Usvojena Ustavna povelja

Devet meseci nakon potpisivanja beogradskog sporazuma, u petak uveče je konačno usvojena Ustavna povelja nove državne zajednice Srbije i Crne Gore. Povelja je usvojena jednoglasno na sednici Ustavne komisije u Beogradu, a institucije sistema nove države trebalo bi da budu formirane do 31. januara sledeće godine. 

Posle celodnevne sednice, vest je novinarima preneo član komisije iz DSS Dragan Jočić: "Danas smo usvojili Ustavnu povelju državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ostaje samo da ona prođe kroz parlamente i postane samo zvanični dokument. Srbija i Crna Gora, kao dve stare evropske države, međunarodno priznate još u prošlom veku, s punim pravom nastoje da i u ovoj zajednici zadrže značaj državnih obeležja. Uvereni da treba da ponovo počnemo, danas smo došli do novog početka u zajedništvu. Možemo slobodno reći da je ovo početak izgradnje nove kuće gde će biti prostora za obe porodice, samostalne, vlasne da odlučuju o sopstvenom životu. Kako misle da treba Crna Gora i Srbija će raditi, ali ipak bratski i saborno što će odgovarati njihovim interesima. Danas smo završili posao oko pisanja ovog dokumenta, kako bi po prvi put za poslednju deceniju stvorili jednu državnu zajednicu koja će biti deo porodice naroda i država naprednog i slobodnog sveta", kaže Jočić.

Iako su članovi Komisije za vreme Jočićevog govora razmenjivali čestitke i poljupce, samo sat vremena ranije, izgledalo je sasvim drugačije, pošto su posle prvog neuspešnog glasanja pred novinare izašli predatavnici dve crnogorske politčke opcije, Zoran Žižić i Dragan Kujović: "Imao sam dogovor sa gospodinom Filipom Vujanovićem, potpredsednikom DPS-a i sa gospodinom Kujovićem da će ova rešenja prihvatiti i danas kada je trebalo da sve bude riješeno, gospodin Kujović je zaboravio ono šta je obećao…"; u tom trenutku Žižića prekida Kujović: "Ovo je gospodo notorna neistina ("… ali šta možemo, takvi su ljudi", dodaje Žižić) da sam ja obećao gospodinu Žižiću da ću prihvatiti formulacije koje su oni ovđe dali".

Posle ove rasprave, oba člana Komisije napustila su skupštinu, ali se Zoran Žižić potom vratio, čime je sednica nastavljena. Ipak, za neke od zaključaka glasalo je 25 od 27 članova Ustavne komisije, jer su dvojica predstavnika DPS-a bila nezadovoljna zahtevima Koalicije "Zajedno za promjene". U te zaključke ušla je odredba da će u ustavni zakoni odrediti kada počinju da teku rokovi za izbore i raspisivanje referenduma. 

A kako je za sat vremena došlo kompromisa - za B92 objašnjavaju srpski članovi komisije Dragoljub Mićunović i Zoran Lutovac: "Tako što su najzad i svi suočeni sa opasnošću da ako se ne izglasa Povelja, onda svi snose konsekvence. To je bilo sigurno. I onda je tražen način kako da se to nepoverenje prevaziđe. Ima jedna formulacija, ja sam je dao, da od dana usvajanja Povelje teku svi rokovi. Onda je bilo pitanje da li će to pitanje da uđe, ako ne uđe u Povelju, da mora da uđe u Ustavni zakon i oko toga se vodila velika gužva. Onda je proglem i crnogorske delegacije jer onda tamo namerno nije došao, to mogu sigurno da kažem, predstavnik SDP-a Banović, a predstavnik Liberala je podneo ostavku", kazao je Mićunović. "Izgledalo je da će sve pući i da nećemo usvojiti Povelju, ali upravo komunikacija mobilnim telefonima, ubeđivanje, neformalno, u hodnicima je doprinelo da dođe do usvajanja Povelje", kazao je Lutovac.

Sva tri parlamenta bi trebalo da o Povelji odlučuju za deset do petnaest dana, nakon što budu formulisani ustavni zakoni. Predsednik Veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović ocenio je da je ispunjen bitan uslov za prijem u Savet Evrope: "Pitanje je da li će Komitet prihvatiti ovo kao jedan korak, ili će sačekati da to usvoje parlamenti, jer amandman glasi da dva parlamenta bar treba to da usvoje, to onda znači da bi to trebalo da bude u drugoj polovini decembra. Tada bi se održao sastanak Komiteta ministara i mi bismo u januarskoj sesiji Parlamentarne skupštine digli zastavu na jarbol i to bi bio kraj", kazao je Mićunović.

Predstavnik vladajuće crnogorske stranke DPS Igor Lukšić takođe izrazio je zadoivoljstvo usvojenim dokumentom, a o budućnosti Crne Gore je rekao: "Što se nas tiče mi ćemo naredne tri godine da iskoristimo da sprovodimo reforme, da približavamo Crnu Goru Evropi i nakon tri godine imamo mogućnost da provjerimo da li Crna Gora i Srbija ostaju u državnoj zajednici ili će krenuti putem samostalnosti i nezavisnosti. Međutim, ono što je u ovom trenutku važno jeste da smo utvrdidili tekst Predloga Ustavne povelje, da on ide ka parlamentima i da ćemo vrlo brzo imati konstituisane organe nove državne zajednice", kazao je Lukšić.

Mićunović je dodao da će ustavnim zakonima biti određen datum od koga teku svi rokovi u Ustavnoj povelji.  Funkcioner Socijalističke narodne partije Zoran Žižić izrazio je uverenje da u Crnoj Gori neće biti održan referendum o državnom statusu, čije se raspisivanje dozvoljava Ustavnom poveljom.  "Potpuno je besmisleno da se posle tri godine, kada državna zajednica Srbija i Crna Gora uđe u evropske institucije, sve to razvaljuje. To je samo moje ubeđenje. U Crnoj Gori se ima pravo na raspisivanje referenduma nakon tri godine, a videćemo da li će se to i desiti", naveo je Žižić.

 Ustavna povelja usvojena je nakon burnih rasprava članova Ustavne komisije, izazvanih pre svega zahtevom Socijalističke narodne partije vezanim za datum od koga teku rokovi predviđeni Ustavnom poveljom i nekim uslovljavanjima vezanim za Zakon o sprovođenju Povelje, sa čime se neki članovi delegacije DPS-a nisu složili.