Žalba DSS-a Vrhovnom sudu Srbije

Demokratska stranka Srbije uložiće žalbu Vrhovnom sudu Srbije na izveštaj Republičke izborne komisije po kome drugi krug predsedničkih izbora nije uspeo. Vrhovni sud Srbije ima rok od 48 sati da odgovori na žalbu DSS. Govoreći o dokazima koje je ta stranka priložila, pravni savetnik DSS Nebojša Bakarec rekao je Radiju B92 da ih ima mnogo i da su među njima i podaci iz opština gde je registrovano više birača nego stanovnika. Bakarec je naglasio da će DSS poštovati odluku Vrhovnog suda Srbije kakva god ona bila: "Mi smo prikupili obimnu dokumentaciju da je u biračke spiskove upisano više od oko 600.000 nepostojećih birača čime dokazujemo, i time i statistikom i drugim pravnim dokazima, i dokazima sa terena i pismima građana i nekim umrlicama, da drugi krug izbora jeste uspeo. Inače, DSS će poštovati odluku Vrhovnog suda Srbije kakva god ona da bude. Mi poštujemo sve sudove, nećemo sigurno iznositi ocene o sudstvu. Sudstvo je takvo kakvo je, ono se može popravljati, ne možemo ni prejudicirati niti se posle buniti, znači radićemo posle, bez obzira na to kakav bude zaključak suda".

Bakarec je ponovio da je DSS izašla u javnost sa tvrdnjama o nepravilnostima u biračkim spiskovima tek nakon izbora zato što nije imala priliku da ranije ostvari uvid u jedinstveni birački spisak. Prema njegovim rečima, DSS predstoji rad na izmenama Zakona o izboru predsednika, manjkavosti koje se tiču spiskova, prava dijaspore i ostalog.

Konkretnu inicijativu za izmenu izbornog zakona u subotu je počeo da sprovodi Centar za slobodne izbore i demokratiju. Naime, CESID je organizovao akciju prikupljanja 15 hiljada potpisa gradjana u nekoliko gradova u Srbiji za izmenu izbornog zakona. Miloš Todorović iz CESID-a u izjavi za B92 podseća da je ta organizacija još u aprilu poslala Vladi Srbije, ministarstvu pravde, narodnim poslanicima i političkim partijama svoj predlog izmena pomenutog zakona: "Stvarno ne znam zašto oni to nisu uradili, ali se pokazalo da je došlo vreme da se izborni zakon promeni. Naš zakon podrazumeva i zakon o izboru predsednika republike i zakon o izboru poslanika. Onaj deo koji se odnosi na predsednika republike može biti da se po nekom hitnom postupku izmeni ovaj postojeći. Mi smo svesni da se zakon o izboru poslanika, a on govori o kompletnom načinu sprovođenja izbora, neće usvojiti sada, ali mislimo da je ovo pravi trenutak da iniciramo tako nešto da za sledeće izbore imamo taj zakon".