Pregled stampe

"Vreme", 13. maj

pise: Nenad Lj. Stefanovic

Sta je Otpor

Pesnica u oku rezima

"Mi se napajamo represijom rezima, i u svim gradovima gde su hapsili nase ljude pokret je ubrzano rastao jer su se javljali novi ljudi, ponekad i penzioneri, spremni da nastave sa otporom", kaze za "Vreme" Ivan Marovic, jedan od dvadesetak portparola Otpora

Proslog ponedeljka popodne beogradska kancelarija Otpora objavila je zbirne podatke o aktivnostima ove organizacije: za tacno godinu i po dana policija je sirom Srbije uhapsila ili privela oko 400 aktivista Otpora koji su van slobode ukupno proveli 11.000 casova. Vec sutradan, u utorak 9. maja, ovi podaci bili su prilicno bajati. Na dan kada je u Pozarevcu opozicija planirala da odrzi protestni miting, podstaknut upravo prebijanjem clanova Otpora u ovom gradu, uhapseno je ili privedeno jos dvadesetak clanova ove organizacije, a rubrici "sati van slobode" trebalo je dodati jos stotinak casova.

To da se rezim nahvatao nekog zorta od "otporasa" i da ih akcije clanova ove izvorno studentske organizacije (cesto negde na ivici izmedju "zezanja" i krajnje ozbiljnih poteza) prilicno iritiraju jasno je i bez pozivanja na ove podatke. Ko god se od predstavnika vlasti poslednjih dana docepao mikrofona, gotovo istog trenutka prvo je raspalio po Otporu, opisujuci ovu organizaciju uglavnom kao "fasisticku falangu", "militantni sljam", skupinu "propalih studenata, narkomana, stranih placenika, probisveta, terorista...", ali "fasista" u svakom slucaju. Neke od ovih kvalifikacija izricu i najvisi drzavni funkcioneri, pa je zato i pravo cudo da do sada nije bilo vise onih (poput one zlatne mladezi iz Pozarevca) koji bi, pokusavajuci da "fasistima uteraju pamet u glavu", umalo isterali neke od njih iz zivota. O "fasistima" iz Otpora izvestavaju istovremeno i novine ciji bi tekstovi (stampanje policijskih i lekarskih dosijea) zasluzili da se nadju u svim udzbenicma tipa "kako prepoznati fasizam". Sintagme o "propalim studentima i neradnicima" upotrebljava i radio koji su, ne tako davno, preoteli upravo veciti studenti beogradskog univerziteta. I oni cija deca fakultet nikada nisu videla, ali su zato stigla da se obogate na "biznisu".

SAMO JEDNO K: Ono sto rezim mora da nervira u slucaju Otpora svakako je i neobicna struktura ove organizacije. "Otporasi" nemaju lidera, nisu vertikalno organizovani, i zato je tesko upreti prstom na nekog od njih kako bi mu se zagledalo u indeks, porodicu, lekarski karton ili brojalo koliko se cesto vidja sa osoboma suprotnog pola. Jedan od dvadesetak portparola Otpora je i Ivan Marovic, dvadesetsestogodisnji apsolvent masinstva. Njegovo otporaska e-mail adresa je kardelj@sfrj.com, sto bi moglo da navede na zakljucak da u ovoj firmi sasvim sigurno postoji i neki Tito. Na ovu primedbu, Marovic uzvraca smehom i kaze: "A, Tito se jos krije u pecini. Ovo 'Kardelj' je samo kamuflaza za one sto citaju nase poruke. Nisam, naravno, nikakav ideolog pokreta, toga u Otporu nema, vec samo jedan od onih koji se cesce pojavljuju u javnosti."

Na pocetku razgovora za "Vreme", takodje u sali, primecujemo kako njegov portparolski kolega iz JUL-a Ivan Markovic ima samo jedno "k" u prezimenu vise, ali da im je stil rada prilicno razlicit. Kada Markovic, na primer, kaze kako su gradjani u Pozegi gotovo do smrti prebili inspektora koji je pokusao da zatvori tamosnju radio stanici, niko kasnije ne moze da pronadje ni inspektora koji tek sto nije podlegao ranama, niti (ne daj boze) citulju u novinama. Kada Marovic kaze da su simpatizeri i aktivisti Otpora u Pozarevcu prebijeni, prebijene takodje niko ne moze da pronadje, ali samo prvih sest dana. Onda ih puste iz zatvora sa dijagnozom – dislokacija nosne kosti, povredjeno oko, kopce na celu – da se ljudi s pravom pitaju kako li su ti opasni "otporasi" tek izgledali prvog dana kada su uhapseni.

Nekoliko puta u toku razgovora za "Vreme" Ivan Marovic pominje nenasilan karakter ove organizacije i istice kako sadasnji pokusaji rezima da "otporase" predstavi kao teroristicku organizaciju deluje prilicno smesno. "To je najgluplji moguci nacin satanizacije Otpora", kaze Marovic. "Da su nastavili sa onim kako smo mi zapravo dzabalebarosi koji nece da uce vec se bave politikom, narod je mozda i mogao da im poveruje. I tu bi onda mogli da polemisemo, zasto se mi bavimo politikom, a ne ucimo. Tvrdnja da smo teroristi je poziv na linc. Mi cemo se zato 13. maja, na Dan bezbednosti, pojaviti ispred policijskih stanica i obaviti masovnu predaju. Ako smo teroristi, kako kaze ministar policije Vlajko Stoiljkovic, onda nam je mesto u zatvoru. Ali ako nismo teroristi i ako nas tog dana ne uhapse, onda taj Vlajko Stojiljkovic, Nikola Sainovic, Ivan Markovic i svi ostali koji to tvrde moraju da cute. Ne mogu se sa takvih polozaja na kojima su oni iznositi ovakve tvrdnje samo radi politickog marketinga. Oni bi trebalo da budu ozbiljni ljudi, optuzba za terorizam je takodje veoma ozbiljna, i iza njihovih reci morala bi da sledi akcija."

Marovic licno ne ocekuje zabranu Otpora koja bi ih primorala da predju u ilegalu. Tvrdi da je Otpor zapravo pre svega ideja o svenarodnom pokretu, i tu eventualne zabrane ne pomazu previse. Citavih godinu dana od osnivanja (oktobar 1998) ova organizacija je radila bez ikakve infrastrukture i prostorija, i zato bi se lako navikla na slican nacin rada ako zatreba. Nas sagovornik podseca, medjutim, na jednu od glavnih "otporaskih" parola koja glasi "Kako raste represija, tako raste otpor". Mi se, dodaje Marovic, napajamo represijom rezima, i u svim gradovima gde su hapsili nase ljude, pokret je ubrzano rastao i odmah zatim javljali su se novi ljudi ponekad i penzioneri, spremni da nastave sa otporom. Stvari su zapravo uglavnom isle ovim redom: u nekom mestu u unutrasnjosti pojave se momci koji zalepe plakate, rasture letke ili ispisu grafite Otpora, zatim ih policija uhapsi, i koji dan kasnije prica o ovom pokretu toliko naraste da u istom gradu osvane i kancelarija "otporasa".

Sve do nedavnog incidenta u Pozarevcu, clanovi Otpora nisu bili na iskusenjima vecim od rutinskih hapsenja i privodjenja, izuzme li se poneki samar zaradjen u toku akcije razvijanja parola. Marovic tvrdi da se u vecini situacija policija prema njima ponasala veoma uljudno i korektno. Za vreme nedavnog protestnog marsa od Novog Sada ka Beogradu, dva policijska automobila su obezbedjivala kolonu i u jednom navratu ih zastitila od pijanih provokatora. U Pozarevcu se, medjutim, dogodilo nesto sasvim drugo. Citav incident je imao svoju predistoriju u kojoj su neke lokalne siledzije i ranije pretile "otporasima", bilo je vezivanja za stolice, pa i pretnji da ce raditi testere ako zatreba. Na pitanje – nije li Otpor precutao ove pretnje kako se u drugim gradovima ne bi pokolebali i uplasili mnogi mladi aktivisti ove organizacije – Marovic odgovora odrecno. "Ne, naprotiv, mi smo izvestili i o tim prethodnim incidentima u Pozarevcu ali je to izgleda promaklo dobrom delu javnosti. Tamo se pocelo s pretnjama, pa je tek kasnije doslo do premlacivanja nasih aktivista i simpatizera, sto je pretvoreno u skandal na najvisem drzavnom nivou. U citavoj toj prici neupredivo vaznija od samog premlacivanja jeste cinjenica da su neki lokalni silnici i huligani dobili najvisu drzavnu zastitu i da su zrtve proglasene potencijalnim ubicama. Pre samog incidenta policija je bila obavestena o svemu, ali se nije pojavila", kaze Marovic.

NEMA ELITIZMA: Jos u martu mesecu ove godine Otpor je od izvorno studentske organizacije prerastao u opstenarodni pokret i razgranao mrezu organizacija u mestima po unutrasnjosti koja su daleko od univerzitetskih centara. Cesto i u mestima gde opozicija nikada nije bogzna kako stajala. Nedavno je u Kursumliji na njihov osnivacki skup dosao i predsednik opstine, inace clan SPS-a, koji je odmah zatim smenjen i najuren iz partije. Slobodno bi se moglo reci da Otpor danas ima veci broj clanova (neke procene govore i o dvadesetak hiljada) od mnogih stranaka ciji lideri povremeno svracaju u njihove prostorije sa pitanjem: "Deco, kako mozemo da vam pomognemo." Vecina te "dece", medju njima i Ivan Marovic, imaju za sobom iskustva i nekih ranijih studentskih buntova. Nas sagovornik se slaze s utiskom da je Otpor u poredjenju sa nekim prethodnim studentskim pokretima neuporedivo manje salonski, mozda cak i drcniji. "Cini mi se", kaze Marovic, "da smo ovog puta izbegli zamke studentskog elitizma. Razlike od ranijih studenskih pokreta su po meni velike. Mi smo, pre svega, imali u vidu njihove greske. Nismo zeleli da odmah izletimo na ulicu vec smo smatrali da je bolje izaci na ulicu onda kada to moze da bude efikasno. Nismo mnogo vremena trosili ni na kadrovsku politiku, kod nas nema liderstva, a samim tim ni mogucnosti liderske zloupotrebe pokreta. Otpor je mnogo ozbiljniji od svih slicnih ranijih poduhvata. Za nas se sada cuje i u sredinama gde je opozicija slaba, na primer u Srbobranu, Sidu, pa i samom Pozarevcu. Iskreno govoreci, mi smo tamo napravili vecu guzvu u poslednjih mesec i po dana nego sto je opozicija uspela u poslednjih deset godina. Trudimo se da energiju koju imamo ne trosimo uludo, vec se pazljivo koncentrisemo na akcije koje donose maksimum rezultata. Nas cilj je da sirimo ideje otpora, da uticemo na veliki broj ljudi u Srbiji da budu kriticni prema vlasti. Da budu spremni za iskazivanje gradjanske neposlusnosti i za politicku nenasilnu borbu za svoja prava protiv nedemokratskog rezima."

U utorak uvece agencije su javile da se Otporu pridruzio i prvi predsednik SRJ knjizevnik Dobrica Cosic, sto bi rezimu moglo da posluzi za nove optuzbe o "organizaciji nesvrsenih studenata". Iste veceri, posle otkazivanja mitinga u Pozarevcu i novog talasa represije, Otpor je predlozio opozicionim strankama formiranje tzv. kriznog staba za pracenje situacije. U danima i mesecima koji slede ocekuje se izgleda poplava represije, pa otuda i ideja o kriznom stabu.

Ivan Marovic, jedan od onih koji su ovlasceni da govore u ime Otpora, ocekuje da ga narednih meseci pozovu na odsluzenje vojnog roka. Uveren je da ce za vreme dok on bude bio u vojsci "prva faza" onoga za sta se Otpor zalaze (smena rezima) biti okoncana. Ali onda sledi "faza dva", u kojoj bi trebalo iznova graditi institucije ovog drustva i u kojoj ce ponovo biti posla za Otpor i pesnicu. Ko zna, mozda ce tada ova organizacija saradjivati i sa novom opozicijom, reformisanim SPS-om, na primer. Na pitanje sta ce raditi posto odsluzi vojsku, Marovic sleze ramenima i odgovara: "Stvarno ne znam. Ja se toliko slabo secam vremena bez Milosevica na vlasti da zapravo i ne znam kako izgleda zivot bez njega. Jedino sam uveren da, kada odsluzim vojsku, ministar odbrane nece biti isti kao danas."