Ustavna povelja: razlicita misljenja o daljem radu

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i premijer Srbije Zoran Djindjic izneli su oprecne ocene rada Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Kostunica je naveo da izradu Ustavne povelje mora da zavrsi Ustavna komisija, Djukanovic je ocenio da je najbolje da se o spornim pitanjima dogovore vlade dve republike, dok je Djindjic insistirao da se sto pre nadje kompromis kako se ne bi odlagala medjunarodna integracija buduce zajednice.

Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic izrazio je zabrinutost za prijem Jugoslavije u Savet Evrope, zbog neuspeha Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Iako prijem Jugoslavije jos nije zvanicno doveden u pitanje, Micunovic je u izjavi za Radio B92 upozorio da Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada ce se u Savetu Evrope na dnevnom redu naci ukljucenje Jugoslavije u tu organizaciju. Micunovic je ponovio da se ne slaze sa inicijativom da Ustavnu povelju sastave vlade Srbije i Crne Gore: "Predsednici dveju vlada to ne mogu da urade. Naime, oni moraju da daju neke predloge ali to se mora vratiti clanovima komisije. Predsednici dveju vlada mogu samo da deblokiraju predstavnike svojih stranaka u parlamentu da bi mogli da dodju do sporazuma. Inace, tehnicki je sve to naravno vrlo moguce, jer je vrlo mali broj neresenih pitanja ostao", kaze Micunovic.

S druge strane, crnogorski premijer i jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, Filip Vujanovic, ocenio je da bi dogovor vlada Srbije i Crne Gore o primeni ekonomskog dela tog sporazuma trebalo da bude osnova Ustavne povelje. Vujanovic je za Radio Antena M rekao da ocekuje da se potpisnici sporazuma o buducoj drzavi uskoro sastanu i usaglase tekst Povelje i izrazio optimizam da ce se to desiti brzo i bez vecih problema: "Mislim da je to jedan pravnotehnicki posao, normativno zanatski koji treba vrlo brzo zavrsiti i koji se moze vrlo brzo zavrsiti s obzirom i da su Vlada Crne Gore i Vlada Srbije vec postigli sporazum o ekonomskom sadrzaju te Ustavne povelje, dakle jednu vrlo osjetljivu oblast na jedan sasvim kvalitetan nacin rijesili. Dogovor dvije vlade treba da bude osnov, najznacajniji deo te Ustavne povelje i sad samo treba u svom drzavnom dijelu nadgraditi je. Naravno bilo bi mi drago ukoliko i taj dio nadgradnje koji je drzavno uoblicavanje ekonomskog sadrzaja bude prihvacen u onoj viziji koja se iz tog sporazuma dvije vlade sasvim jasno vidi. Dakle, u tom sporazumu su odrijedjene nadleznosti ministarstava u okviru Savjeta ministara i oprijedeljena pozicija imovine i teritorije", kaze Vujanovic.

Clanovi Komisije za izradu Ustavne povelje predlozili su da potpisnici Beogradskog sporazuma jos jednom preuzmu odgovornost i pokusaju da dodju do zajednickog teksta Povelje. Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardzic ocenjuje da bi to bilo dobro resenje: "Mislim da je to ne samo stara idea, nego i da nije dobra, da zapravo ona ne bi dovela do jedinstvenih drzavnih funkcija, ma koliko minimalnih, vec bi dovela do jednog kompromisa izmedju dve vlade u unutrasnjim odnosima koji bi se lose odrazio i na spoljne odnose, na taj jedinstveni status Jugoslavije kao subjekta medjunarodnog prava. Prema tome, to je jedan pokusaj da se ostvari ideja da drzavnom zajednicom zapravo vladaju vlade Srbije i Crne Gore i da ona bude jedan prost izraz ili jedna prosta rezultanta tog dogovora", komentarise Samardzic.

“Ustavna povelja nece nikada biti usaglasena, jer za to ne postoji politicka volja medju clanovima Ustavne komisije”, ocenio je predsednik Demohriscanske stranke Vladan Batic. On je istakao da bi trebalo prekinuti rad na izradi Ustavne povelje, a resavanje buducih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore prepustiti republickim vladama u Beogradu i Podgorici, jer ni Srbija ni Crna Gora nemaju vise vremena za gubljenje”, rekao je Batic.