Šami: Koštunica predsednik Srbije

Dok neke stranke i nevladine organizacije predlažu kompromis i raspisivanje novih predsedničkih izbora pod novim uslovima, Demokratska stranka Srbije zaoštrava stav. Potpredsednik DSS Zoran Šami izjavio je da su za tu stranku predsednički izbori u Srbiji završeni uspešno, da je na njima pobedio Vojislav Koštunica i da novih izbora neće biti, jer je na drugi krug izašlo više od polovine birača. 

U međuvremenu je, kako je za B92 izjavio funkcioner Demokratske stranke Čedomir Joavnović, u utorak popodne održan sastanak na kom su Zoran Đinđić, Čedomir Jovanović, Goran Svilanović, Nenad Čanak, Slobodan Orlić, Rasim Ljajić, Dragan Veselinov i Jožef Kasa odlučili da po hitnom postupku zatraže sazivanje sednice Skupštine Srbije do 21. oktobra na kojoj bi bilo raspravljano o promeni Zakona o izboru predsednika Srbije, odnosno o ukidanju cenzusa od 50 odsto za drugi izborni krug. Učesnici sastanka su se složili da u skladu s preporukama OEBS, Ustavom i zakonskim obavezama treba da budu ponovljeni izbori za predsednika Srbije. 

S druge strane, Republička izborna komisija je saopštila da drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji nije uspeo. Predsednik RIK Radoslav Baćević saopštio je konašne rezultate izbora, prema kojima je na glasanje izašlo nešto više od 45 odsto birača. "Komisija je zapisnički utvrdila da na ponovljeno glasanje nije izašao potreban broj birača. U smislu člana 9, stav 1. Zakona o izboru predsednika Republike, "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 1/90 i 70/92, i da se saglasno članu 9. stav 2. istog zakona ceo izborni postupak ponavlja", rekao je Baćević. Šami tvrdi da u Srbiji ima oko 5.930.000, a ne 6,5 miliona birača, kako je utvrdio RIK. Ilustrujući taj podatak, Šami je naveo da u 12 opština u Srbiji ima više birača nego stanovnika, a da je u još 35 opština broj građana mlađih od 18 godina drastično mali.

Portparol CESID Marko Blagojević slaže se s tvrdnjama da je stanje u biračkim spiskovima katastrofalno, ali smatra da prigovor DSS nema zakonskog osnova za usvajanje. "Tu je zakon vrlo jasan. Ukoliko se na izborima ne odazove 50 odsto birača, u odnosu na zvanično objavljen broj birača, izbori nisu uspeli. Postoji pravni osnov za usvajanje takvog prigovora DSS, koliko god da to gorak ukus u ustima ostavljalo, i već u trenutku kada su izbori raspisani mi smo znali, ili smo bar očekivali, da birački spisak neće moći da bude kompletiran do dana sprovođenja izbora. To su mogli da pretpostave i kandidati i onda je pretpostavka da su oni činom kandidovanja pristali na takve uslove. Onda se postavlja pitanje zbog čega tek sada podnose prigovor na takav nedostatak", rekao je Blagojević.

Na pitanje zašto DSS nije ažurirao biračke spiskove u onim opštinama u kojima je na vlasti, Šami je odgovorio da to ne bi vredelo jer ne postoji centralni birački spisak. "Ako sam ja upisan u Loznici i Beogradu, na primer, vi to ne možete da vidite ni u Loznici, ni u Beogradu, već samo ako postoji centralni birački spisak u elektronskoj formi. Sve evropske zemlje to imaju, Crna Gora to ima, a Srbija nema", istakao je Šami. Sekretar RIK Ljiljana Velić Šantić, međutim, ističe da je birački spisak utvrđen rešenjem RIK još 26. septembra. “Broj birača koje RIK utvrđuje je broj birača po opštinama, koji se zasniva na spiskovima Opštinskih izbornih komisija”, objasnila je Ljiljana Velić Šantić. "To je bio broj birača od kog je utvrđivan i procenat izašlih 29. septembra, a i procenat birača na osnovu kog je utvrđen i procenat birača 13. oktobra. Otvarati sada priču o broju birača, ja mislim da je pre svega neumesno, a drugo, ti birački spiskovi su, naravno, podložni kontroli, oni postoje ovde u RIK kao izvodi, jer birači nisu glasali po tom CD koji je dostavilo Ministarstvo za državnu upravu, nego su glasali po izvodima iz biračkih spiskova koji su se nalazili na svakom biračkom mestu", rekla je Ljiljana Velić Šantić.

Zoran Šami je izbegao da odgovori na pitanje zašto je DSS uopšte učestvovala u izborima ako nije zadovoljna biračkim spiskovima. On je najavio da će se DSS žaliti ako RIK objavi da izbori nisu uspeli i da će se obratiti višim instancama ako RIK ne usvoji njihove prigovore. Šami je rekao i da predsednik Skupštine Srbije ne može da raspiše nove izbore dok stari ne budu završeni. "Vama fali jedan od 4 relevantna parametra. Zamislite, vi sada ne znate koliko je glasova dobio Vojislav Koštunica, ili da ne znate koliko je glasova dobio Miroljub Labus. Bilo bi potpuno logično da ne možete da završite izbore dok to ne saznate, ali vama takođe fali jedan parametar", rekao je Šami. Taj parametar je tačan broj birača u Srbiji, a pošto on nije poznat, DSS će insistirati da to konačno bude utvrđeno. Šami je rekao da to može biti urađeno u kratkom roku i da će DSS Republičkoj izbornoj komisiji dostaviti sve podatke kojima raspolaže, a koji govore da brojka od 6,5 miliona birača nije precizna.

Oni koji odbijaju tvrdnje DSS da je izborna trka gotova pokreću inicijative za promenu izbornog zakona kako bi bio izbegnut neuspeh i na ponovljenim izborima. Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović smatra da je zbog izlaska iz političke krize neophodno postići hitan politički dogovor o načinu rešavanja prioritetnih pitanja u zemlji. Prema njegovom mišljenju, to su amandmanske izmene izbornog zakona, korekcije izbornih spiskova, početak procedure za usvajanje novog Ustava Srbije i okončanje izrade Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Čović je predložio i da Administrativni odbor Skupštine Srbije zamrzne sve svoje odluke dok nadležni sudovi ne odluče o sudbini mandata DSS. U međuvremenu, poslanici bi trebalo da hitno reše sva prioritetna pitanja, ali za to je potreban dogovor, kaže Čović. "Dogovor u smislu da, ako bi to bilo urađeno, ne idemo onda još korak dalje. U takvim odnosima ne može da se dođe do apsolutnog pobednika i apsolutnog poraženog. Znači, ako se vrate poslanici, onda ne treba napraviti dodatan korak u smislu 'sad insistiramo na tome da bude vraćeno i mesto predsednika Skupštine", rekao je Čović. On je ocenio i da ponavljanje predsedničkih izbora bez prethodne izmene izbornog zakona ne bi imalo smisla i da bi to vodilo obesmišljavanju izbora i institucije predsednika Srbije.

CESID je za subotu najavio početak kampanje prikupljanja 15.000 potpisa gradjana, neophodnih za pokretanje skupštinske procedure za donošenje novog izbornog zakona. U CESID, međutim, sumnjaju da bi njihov predlog zakona mogao da bude donet pre raspisivanja ponovljenih izbora za predsednika Srbije, kaže Marko Blagojević. "Nije nam poenta da samo u Skupštini bude usvojen zakon, ili nekakva izmena, ili nekakvo novo pravilo koje bi zakrpilo rupu i omogućilo da naredni izbori uspeju. Nama je poenta da pokušamo da u parlamentarnu proceduru, u Skupštinu, uvedemo taj naš predlog zakona, koji neće važiti za prve naredne izbore, već predlog koji bi, ukoliko bi bio uspešan i usvojen, važio za sve naredne izbore. Nama je poenta da bude napravljen osnov za fer i demokratske izbore", rekao je Blagojević. Teoretski, dodaje on, postoji šansa da Srbija bira svog predsednika do 2006.