NASTAVLJENO SUDJENJE MILOSEVICU

Na sudjenju Slobodanu Milosevicu u cetvrtak su svedocili pristinski novinar Baton Hadziju i jedan od najblizih saradnika Ibrahima Rugove, Adnan Merovci. Tokom unakrsnog ispitivanja Hadziju je rekao da je Miloseviceva politika, inertnost medjunarodne zajednice i zelja Rugove da se u pokrajini odrzi status kvo doprinela formiranju i sirenju OVK, javlja specijalni izvestac B92 Ljubica Gojgic. Hadziju je rekao da je 1997. godine pozvan u stanicu milicije gde mu je ponudjeno da pokrene albansko-srpski dijalog, posle cega je usledio susret Mahmuta Bakalija i Hadzijua sa predstavnicim srpske Drzavne bezbednosti. Kada su albanski predstavnici izneli svoje planove za republiku Kosovo, sef DB-a za Pristinu David Gajic zapretio je da ce 436 albanskih sela biti unisteno ukoliko se od takvih ideja ne odustane. Zanimljivo je da se na isti razgovor tokom svog svedocenja pozivao i Mahmut Bakali, ali je u njegovoj interpretaciji broj sela koja bi se nasla na meti bio 700. Na odvojenom sastanku Hadziju je o statusu Kosova razgovarao i sa bivsim nacelnikom DB-a Jovicom Stanisicem, koji mu je rekao da je Milosevic okruzen nacionalistima koji ce pre krenuti u rat nego prihvatiti republiku Kosovo. U dodatnom ispitivanju ovog svedoka tuzilac Dzefri Najs ga je pitao da li poznaje Ratomira Tanica. Hadziju je odgovorio potvrdno i rekao da su od 1993. Tanic i Dusan Mihajlovic bili u vezi sa Fehmi Aganijem preko albanskog prijatelja iz Beograda. Na pocetku svog svedocenja, Hadziju se okrenuo ka Milosevicu, a ubrzo je i skinuo slusalice sa prevodom i pitanja optuzenog slusao na srpskom jeziku.

U izjavi Hadziju govori i o sastancima sa srpskim zvanicnicima, kojima je prisustvovao i tadasnji nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti Jovica Stanisic. Prema svedoku, ovlascenja da pregovaraju sa Albancima tada su imali samo Milosevic i Stanisic. "Stanisic je, jednom prilikom, rekao da je tadasnji sef policije na Kosovu Sreten Lukic uverio Milosevica da studentske demonstracije treba razbiti silom", citirao je Najs izjavu Hadziua. Stanisic je, prema iskazu svedoka, rekao i da on sam ne moze nista da odlucuje, ali da zahtev za republiku Kosovo nikada nece biti prihvacen i da su "nacionalisticki krugovi" oko Milosevica spremni da zbog toga idu i u rat. Hadziu navodi i da je, tokom susreta sa srpskim zvanicnicima, pominjana i politika "sprzene zemlje". Tokom unakrsnog ispitivanja, Milosevic je pitao Hadziua da li je izjavu, u avgustu prosle godine u Pristini, dao istraziocu Tuzilastva Fredu Ejbramsu, a odgovor je bio potvrdan. Optuzeni je tada rekao da se Ejbrams na drugim sudjenjima u Haskom tribunalu pojavljivao kao svedok iz organizacije za zastitu ljudskih prava Human Rights Watch i pitao kako je to moguce.

Predsedavajuci sudija Ricard Mej je odgovorio da je Sudsko vece to primetilo i da ce Milosevic moci da o tome ispita Ejbramsa kada on dodje da svedoci.

Citirajuci svedokovu izjavu da je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova "sirio iluziju o nezavisnosti Kosova", u uslovima policijske represije, i da je grupa oko lista "Koha ditore" radila na "narusavanju"

tog stanja, Milosevic je pitao: "Znaci, bili ste spremni na nasilje, radi ostvarenja politickih ciljeva?". "Nisam to rekao, zeleli smo promenu statusa kvo, a samo jedan element na Kosovu, "Koha ditore" je mogao to uraditi i pokrenuti aktivizam", odgovorio je Hadziju. On je rekao da je policija 1. oktobra 1997. upala u redakciju "Koha ditore" i da je bio tada uhapsen.

Na pitanje optuzenog zna li da su, u okviru sporazuma o skolstvu, zgrade nekih fakulteta i instituta u Pristini bile date na upotrebu Albancima i da li neki radikalniji elementi to nisu zeleli samo zato sto je Rugova potpisao sporazum, svedok je odvratio da su "Albanci zeleli sprovodjenje sporazuma" i da mu nisu poznati "radikalniji elementi". Upitan da li mu je jasno da je Kosovo jos deo Srbije, Hadziju je odgovorio Milosevicu da ne misli da je "drzava Srbija zastupljena na Kosovu, koje trenutno stvara svoju drzavnost" i da je "iluzorno misliti da ce se Srbija vratiti na Kosovo".

U cetvrtak je zapocelo i svedocenje Adnana Merovcija, licnog sekretara Ibrahima Rugove. Merovci je ponovio da je tokom rata na Kosovu Ibrahim Rugova na razgovore u Beograd odvodjen pod pritiskom, kao i da su njegovi sastanci sa Milanom Milutinovicem i Nikolom Sainovicem bili samo protokolarni, da bi se, kako je rekao Merovci, stvorio privid politickog dijaloga. Slobodan Milosevic zapoceo je unakrsno ispitiivanje insistirajuci da svedok kaze da li je na poslednjem sastanku sa Rugovom i Merovcijem jedina tema bila njihov odlazak sto je svedok posle kraceg ubedjivanja potvrdio. Merovci je izjavio da je 1. aprila 1999. optuzenom rekao da je zabrinut zbog proterivanja i ubistava Albanaca sa Kosova. On je rekao da su Rugova i on bili primorani da dodju u Beograd na sastanak s Milosevicem, posto je 24. marta srpska policija upala u Rugovinu kucu u Pristini. "Prvom delu sastanka nisam prisustvovao, jer sam bio ispred vrata, sa sefom Milosevicevog kabineta Goranom Milinovicem. Onda me je Rugova pozvao da se pridruzim i pitao me o saopstenju za koje je Milosevic insistirao da potpisu. Rekao sam optuzenom da se saopstenja obicno ne potpisuju. Tokom razgovora, rekao sam da sam zabrinut zbog proterivanja Albanaca i ubistva advokata Bajrama Keljmendija, Hajrizija i drugih", rekao je Merovci. Prema njegovim recima, Milosevic je tada "ironicno zapisao imena ubijenih na kutiji cigareta i rekao da ce videti sta moze da ucini". Svedok je rekao da je s Milosevicem razmenio i argumente o tome zasto Albanci napustaju Kosovo. "Pitao sam ga kako to da Albanci beze u Crnu Goru ili kako to da ne odlaze iz Vojvodine, kad je i tamo bombardovanje. Milosevic je tvrdio da Albanci odlaze sa Kosova iz straha od NATO bombardovanja", rekao je Merovci. On je ispricao da je, tokom Rugovinog susreta s predsednikom Srbije Milanom Milutinovicem u Pristini, 28. aprila, "izrazio indignaciju" zbog "premestanja ljudi pod pritiskom Vojske i policije i unistavanja imovine". Svedok je objasnio da je Pristina tada, osim prisustva Vojske i policije, bila pust grad i da su sve albanske radnje bila opljackane. Merovci je rekao da su, nedelju dana ranije, Rugova i on bili primorani da bez svoje volje, pod pritiskom tadasnjeg potpredsednika Savezne vlade Nikole Sainovica i Sluzbe drzavne bezbednosti, odu u Beograd na prvi susret s Milutinovicem. Svedok je i za Sainovica, koji je pocetkom aprila vise puta dolazio u Rugovinu kucu, i za Milutinovica, tvrdio da su radili po direktnim nalozima Milosevica i da nisu nista mogli sami da odluce.

Merovci je rekao da je, jednom prilikom, upozorio Sainovica da mu se ime u stranim medijima pominje u vezi s "masakrom" u selu Racak i da bi mogao biti optuzen. Sainovic je, prema svedoku, odvratio da je to "Vokerova igra", aludirajuci na sefa Kosovske verifikacione misije OEBS Vilijama Vokera. Na prvom susretu s Milutinovicem bilo je reci, prema recima svedoka, o "trivijalnim stvarima, buduci da je svima bilo jasno da je politicki proces mrtav". "Mi smo trazili da budemo oslobodjeni, a oni su govorili da ce meni dozvoliti da odem u Skoplje na razgovore s drugim Rugovinim saradnicima. Mi, u prvo vreme, nismo povoljno reagovali na to", rekao je Merovci. On je naveo da je, nedugo zatim, "protiv svoje volje" i pod policijskom pratnjom ipak otisao u Skoplje i tamo o dogadjajima na Kosovu obavestio ambasadora SAD Kristofera Hila, sefa KVM Vokera, ambasadora Austrije Volfganga Petrica i druge zapadne diplomate.

Milosevic i Rugova su se, 4. maja, ponovo sastali, a prisutni su bili jos Sainovic i Merovci. "Bio je to kratak razgovor i receno nam je da cemo ici u Italiju. Zloslutna pozadina je bila sto su od Rugove trazili da ostavi porodicu na Kosovu, sto je on odbio. Sutradan mu je porodica, ipak, stigla u Beograd", ispricao je Merovci.

Milosevic ce u petak unakrsno ispitati Merovcija.