid kršenja embarga UN-a na naoružanje, piše "Post", pozivajući se na visokog jugoslovenskog zvaničnika koji zna za američki dokument. U dokumentu se navodno tvrdi da jugoslovenski naučnici rade na razvoju turbomlaznog motora za krstareću raketu CM 1500 srednjeg do dalekog dometa. U tekstu se još kaže da su jugoslovenski naučnici više puta posećivali Irak od početka 2001. godine da bi kompletirali projekat, i da su ugovori sklopljeni uz posredovanje "Jugoimporta". Izvori "Vašington Posta" bliski vlastima u Beogradu kažu da su dokazi koje su Amerikanci predstavili Jugoslovenima u direktnoj suprotnosti sa tvrdnjama jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice da su jugoslovenski stručnjaci samo remontovali stare avionske motore, a ne prodavali modernu vojnu opremu, iako je i Stejt department imao sličnu zvaničnu verziju o remontu zastarelih MIG -ova. Post dalje navodi da je Irak do sada u svom arsenalu imao samo balističke projektile koji su teži za navođenje, a da bi krstarećim raketama bio sposobniji za precizno gađanje susednih zemlja. U američkom dokumentu se tvrdi da je februara 2000. "Jugoimport" zaključio ugovor sa kompanijom "Al Fatah", a da je potom uspostavio saradnju sa pet manjih privatnih firmi u cilju ispunjenja ugovora. Te firme, "Infiniti", "Brunner", "GVS", "Temeks" i "Interdeal", kako Post ocenjuje, kontrolišu ili su blisko povezani sa njima, aktivni i penzionisani oficiri Vojske Jugoslavije. Preduzeće Bruner navodno je dobilo u zadatak da napravi turbomlazni motor MM 400 za krstareću raketu. Ta kompanija je pomogla da se izgradi fabrika u Libiji u kojoj se proizvodi raketno gorivo, te omogućila libijskoj vladi da dođe do američkog softvera za povećanje preciznosti raketa. U dokumentu se dalje pominje još jedna iračka kompanija, "Al Rava", sa kojom su direktori ovih manjih preduzeća, kao i predstavnici "Jugoimporta" razgovarali početkom 2001. godine i da su od tada jugoslovenski naučnici dobili stalno boravište u Iraku.

Jugoslovenski zvaničnici nisu želeli da komentarišu navode "Vašington Posta". Šef diplomatije Goran Svilanović izjavio je da sa američkom ambasadom postoji česta razmena raznih dokumenata, dok je ministar policije Zoran Živković naveo da će komentari biti mogući nakon što se okonča državna istraga o aferi "Jugoimport". 

Pitali smo vojnog analitičara Miroslava Lazanskog koliko je realno da je jugoslovenska vojna industrija razvijala program krstarećih raketa za režim Sadama Huseina. "Kada je u pitanju naša postojeća tehnologija, u ovom času teško da mi možemo da napravimo takvu raketu, jer nemamo bazične raketne komponente. Ono što je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio pogon u Novom Travniku, gde su rađeni sistemi za lansiranje takvih raketa, je nesto sto mi danas, u ovoj Jugoslaviji nemamo. Naravno, bilo je puno špekulacija proteklih godina, da li su neke krstareće rakete koje su padale na teritoriju Jugoslavije ostale čitave, neeksplodirane, i da li je neko mogao da napravi neku vrstu kopije. Da bi se kopirala jedna krstareća raketa potrebne su mnoge godine rada. Svega pet zemalja u svetu poseduje krstareće rakete, a čak ni Kina ne može da napravi krstareće rakete", istakao je Lazanski.

Pored "Vašington Posta", u nedelju je još jedan inostrani medij objavio zanimljive informacije o jugoslovensko – iračkim vojnim vezama. Nemački "Velt Am Zontag" tvrdi da je poslove oko krijumčarenja oružja iz Republike Srpske u Irak dogovorio Vojislav Šešelj, koji je u poslednjih 18 meseci "najmanje dva puta" boravio u Iraku. Tamo se Šešelj sastao sa Sadamom Huseinom i njegovim zamenikom Taha Jasin Ramadanom, prenosi dopisnik agencije Sense iz Berlina Branislav Milošević. Prvi put je Šešelj, u pratnji Aleksandra Vučića i četiri telohranitelja, sleteo avionom JAT-a iz Beograda, sa dvočasovnim zakašnjenjem, na aerodrom u Damasku 7. februara 2001.godine. Tu su putnike iz Beograda, koji su putovali sa diplomatskim ispravama,  sačekala terenska vozila, koja su ih prevezla do graničnog prelaza Vadi-aš-Šalan, gde su putnici prešli u iračke limuzine. U Iraku su ostali više dana, a 11. februara ih je primio Sadam Husein. Cilj prve Šešeljeve posete Iraku, prema zapadnim obaveštajnim izvorima, bilo je obnavljanje veza, prekinutih posle svrgavanja Slobodana Miloševića. Miloševićev naslednik, Koštunica, povukao je "nekoliko stotina srpskih tehničara" iz Iraka, u nameri da poštuje embargo prema Iraku i spreči "povratak u stara vremena". U ta vremena, irački piloti na MIG-ovima su bili obučavani u vazduhoplovnoj bazi kod Mostara, a irački borbeni avioni su remontovani u Jugoslaviji. Srpska preduzeća su gradila  avionske hangare otporne na bombe, po celom Iraku. Za vreme iračko-iranskog rata, srpska preduzeća su, prema saznanjima Međunarodnog instituta za strategijske studije, isporučila Iraku oružja i municije u vrednosti od dve milijarde dolara.

Pošto su poslovi opet ugovoreni, Šeselj je, prema srpskim  izvorima zapadnih službi iz Nikozije, "postao lakomislen", pa je početkom maja 2002. godine ponovo otisao u Irak, ovog puta na međunarodnu "Konferenciju solidarnosti sa iračkim narodom". Iako je poseta trebalo da prođe u tajnosti, o njoj je najpre izvestio beogradski list "Danas", a nekoliko dana kasnije je i iračka televizija javila da je "jedan dobar prijatelj i antiimperijalista iz Srbije" razmotrio situaciju sa potpredsednikom Ramadanom i zajedno s njim najoštrije "osudio teroristicke pretnje Amerikanaca". Srpska radikalna stranka je, u međuvremenu, prema navodima nemačkog lista, otvorila kancelariju u Bagdadu da bi "dalje intenzivirala srpsko-iračko prijateljstvo". Na ovoj međunarodnoj konferenciji, Šešelj se našao u 'probranom' društvu: tu je bio i austrijski ekstremista Hajder, ruski ultranacionalista Žirinovski, bivši ruski ministar odbrane Rodionov i šef njegovog kabineta Mojsejev. Neposredni korisnik obnovljenih iračko-srpskih  prijateljskih odnosa je, prema tvrdnjama obaveštajnih izvora, na koje se poziva "Velt am Zontag", bio sam Šešelj. Na ime provizije od poslova s oružjem, Šešelj je, tvrde srpski kiparski izvori zapadnih obaveštajnih službi, dobio sedam miliona dolara za svoju predsedničku kampanju. Što se tiče naoružanja za Irak, reč je o motorima za MIG-21 i MIG-23, kao i  rezervnim delovima za protiv-vazdušnu odbranu, oni su isporučivani ukrajinskim transportnim avionima, a veće pošiljke išle su preko luke Bar u kiparsku luku Latakija. Tu ih je dočekivao sin sirijskog ministra odbrane Mustafe Tijasa, i sprovodio do konačnog odredišta. Ovaj krijumčarski put je, međutim, poslednjih nedelja prekinut, konstatuje  "Velt am Zontag".

O švercu oružja sa Irakom danas su govorili i najviši predstavnici medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, koji su sa konferencije za novinare u Sarajevu pozvali vlasti Republike Srpske na detaljnu istragu afere oko fabrike oružja Orao, prenosi dopisnik agencije Beta Merima Spahić. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Pedi Ešdaun, izjavio je da će posledice zbog afere koje je proizvelo vazduhoplovno preduzeće "Orao" iz Bijeljine, nakon što je dokazano da je pomagalo u naoružanju Iraka i tako prekršilo rezoluciju UN i Dejtonski mirovni sporazum, snositi cela Bosna i Hercegovina, te da će se one najverovatnije odraziti na regionalni nivo. Za ovu aferu Ešdaun je direktno okrivio vlasti Republike Srpske i naglasio da ni federacija najverovatnije neće biti pošteđena posledica zbog izvoza naoružanja Iraku. Ešdaun je, naveo četiri mere koje se moraju preduzeti, kako bi se ublažile te posledice. Kao prvo, naveo je potpuno sprovođenje odluke Veća ministara BiH o klasifikaciji roba za izvozni i uvozni režim. Ostale mere su temeljna revizija načina kontrole granica BiH, detaljna revizija entitetskih odbrambenih struktura, jačanje civilne kontrole i uspostavljanje jasne linije odgovornosti, putem ojačanog Stalnog komiteta za vojna pitanja. Za aferu o trgovini oružjem sa Irakom vezuje se i brod »Boka Star«, čiji teret u riječkoj luci pretražuje MUP Hrvatske. Pretraga je trebalo da se okonča u subotu uveče, ali policija, koja je jedino ovlašćena da komunicira sa javnošću, to još nije saopštila. Za sada je poznato da su u 14 kontejnera na brodu pronađene takozvane eksplozivne materije, ali ne i ko je vlasnik broda i kome je teret namenjen, javlja iz Zagreba dopisnik Radija B92 Nada Starijaš. Na brodu "Boka Star" pronađeno je više vrsta eksploziva, takozvanih jednobaznih i dvobaznih baruta, višestruke namene u vojnoj industriji. Prema saznanju MUP-a, brod je isplovio iz jedne od crnogorskih luka, no još se ne zna tačan motiv uplovljavanja u hrvatske teritorijalne vode ni koje je bilo tačno odredište broda, iako se neslužbeno tvrdi da je to bio Irak. MUP tvrdi da je brod praćen od samog ulaska u hrvatske teritorijalne vode, pa je pretraga počela čim je pristao u riječkoj luci. Svi članovi posade su i dalje na brodu, jer im hrvtaske vlasti ne dopuštaju da ga napuste.