UJEDINJENA OPOZICIJA UBEDLJIVO POBEDJUJE NA IZBORIMA

Opozicione partije u Srbiji, ukoliko bi se dogovorile o zajednickom nastupu, ubedljivo bi na izborima porazile vladajucu koaliciju, pokazalo je istrazivanje beogradskog Centra za proucavanje alternativa, koje je danas predstavljeno. Istrazivanje je sprovedeno u prvoj sedmici jula, anketom, na uzorku od vise od 1.600 biraca u Srbiji. Ispitivanje je vodio tim strucnjaka u kojem su bili sociolozi Srecko Mihailovic i Stjepan Gredelj, psiholozi Bora Kuzmanovic i Mirjana Vasovic i politikolog Zoran Stojiljkovic.

Prema tom istrazivanju, zajednicka opoziciona lista dobila bi na izborima 44 odsto, a jedinstvena lista Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke 19 odsto glasova, uz 37 odsto neodlucnih. Ukoliko bi se na izborima opozicija pojavila u "dve kolone", lista udruzenih opozcionih partija "odnela" bi 33 odsto glasova, lista vladajuce koalicije 19, a Srpski pokret obnove (SPO) osvojio bi osam odsto glasova.

Cak 60 odsto ispitanika reklo je da bi najverovatnije apstiniralo na izborima na kojima bi im bilo ponudjeno da biraju izmedju liste vladajucih partija, SPO-a, Saveza za promene i liste koja je nazvana "blok drustvene opozicije" i na kojoj bi bili kandidati drugih opozicionih partija i udruzenja, poput "Otpora" i G17.

U takvoj izbornoj "ponudi", za listu vladajucih partija glasalo bi 17 odsto biraca, za SZP i SPO po sedam odsto biraca, a devet odsto za blok demokratske opozicije.

Ukoliko bi sve partije, bilo vlasti ili opozicije, na izborima nastupile samostalno, cak 60 odsto biraca ne bi izaslo na biralista ili je neodlucno za koga bi glasalo, pokazalo je istrazivanje.

Prema tim rezultatima, stranke opozicije prikupile bi zbirno 23 odsto, dok bi stranke vladajuce koalicije osvojile ukupno 17 odsto glasova.

Prema ovom istrazivanju znacajna vecina gradjana Srbije zeli ozbiljne politicke promene u drzavi, ali tek svaki deseti gradjanin spreman je da se u tim promenama licno angazuje, pokazalo je ispitivanje javnog mnenja, koje je sproveo beogradski Centar za proucavanje alternativa, javlja Beta.

Istrazivanje kaze da cak 85 odsto gradjana trazi promene u drustvu, ali 68 odsto je reklo da bi "vise volelo da prepusti drugima da resavaju drustvene probleme".

Na pitanje zasto se gradjani ne angazuju vise u politickom zivotu, 43 odsto ispitanika ocenilo je da su ljudi "izgubili poverenje u politicke stranke". Upitani u cemu vide motiv kod onih gradjana koji su angazovani u resavanju drustvenih problema, 42 odsto je reklo da je u pitanju licna korist, dok je samo 12 odsto procenilo da je rec o zelji tih ljudi da pomognu u ostvarivanju vaznih drustvenih ciljeva.

U delu istrazivanja koje se tice buduceg uredjenja Srbije, gotovo polovina ispitanika (48 odsto) je ocenila da bi Srbija trebalo da bude gradjanska drzava, zasnovana na jednakim pravima gradjana nezavisno od nacionalne pripadnosti, dok se 40 odsto biraca zauzima da Srbija bude drzava srpske nacije u kojoj bi bila garantovana prava svim nacionalnim manjinama. Povodom tog nalaza, istrazivacki tim je ocenio da je u Srbiji "prevazidjen period dominirajuceg nacionalizma" i da je rec o politickom sazrevanju biraca.