Komisija poslala Ustavnu povelju parlamentima na usvajanje

Ustavna komisija nije završila posao koji je počela u junu, a trebalo je da ga završi do kraja avgusta prošle godine. Iako su u subotu održali dvočasovnu sednicu, članovi komisije ostali su na istom mestu na kom su bili i u petak uveče, s tom razlikom što su tekst Ustavne povelje, koji je usaglašen još pre mesec dana, uputili na usvajanje Skupštinama Srbije i Crne Gore. Ovu odluku doneli su predstavnici DOS-a i DPS-a, ali bez predstavnika crnogorskih opozicionih stranaka i Demokratske stranke Srbije, koji nisu prisustvovali sastanku. Takođe je odlučeno da se o spornim članovima Zakona o sprovođenju povelje razgovara na sednici koja je zakazana za sredu 15. januar. Jedan od kopredsedavajućih Boško Ristić objasnio je ove odluke tima što komisija nije mogla da donosi meritorne odluke bez dvotrećinske većine. "Ustavna komisija je mogla da odlučuje samo o procesnim pitanjima, pa sam ja predložio, uvažavajući ovakvu situaciju koja trenutno vlada u Ustavnoj komisiji, da se Ustavna povelja koja je usvojena u pravnoj i jezičkoj redakciji dostavi parlamentima na dalje usvajanje, kao jedan politički čin i izraz poklitičke volje da se čvrsto istraje u proceduri usvajanja Ustavne povelje, i da se ovaj postupak okonča, kako bi se stvorili preduslovi za prijem Srbije i Crne Gore u međunarodne institucije, posebno Savet Evrope, koji čeka upravo okončanje ove procedure", rekao je Ristić.

Ipak, Ustavna povelja ne može biti usvojena bez Zakona o njenom sprovođenju. Jedan od kopredsedavajućih komisije Dragoljub Mićunović, rekao je da postoji mogućnost da parlamenti počnu raspravu o povelji, a da u međuvremenu, poslanicima bude prosleđen i zakon, kada bude usaglašen. "Ovo je veoma važno da mi pokažemo da smo veliki deo posla završili, da smo ispunili uslove koje je postavila skupština Saveta Evrope, da bar u dva parlamenta počne rasprava o Ustavnoj povelji. U ponedeljak i utorak dolaze predstavnici EU, zajedno sa njima ćemo videti da li je potrebno još neko posredovanje da ubrzamo konačni proces", rekao je Mićunović. On se nada da će svi članovi Ustavne komisije biti na okupu 15. januara i da će na toj sednici biti, kako je rekao, boljih odnosa i više odgovornosti u radu. On je, ipak, poručio da će svi oni koji eventualno ne dođu, snositi veliku političku odgovornost.

Član komisije iz vladajuće crnogorske stranke Igor Lukšić rekao je da se pokazalo ko je ozbiljno zainteresovan da nova državna zajednica profunkcioniše, a ko ima samo nameru da koči i opstruira taj proces i štiti svoje lične i partijske pozicije. On je rekao da predstavnici crnogorske opozicije, koji nisu učestvovali na sednici, samo simuliraju da se konsultuju. "Njih nema, oni verovatno piju kafu i piće, izigravaju konsultacije, zapravo poakzuju da doživljavaju Ustavnu komisiju i državnu zajednicu kao buvljak u kome se nešto trguje. Čitava ova priča je, prosto, pokušaj da se zamaskira njihova potreba da se očuva pozicija jednog čoveka, dogod je to moguće, a taj jedan čovek je, to svi dobro znamo, jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, i pokušali su time što su jednu izjavu gospodina Đukanovića zloupotrebili, i na taj način pokušali da odvuku pažnju javnosti na drugu stranu", rekao je Lukšić.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Zoran Šami izjavio je za Televiziju B92 da su DOS i DPS pokazali veliku političku neodgovornost i bahatost koja je karakterisala bivši režim. On je rekao da su predstavnici DOS-a i DPS-a održali sednicu Ustavne komisije u neregularnim uslovima. "Po poslovniku sve odluke na Ustavnoj komisiji se donose sa najmanje 18 glasova, prepodne je bilo 16, a poslepodne, kad su doneli odluku, nije bilo čak ni potrebne apsolutne većine koja je 14 članova, a prisutno je bilo samo 13. To je jedna potpuno neformalna grupa ljudi, koja je rešila da bez ikakvog obrazloženja i bez usvojenog Zakona o sprovođenju Ustavne povelje to posledi parlamentima Srbije odnosno Crne Gore", rekao je Šami. Zoran Lutovac, ekspert za srpsko-crnogorske odnose, koji je prisustvovao sednici komisje, izjavio je za B92 da je ovakva odluka mogla da bude donešena i ranije. "Očigledno je da je ovo moglo mnogo ranije da se učini, ali je, verovatno, bilo uverenje da će moći vrlo brzo da se završi i zakon o sprovođenju, međutim, vreme prolazi i činilo se u ovom trenutku da bi bio dobro da se na ovaj način, slanjem povelje bez zakona, na neki način pokaže i međunarodnoj i domaćoj javnosti da postoji zastoj, ali da postoji i spremnost da se ta povelja usvoji", rekao je Lutovac.