PREGLED STAMPE

NIN, 20. jul 2000.

Pise: Luka Miceta

Ostvareni san

Bio je olicenje coveka iz naroda. Cesto je podsecao na reci svog dede kralja Petra I Karadjordjevica, takodje izgnanika: "Ne znate vi kako je biti bez svoga naroda."

Kada smo poslednji put razgovarali sa princom Tomislavom Karadjordjevicem, dok smo obilazili crkvu na Oplencu, nekako odsutno, sa tugom u glasu rekao je: "Svi moji su umrli u inostranstvu. Otac u Francuskoj, majka u Engleskoj, Petar i Andrej u Americi. Ja zelim da umrem u Srbiji." Pored princeze Radmile, supruge princa Djordja Karadjordjevica, samo je kraljevic Tomislav Karadjordjevic, posle raspada SFRJ, ziveo u Srbiji.

Na konstataciju da je njegov povratak razlicito tumacen, da mu je spocitavano i da je "crveni princ", na dobrom ali malo arhaicnom srpskom jeziku, bez nekog iznenadjenja i sa osmehom na licu koji je vise podsecao na ironicnu grimasu, odgovorio je: "Znam za sve to. Kada sam se vratio u otadzbinu, bio sam u veoma nezahvalnom polozaju. S jedne strane, dosao sam bez pasosa i, zakonski, fakticki sam ilegalno boravio u zemlji. S druge strane, nasi ljudi u emigraciji su smatrali da cim zivim u Srbiji, da sam prisao socijalistima. Bio mi je san da se vratim u Srbiju. Nikad nisam uzeo drzavljanstvo neke strane zemlje, cak ni britansko. Odbio sam, nisam mogao. Mislio sam da kao Karadjordjevic, kao Srbin, to ne treba da uradim. Sada imam nas pasos i drzavljanstvo, dobio sam ih krajem 1998. godine. Veoma sam srecan zbog toga." Posle pedeset godina princ Tomislav Karadjordjevic je ponovo dosao u Jugoslaviju. Bilo je to 6. oktobra 1991. godine. U Jugoslaviju je doputovao sa pasosem izdatim 1938. godine. "Na beogradski aerodrom sam prispeo tacno u 22 casa i jedan minut. Pokazao sam cariniku pasos Kraljevine Jugoslavije s kojim sam napustio otadzbinu 1939. godine kada sam sa bratom Andrejem otisao na skolovanje u Englesku. Dugo ga je gledao a onda mi ga vratio rekavisi: 'Mnogo ste ostarili od onda'. Docekalo me je mnogo ljudi, mozda deset hiljada. Bila je tu i moja strina Radmila Karadjordjevic, supruga moga strica Djordja Karadjordjevica. Da vam srce prepukne od radosti i emocija."

Bio je licnost koja je plenila svojom neposrednoscu i skromnoscu. Ideal mu je bio da bude dobar, pravi srpski domacin. "Znate, svi moji preci su bili domacini. Nije li samo Karadjordje tri puta podizao svoju kucu i domacinstvo. Radost coveka koji podigne kucu mogu razumeti samo oni koji su to uradili." Kada je 1947. godine odlucio da se bavi poljoprivredom, vocarstvom, svi su bili zacudjeni i razocarani. "Hteo sam da se sklonim iz Londona na neku farmu. Nisam vise mogao da slusam politicka prebacivanja i raznovrsna optuzivanja nasih politicara. Kada provedete jedan dan sa nasim politicarima tri dana vas posle boli glava."

Ta farma u Saseksu postace i steciste celokupne nase emigracije posebno za Djurdjevdan i Vidovdan. "Zabranio sam samo da se razgovara o politickim pitanjima da ne bi dolazilo do prepirki. Zeleo sam da stvorim mesto, bazu gde bi nasa emigracija bez obzira na politicke razlike mogla da se sretne i druzi uz nasu narodnu i duhovnu muziku, igru..."

Uspeo je u tome kao i u mnogo cemu drugom.

Princ Tomislav Karadjordjevic bio je olicenje coveka iz naroda. I za vreme Drugog svetskog rata kao i tokom ovog, valjda poslednjeg, cinio je sve da pomogne nasem narodu. Cesto je podsecao na reci svog dede kralja Petra I Karadjordjevica, takodje izgnanika: "Ne znate vi kako je biti bez svoga naroda."

Kraljevic Tomislav Karadjordjevic imao je kao i njegovi preci, tu nesrecnu sudbinu da vise boravi u izgnanstvu nego u otadzbini. Cim su se stekli kakvi-takvi uslovi za povratak princ Tomislav Karadjordjevic je dosao u svoju zemlju i tu ostao do smrti. Iz prvog braka sa Margaritom od Badena kraljevic Tomislav Karadjordjevic ima sina Nikolu i cerku Katarinu a iz braka sa Lindom Boni sinove Djordja i Mihaila.

NIN, 20. jul 2000

Pise: Tanja Nikolic

Deca rata

"U sadasnjoj situaciji logicno je ocekivati porast visokorizicnih trudnoca. Bice vise spontanih pobacaja"

Lekari su utvrdili da su se tokom rata zene teze poradjale, da su bebe bile drugacije nego u miru, da je NATO bombardovanje ostavilo traga i na majkama i na deci. Ministarstva za zdravlje i ekologiju o tome cute. Za 78 dana NATO agresije na Jugoslaviju u KBC GAK Kragujevac bilo je gotovo dvostruko vise carskih rezova (13,7 odsto u odnosu na 7,88 odsto sto je petogodisnji mirnodopski prosek), bebe su imale vise problema sa dobijanjem kiseonika, trudnoce su se zavrsavale pre uobicajenih termina, viserotke su se duze poradjale (8,50 sati umesto 7,59 sati), bebe su bile lakse (3 035 grama umesto mirnodopskih 3 450 grama). Ratna statistika lekara niskog doma zdravlja jos je poraznija: novorodjencadi je bilo manje za 27 odsto nego u miru, urodjene anomalije tri puta cesce, deformiteti stopala, displazija kukova i mesanje arterijske i venske krvi po dva puta, otvori mokracne cevi na pogresnom mestu cetiri puta, Daunov sindrom je tri puta cesci, a vise nego obicno bilo je i preponskih kila, nespustenih testisa, povecanog broja prstiju na saci.

Komplikacije

To su brojke iz samo dve medicinske ustanove koje opisuju sta se dogadjalo od 24. marta do 9. juna 1999. godine i one ne govore mnogo o tome da li su rat i vreme posle rata ostavili posledice na porodilje i bebe. Dr Milos Cvetkovic, nacelnik Odeljenja za visokorizicne trudnoce Klinickog centra Srbije kaze: "U sadasnjoj situaciji logicno je ocekivati porast visokorizicnih trudnoca. Bice vise spontanih pobacaja (dosad u Srbiji u proseku su cinili 15 do 17 odsto ukupnog broja porodjaja), a njihov osnovni uzrok je poviseni pritisak uzrokovan trudnocom, poremecaj secera i zastoji rasta ploda. Vec je primecen i porast prevremenih porodjaja. Po podacima iz 1997. godine bilo ih je u proseku od 9 do 11 odsto, sto je svetski prosek."

Na ovo Odeljenje dolaze trudnice iz cele Srbije sa najtezim komplikacijama pa je ono svakako iznad statistickog proseka republike, ali su vazne jos dve cinjenice koje zapaza dr Cvetkovic. Najveci broj plodova ugine u ranoj trudnoci zbog hromozomskih promena. Cesci su i slucajevi smrti ploda u odmakloj trudnoci kod zena sa imunoloskim poremecajem, neotkrivenim ili neadekvatno lecenim. Dr Dejan Maletic, nacelnik Odeljenja patologije trudnoce KBC Zvezdara kaze da u smeni ima dva do tri spontana pobacaja, ali ne zna da li je to manje ili vise nego ranije jer nema uredne statistike. Od prosle godine zabelezen je blagi porast broja dece sa telesnim anomalijama, ali nema dobre analize uzroka tih promena. "Ne znam tacno koliko je povecan broj trudnoca sa telesnim anomalijama ploda, ali znam da ih prilicno cesto prekidamo jer su telesne devijacije nespojive sa kasnijim zivotom", kaze Maletic. (U svetu se cetiri odsto dece radja hendikepirano, a od 150 000 beba koliko se godisnje rodi u Srbiji tri odsto, odnosno 4 500 je osteceno u razvoju. Njihov zivot u proseku traje 35 godina.) Dr Vesna Vukotic-Pavlovic iz beogradskog Doma zdravlja "Stari grad" kaze: "U porastu su spontani pobacaji (do drugog meseca trudnoce) ciji su najcesci uzrok hromozomske anomalije. Vise je i rizicnih trudnoca narocito izrazenih kroz visok krvni pritisak i oboljenja stitaste zlezde (posledica genetike i stresa)." Razlog ovim promenama dr Vukotic-Pavlovic vidi pre svega u velikom broju starijih trudnica, "Ima dosta prvorotki starijih od 40 godina, a ocigledno je smanjen broj zena koje radjaju drugo i trece dete."

Svakodnevno je zapazanje, a ne klinicka studija, tvrdnja ginekologa Cvetkovica i Maletica da je od pocetka ove godine drasticno povecan broj malignih oboljenja. "Nikada nismo imali ovoliko karcinoma jajnika i to medju svim starosnim grupacijama", kaze dr Maletic, a dr Cvetkovic veli da je "uzasno veliki broj karcinoma jajnika koji se tesko i kasno dijagnostikuju, po pravilu kada zahvate organe u trbusnoj duplji". Svi ovi podaci, sva lekarska iskustva mogu se shvatiti jedino kao "pojedinacni primeri". Za naucnu analizu o posledicama rata na porodilje i bebe koja bi bila prvi korak u ostvarivanju maksime "Bolje spreciti, nego leciti", potrebno je angazovanje mnogih strucnjaka i tri institucije - Srpskog lekarskog drustva, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za zastitu zivotne sredine. Penzionisani ginekolog profesor dr Vojin Sulovic kaze da ce uciniti sve da Srpsko lekarsko drustvo "pokrene timski pristup resavanju ovog problema". U Ministarstvu zdravlja su prvo upucivali NIN na "kompetentnije od mene", da bi konacno svi zacutali. Branislav Blazic ministar za ekologiju Srbije je kratko rekao: "Nikakve izjave ne zelim da dajem za NIN."

Politizacija

O multidisciplinarnoj studiji koja bi obuhvatila sva veca porodilista u Srbiji bilo je govora, ali "mislim da se Srpsko lekarsko drustvo uspavalo, plasim se da je sve jako ispolitizovano. Politiku bi trebalo amputirati i profesionalno obraditi podatke koji ce biti vazni za narednih 50 godina", kaze dr Maletic. On misli da je Ministarstvo za ekologiju duzno da saopsti bar lekarima cime nas je NATO gadjao, kakve su stetne materije bile u vazduhu, zemlji i vodi a od kojih su pacijenti za vreme agresije sticeni jedino zatvaranjem prozora.

Rat je mogao da bude, ali izgleda da nece biti, novi podsticaj za ostvarenje dve godine stare ideje da se napravi centar za perinatalnu medicinu sa kompjuterizovanim podacima o zdravlju trudnica i beba, "jer jedino tako mozemo u svakom trenutku da znamo broj porodjaja, ucestalost komplikacija, anomalija ploda i jedino tako mozemo da podignemo nivo zastite zdravlja trudnica", kaze dr Cvetkovic. U ovom trenutku Srbija je ostala prikracena cak i za savete kako se zastititi od radioaktivnosti (zvanicna je tvrdnja da smo gadjani municijom sa osiromasenim uranijumom), dok britanski i holandski naucnici u novom broju casopisa "Priroda" tvrde da bi u narednih 30 godina trebalo zabraniti upotrebu prehrambenih proizvoda iz Ukrajine iz oblasti pogodjenih radioaktivnim oblakom posle katastrofe u nuklearnoj centrali Cernobilj. Britanci i Holandjani ne veruju u izreku "trpljen-spasen". Trudnice i bebe Srbije i vascela Srbija su izgleda prinudjeni da izreku dokazuju svojim zivotima.

Republika Srpska i Irak

Dr Jovo Sehovac iz Zavoda za zastitu zdravlja Republike Srpske kaze da je rat doneo povecanje aerozagadjenja, radioaktivnosti, prisustva teskih metala u vodi i zemljistu i tvrdi da su upravo to uzroci porasta mortaliteta plodova, pada broja novorodjenih i njihove tezine i duzine i slabijeg imunoloskog statusa, kao i povecanja broja prevremeno rodjene dece i urodjenih anomalija. Sehovac je naveo sledece stope mrtvorodjenih na podrucju sarajevsko-romanijskog regiona: 1993. godine 11,6 odsto; 1994 - 19,3; 1995 - 15,93; 1996 - 6,79; 1997 - 11,11; 1998 - 6,46; 1999. godine - 6,07 odsto. Nemacki lekar Giter istrazujuci dejstvo upotrebljene uranijumske municije u ratu u Iraku utvrdio je da Iracani ali i americki i evropski vojnici imaju teske zdravstvene promene ciji manifestacioni simptomi dosada nisu bili poznati, pa je skup tih promena oznacen kao "sindrom golfskog rata". Njegova klinicka slika ispoljava se slomom imunog sistema, pojavom raznih infekcija koje se zavrsavaju smrcu, virusnim oboljenjem koje podseca na AIDS, teskim funkcionalnim poremecajem bubrega i jetre, leukemijom kod dece, genetskim defektima kod novorodjenih, cestim abortusima i prevremenim porodjajima. Po podacima Unicefa porasla je smrtnost dece ispod pet godina starosti kao posledica upotrebe osiromasenog uranijuma. U Iraku dnevno umire oko 200 dece.

Pregled inostrane stampe

"ISSUE FOCUS", 12. jul

Reakcije stranih medija

Stejt dipartment, Kancelarija za istrazivanja

Jugoslavija: "Milosevic zauvek? 'Razvod' sa Crnom Gorom?"

Nedavni potezi jugoslovenske Skupstine, vezani za promene Ustava Federacije, privukli su paznju posmatraca Balkana u Evropi i Kini. Prihvatanje zakona, koji ce omoguciti jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu da, uz pomoc glasackih kutija, bude ponovo izabran, te promene u izbornim procedurama za Vece republika, izazvali su prenerazenost medju analiticarima u inostranstvu. Uz zapazanje da je ovaj potez samo poslednji u nizu “teatralnih preokreta” ("coups de theatre") srpskog mocnika, komentatori su izrazili zabrinutost da ce produzavanje njegove vladavine samo produziti izolaciju Srbije i odloziti dolazak demokratije za naciju koja je tokom protekle decenije bila suocena samo sa razdorima. Oni su takodje utvrdili da ce nova izborna pravila, zasnovana na neposrednom izboru poslanika u Vece republika Savezne skupstine, za rezultat imati daleko manji broj poslanika iz Crne Gore, cime ce biti smanjen uticaj sicusne republike unutar Jugoslavije. Oni su izjavili da je ponasanje gospodina Milosevica “otvorena provokacija” prema Podgorici, dok je nekolicina upozorila da ce rastuce tenzije izmedju Srbije i Crne Gore biti sledeca “iskra” koja bi mogla izazvati jos jedno ratno zariste na Balkanu. Neki drugi uticajni analiticari su preispitali predlog Savezne skupstine o Zakonu protiv terorizma – koji je potom, u poslednjem trenutku, povucen od strane zakonodavaca. Analiticari su izrazili zabrinutost da bi, ukoliko jedan ovakav zakon stupi na snagu, on posluzio za gusenje protivnika i doveo Srbiju “blize rubu gradjanskog rata." Konacno, nekoliko analiticara se usredsredilo na situaciju na Kosovu, pri cemu je vecina zakljucila da se, nakon proslogodisnje kampanje NATO-a, mirovni napori mogu opisati samo recju “propast.”

“MILOSEVIC ZAUVEK?”: Ustavne promene, koje ce predsedniku Milosevicu omoguciti da se ponovo kandiduje za predsednika, izazvale su nemir medju evropskim autorima uvodnih komentara. Neki od njih su analizirali razloge (koji se kriju) iza ovakvog njegovog postupka, dok je vecina to videla kao ocigledan i “karakteristican” potez da “sebe spasi od Haga (Tribunala za ratne zlocine)” i “javnih ubica.” Prema tvrdnjama skopskog nezavisnog liberalno-levicarskog lista Makedonija Denes, iz ustavnih promena ce proisteci to da ce “tokom narednih devet godina, Milosevic Srbiji omoguciti da uziva u dobrim odnosima sa Sadam-om Husein-om i ni sa kim drugim… (i) da ce srpski narod… nastaviti da se hrani… korenjem i biljkama.” Centralisticki orijentisani i visokotirazni milanski Corriere della Sera istakao je da je to sto je gospodin Milosevic uspesno prigrabio vlast takodje “potvrda koliko su iluzorne alternativne hipoteze koje su mediji pominjali tokom proteklih nekoliko meseci: nasilno zbacivanje, jacanje opozicije, mirna smena Milosevica, tajni pregovori o zlatnom egzilu u zamenu za imunitet.” Autoritativni uceni analiticari su naglasili da srpska opozicija jos uvek ne predstavlja nikakvu pretnju za rezim u Beogradu, s obzirom da ostaje podeljena i “nekompetentna.” Nekoliko kriticara zatrazilo je ukidanje sankcija protiv Srbije, zagovarajuci tezu da neprestana izolacija Srbije nece pomoci promovisanju napretka.

“RAZVOD ZA CRNU GORU?”: Pisci uvodnih clanaka u Nemackoj i Italiji slozili su se da predsednik Milosevic “namerno podriva ravnopravni status Crne Gore” u federaciji, zato sto ce mu to dati “mogucnost za herojsku borbu protiv neprijatelja i izdajnika Srbije na tlu Jugoslavije, a ovo je izborna godina.” Svi autori su zabrinuti da bi odnosi izmedju Srbije i Crne Gore mogli da “eksplodiraju.”

Urednik: Diana McCaffrey Urednicka napomena: Ovo ispitivanje zasnovano je na 29 izvestaja iz 9 zemalja, objavljenih izmedju 6. i 12. jula. Urednicki izvodi grupisani su prema regionima; uvodnici iz pojedinih zemalja su navedeni prema datumu objavljivanja.

BIVSA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA: "Opasne igre"

Desnicarsko-centralna “Nova Makedonija”, inace u vlasnistvu vlade, objavila je na naslovnoj strani komentar urednika (11.7.): "U momentu visokih tenzija u odnosima izmedju Crne Gore i Srbije, nije slucajno sto je crnogorski parlament usvojio rezoluciju kojom poziva celokupnu populaciju, policiju i snage savezne armije da ostanu mirni. Samo jedna iskra mogla bi lako izazvati gradjanski rat, ne samo u Crnoj Gori i Srbiji, vec i svuda u okruzenju, i tada bi Dejton, Pakt stabilnosti i svi ostali medjunarodni napori otisli u nepovrat. Medjunarodna zajednica takodje je pozvana da pomogne u procesu pronalazenja resenja. Nakon svih ucinjenih gresaka, Zapad nije voljan da podrzi ideju nezavisnosti Crne Gore, koja ne moze biti postignuta bez rata. S druge strane, Zapad moze da iskoristi aktuelnu promenjivu situaciju za dalje pojacavanje sankcija protiv Srbije, uprkos cinjenici da su se one mahom pokazale neefikasnim. One zemlje koje zahtevaju da sankcije budu ukinute, mogle bi biti na pravom putu, s obzirom da bi ovo najverovatnije bilo najbolje resenje za razvoj demokratije u Srbiji. Ukoliko se nastavi sa izolacijom srpskog naroda, vise je nego verovatno da ce on nastaviti da pruza podrsku rezimu. Ne zbog toga sto se oni tom rezimu dive, vec vise zbog toga da bi pokazali otpor prema mesanju medjunarodne zajednice u srpska posla."

"Hodanje po zategnutom konopcu"

Nezavisni, liberalno-levicarski “Makedonija Denes” smatra (10.7.): "Najnovije ustavne promene jasno stavljaju do znanja da nema nicega od Miloseviceve velikodusne ponude da Crnoj Gori jednostavno kaze ‘zbogom’, ukoliko Crnogorci odluce da napuste federaciju. Rec je o jos jednoj losoj Milosevicevoj proceni, koji je, vec u nekoliko prilika, mislio da su zelje za nezavisnoscu tek puko blefiranje lidera ostalih bivsih jugoslovenskih republika. U proslosti je svaki sudar sa realnoscu i provera ovakvih (Milosevicevih) procena, donosio krvoprolice. Djukanovic takodje strahuje od takvog kraja ’pete Jugoslavije'. On nastavlja da cini poteze koji, uprkos svoj podrsci Zapada koju ima, ostavljaju dovoljno prostora za dijalog. Ipak, on nije propustio priliku da kaze da, ukoliko meci pocnu da lete, ni Crna Gora nece biti potpuno bespomocna.”

"Milosevicevi taoci"

Nezavisni, umereno-levicarski “Utrinski Vesnik” objavio je sledeci uvodnik Dragana Nikolica (10.7.): "Jacanjem svog vodjstva na saveznom nivou, na taj nacin - i spasavajuci sebe od Haga (sto je stav koji mi razumemo), Milosevic takodje jaca svoje najvece protivnike na Kosovu. On osnazuje poziciju Hasima Tacija i slabi Tacijevog umerenijeg protivnika Rugovu. Ovo dovodi u pitanje i sam Pakt stabilnosti i trebalo bi da bude razlog za zabrinutost kako u sirem regionu, tako i na medjunarodnom planu. Mocan Milosevic znacice nestabilan, konfliktima izresetan i opasan region.”

"Ustavni hladan tus"

Nezavisni, liberalno-levicarski “Makedonija Denes” objavio je sledeci urednicki komentar (8.7.): "Da li Draskovic, Djukanovic, Djindjic i ostale jugoslovenske demokrate zive u Jugoslaviji ili ne? Da li su oni u toj meri preokupirani sami sobom da su zaboravili svoj cilj – da Milosevica zbace sa trona?”

"Kao i svi ostali osvedoceni balkanski politicari, oni su verovatno zaboravili da je, avaj, medjunarodna podrska koju svi oni imaju samo sporedna alatka u postizanju onoga sto svi oni zele – da prevedu ljude na svoju stranu i ubede ih da je drzavi potrebna demokratija i novo rukovodstvo…. Milosevicev potez bio je tako predvidljiv, ako se ima u vidu istorijat njegove politike i prethodni potezi. U narednih devet godina, Milosevic ce biti u mogucnosti da Srbiji obezbedi uzivanje u dobrim odnosima sa Saddam-om Hussein-om i ni sa kim drugim. S druge strane, srpski narod ce nastaviti da se hrani korenjem i biljkama i oni ce verovati da su oni ti koji svake cetiri godine biraju Milosevica kao istinskog nacionalnog lidera, samo zbog toga sto je njegov jedini takmac samoljubiva i nekompetentna opozicija."

"Cista diktatura"

Nezavisni, liberalno-levicarski nedeljnik “Denes”, primecuje sledece po pitanju predloga jugoslovenskog zakona protiv terorizma, koji je na kraju povucen odlukom jugoslovenske Skupstine (22.6.): "Ako vlasti u Srbiji zaista usvoje najavljeni zakon protiv terorizma, one ce, na zalost, dovesti Srbiju blize rubu gradjanskog rata. Ljudi ce prosto biti terorisani od strane rezima (u sustini, Zakon bi trebalo da se zove ‘Zakon koji promovise terorizam’) i oni koji budu ocajni i ‘priterani uza zid’, bez ikakve druge mogucnosti ili alternative, najverovatnije ce uzeti oruzje i boriti se. Srbija ulazi u veoma osetljiv period, u kome su sanse za mirno i demokratsko resenje politickih problema daleko manje od sansi da se isti rese gradjanskim ratom."

NEMACKA: "Princip Srebrenice"

Peter Muench zapaza u centralistickom “Sueddeutsche Zeitung-u” iz Minhena (12.7.): "Strah vlada politikom Zapada na Balkanu. To je strah od toga da ce jos jedanput biti uvucen u rat, ciji je politicki cilj nejasan. Kao sto danas niko ne zna sta ce se dogoditi sa protektoratom Ujedinjenih nacija (UN) na Kosovu, nema resenja na vidiku ni za problem Crne Gore. Odvajanje od Milosevicevog uticaja, propraceno proglasenjem nezavisnosti, znacilo bi gradjanski rat. Crnogorski predsednik Djukanovic, cija reputacija reformatora daleko prevazilazi njegovu ekscentricnu biografiju, verovatno racuna na podrsku NATO-a, ukoliko takav scenario postane stvarnost. Ali, rizik da NATO bude iskoriscen je veliki. Zapad je stekao bolno iskustvo time sto je iskoriscen na Kosovu. Albanci su izokrenuli pobedu Alijanse nad Beogradom i pretvorili je u opstu saglasnost sa sprovodjenjem osvete nad Srbima. Oni su delimicno odgovorni za cinjenicu da je Zapad izgubio hrabrost na Balkanu. Propast koja je usledila nakon misije na Kosovu, obelezila je Alijansu, dovoljno duboko, da je bilo kakvo interesovanje za nove avanture obeshrabreno. S obzirom da su se politicke sankcije do danas pokazale neefikasnim, Zapad na Balkanu nema prostora za delovanje. Sloboda delovanja ponovo je u Beogradu, kod Slobodana Milosevica.”

"Milosevic zauvek"

Umereno desnicarski “Frankfurter Allgemeine Zeitung” belezi (7.7.): "Predsednicka kancelarija nudi najvecu zastitu od javnog sudskog progona i atentatora. Ovo je razlog sto je Milosevic naterao svoje pristalice da sprovedu promenu Ustava, s obzirom da autokrate njegovog kalibra zele da do ‘poslednjeg cina’ odrze stav da je njihova vladavina demokratski ozakonjena. Oduzimanje vlasti od Crne Gore je takodje u sluzbi stabilizacije rezima u Beogradu. Podrivanje ravnopravnog statusa Crne Gore, u trenutku kada Federacija formalno jos uvek postoji, otvorena je provokacija. Milosevic se ne plasi da ce Crna Gora postati neutralna… jer bi mu ovo dalo mogucnost da se na herojski nacin bori za jugoslovensko tlo, protiv neprijatelja i izdajnika Srbije, a ova je godina – izborna.”

"Vatra nastavlja da gori"

Ralf Schuler je ocenio u umereno desnicarskom “Maerkische Allgemeine Zeitung “ iz Potsdama (7.7.): "Ustavni amandman...jasno je predskazanje nove krize na Balkanu. Ipak, prava bomba u ovoj ‘reformi’ nije osiguravanje predsednikove licne moci, vec konflikt sa Crnom Gorom koji se nazire, a koji Milosevic ne moze da zaustavi. On nije naucio lekcije iz Bosne i sa Kosova i sada potpaljuje fitilj na najosetljivijoj tacki. Ako bi Savezna Republika Jugoslavija zaista pokusala da Crnu Goru pretvori u srpsku pokrajinu, naredni rat na Balkanu bio bi neizbezan."

"Nepomirljivi koncepti"

Frank Herold sugerise u umereno levicarskom “Berliner Zeitung-u” (6.7.): "Postaje jasno da su ideje koje o Kosovu ima medjunarodna zajednica i one koje imaju Albanci – nepomirljive.

Misija UN-a ima naredjenje da Kosovo posmatra kao deo Srbije u kome svoj dom nalaze pripadnici razlicitih etnickih grupa. Albanci zele, ne samo potpunu nezavisnost od Srbije, vec i Kosovo bez Srba. Ovaj sustinski konflikt ne moze biti resen uz pomoc donatorskih konferencija. UN, zvanicno, nece odustati od svoje zamisli o ponovnoj izgradnji multi-etnicke zajednice. Ali, u stvarnosti, stvari ne idu tokom kojim su isle u Bosni. Strogo izdvojene mono-etnicke naseobine postaju realnost, sa izdvojenom policijom i administracijom. Povrh sveta, proteze se virtualna vlada koju slabasno povezuje administrator UN-a na neodredjeno vreme".

"Put ka demokratiji u Srbiji bice dug i tezak"

Umereno desnicarski “Ruhr Nachrichten” iz Dortmunda navodi (30.6.): "Jedino ukoliko se opozicione grupe udruze u teznjama ka zajednickom cilju uspostavljanja demokratije u Srbiji i sloze se po pitanju odabira puta ka ‘vladavini zakona’, kako je to nazvao sef diplomatije Fiser, Srbija ce biti u stanju da zbaci diktatora i ostvari unutrasnju promenu. Za proces demokratizacije, neminovno je poboljsanje zivotnih uslova u jugoistocnoj Evropi. U smislu postizanja ovog cilja, drzave i organizacije koje su donele odluku o Paktu stabilnosti, moraju nastaviti da nude svoju pomoc. Sa ovom pomoci se mora nastaviti i u godinama koje dolaze, jer ce put ka vladavini zakona i demokratiji, samim tim – i ka miru, biti dug i trnovit."

ITALIJA: "Oprezni potezi Crne Gore"

Izvestaj iz Beograda blago levicarski orijentisanog uticajnog lista “La Repubblica” donosi (8.7.): "Ostre izjave, ali oprezni potezi. Cini se da crnogorska demokratska vlada nije nasela na provokaciju, kojom je dirigovano iz Beograda... Ovaj korak predsednika Milosevica pogodio je crnogorske lidere kao grom iz vedra neba. Medjutim, prvu reakciju, premda ostru, karakterise opreznost.”

"Nova podela na Balkanu"

Centristicki, visoko-tirazni “Corriere della Sera” navodi (8.7.): "Na Balkanu se pomalja nova podela.... Slobodan Milosevic trebalo je da racuna na to da ustavne promene ne mogu proci bezbolno… Neposredan izbor predsednika… jasno stavlja Crnu Goru u poziciju manjine.”

"Situacija moze da eksplodira"

Ingrid Badurina pise iz Zagreba za centralisticki uticajni list “La Stampa” (7.7.): "Crnogorski lideri veruju da Milosevic pokusava da postane dozivotni predsednik. Vlada u Podgorici sazvala je vanrednu sednicu parlamenta sa ciljem izlazenja na kraj sa novim razvojem dogadjaja … Situacija bi mogla da eksplodira. Pre dva dana, Generalstab vojske Jugoslavije optuzio je crnogorskog predsednika za separatizam i krsenje Ustava na stetu Savezne Republike Jugoslavije."