TANIC: POSTOJAO PLAN ZA PROTERIVANJE ALBANACA

Predsedavajuci sudija Ricard Mej u sredu je, na sudjenju Slobodanu Milosevicu, dva puta izrazio zabrinutost u pogledu prihvatljivosti i dokazne vrednosti iskaza svedoka optuzbe Ratomira Tanica kojeg je Milosevic, u kasnijem unakrsnom ispitivanju, nazvao "laznim svedokom". Tanic je, pre toga, u dugom svedocenju o zbivanjima vezanim za Kosovo, koja su dovela do NATO intervencije, izneo niz teskih optuzbi protiv Milosevica, pozivajuci se, u vecini slucajeva, na ono sto su mu rekle osobe iz vrha Sluzbe drzavne bezbednosti i Vojske Jugoslavije sa kojima je razgovarao. Svedok je, medjutim, zahtevao da njihova imena, kao i identitet zvanicnika koji su se suprotstavljali Milosevicu, otkrije na zatvorenoj sednici suda.

Tokom rasprave da li ce se njegovom zahtevu udovoljiti, Tanic je, medjutim, pristao da otkrije svoje izvore na javnoj sednici. Rekao je da je najvise kontaktirao sa tadasnjim nacelnikom SDB Zoranom Mijatovicem i jednim od oficira SDB koji su bili na Kosovu Bogdanom Tomasem. Svedok je, tokom konfuznog iskaza, kazao da je postojao plan za proterivanje kosovskih Albanaca, koji je "kolokvijalno" nazivan "Potkovica".

Bio je to "stari vezbovni plan bivse JNA" za "neutralizaciju uporisnih tacaka Albanaca", u slucaju "agresije iz jugoistocne Evrope, koju bi podrzalo albansko stanovnistvo", rekao je Tanic. Plan je, prema njegovim recima, 1998. godine "reaktuelizovan u potpuno drugom smislu", "vojni vrh i vrh bezbednosnih struktura nisu zeleli da upotrebe taj plan", jer "nije bilo spoljne agresije i albanske pobune". Na pitanje ko se suprotstavljao tome, Tanic je odgovorio da su to bili sef SDB Jovica Stanisic, njegov zamenik Mijatovic, nacelnik Generalstaba VJ Momcilo Perisic, sef vojne bezbednosti, general Aleksandar Dimitrijevic, Dusan Mihajlovic, Zoran Lilic, Nebojsa Covic...

Tanic je kazao da mu je Perisic kasnije pokazao pismo koje je u julu 1998. godine poslao Milosevicu, a u kojem ga upozorava na to da se vojska na Kosovu nezakonito i neselektivno upotrebljava, da se iz njenog sastava i komandne strukture izvajaju neke jedinice i da se uspostavlja paralelna linija komadovanja. Verzija pisma koja je sudu predstavljena kao dokazni materijal izvadjena je iz knjige Dejana Lukica i Pere Simica "Vatre i potop", a svedok je potvrdio njegovu autenticnost.

Tanic je rekao da je od "rukovodstva SDB i predsednika stranke" (Nove demokratije, Dusana Mihajlovica) tada cuo da je Milosevic imao "privatnu liniju komadovanja" preko Drzavne komisije za Kosovo, u kojoj su bili Nikola Sainovic, Milomir Minic, Zoran Andjelkovic, Dusan Matkovic, general Nebojsa Pavkovic i "general Velickovic". Prema njegovim recima, komanda Pristinskog korpusa, na cijem je celu bio Pavkovic, sprovodila ono sto joj "narede Sainovic, Minic i MUP".

Tanic je kazao i da je postojao obrazac za operacije srpskih snaga protiv ilegalne OVK, koji je bio "suprotan zakonu i pravilu sluzbe".

"Prvo bi se dozvolio manji broj srpskih zrtava, kako bi se stvorila tenzija, a onda se delovalo masovnom i visestruko prekomernom silom, kako bi se unistili ne samo teroristi, nego i civili i imovina", rekao je on, navodeci kao primer akcije protiv Adema Jasarija u Donjem Prekazu i operacije u Decanima.

Svedok je kazao da je "Miloseviceva naredjenja" za te akcije "komandirima na terenu prenosio civilni deo Drzavne komisije", navodeci Sainovica i tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Vlajka Stojiljkovica.

Tanic je kasnije kazao da je od zamenika sefa SDB Mijatovica cuo da Milosevic "ne dozvoljava SDB da aktivno deluje protiv OVK i njenih stvarnih vodja". Upitan kako je optuzeni reagovao na izvestaje o civilnim zrtvama, Tanic je kazao da je i u licnom kontaktu na jednom prijemu JUL-a, a i iz drugih izvora, cuo Milosevicev stav da "postoji kolektivna podrska albanskom terorizmu i da je smrt civila, u ratnom sukobu, zalosna posledica toga".

Svedok je rekao da je bio prisutan kada je, u oktobru 1998, uoci sporazuma Milosevic-Holbruk, tadasnji potpredsednik Vlade Srbije Vladimir Stambuk, na sastanku sa ambasadorima Nemacke i Velike Britanije u nemackoj ambasadi u Beogradu, rekao da "zvanicni Beograd nema nista protiv malog bombardovanja NATO". Tanic je, prema sopstvenim recima, protestovao, a Stambuk mu je nasamo obrazlozio da ce "malo bombardovanje NATO" biti "odlican alibi za nastavak progona Albanaca i srpske opozicije, jer u ratu niko nista ne pita".

Na ponovljeno pitanje tuzioca sta je tacno Stambuk rekao, svedok je odgovorio: "Rekao je: Da se dovrsi etnicko ciscenje Albanaca i da se ima izgovor da se izbace iz Jugoslavije". Tanic je rekao da je to cuo i od potpredsednika Vlade Milovana Bojica i predsednika Srbije Milana Milutinovica i da je tako govorio "veliki broj ljudi na zatvorenim sastancima".

On je kazao da je unapred imao informaciju da ce NATO bombardovati zgradu RTS i da je ona preko SDB dostavljena Milosevicu. "Nema sumnje da je on bio obavesten", kazao je, dodajuci da je SDB imala potvrdu iz jos par izvora. Svedok je ispricao i da je, tokom NATO intervencije, uz odobrenje SDB dva puta bio u inostranstvu, u misiji trazenja resenja za prekid bombardovanja.

Postojao je, kako je rekao, predlog da se bombardovanje suspenduje za katolicki Uskrs, a da istovremeno budu pustena tri americka vojnika, koje su zarobile jugoslovenske snage i da je Milosevic nagovestavao da ce to prihvatiti. Tanic tvrdi da je preko zvucnika slusao telefonski razgovor Dusana Mihajlovica i Milana Milutinovica, kada je na Mihajlovicevo pitanje zasto nema obecanog prekida vatre, Milutinovic odgovorio: "Bice kasnije, jer nismo zavrsili sve poslove na Kosovu".

Svedok tvrdi i da je, u aprilu 1999, slusao, na isti nacin, telefonski razgovor tadasnjeg potpredsednika Savezne vlade Vuka Draskovica sa Milosevicem. Milosevic je tada, prema Tanicu, rekao da "nema obustave sukoba jos neko vreme, jer Srbiji i Jugoslaviji trebaju nove civilne zrtve, da bi pokazali da je NATO zlocinacka organizacija". On je kazao i da je za masovne grobnice u Srbiji saznao "u leto 1999", kada je, pripremajuci svoju knjigu, razgovarao o tome sa "ministrom unutrasnjih poslova Dusanom Mihajlovicem i zamenikom sefa SDB Zoranom Mijatovicem".

Mihajlovic je za ministra unutrasnjih poslova Srbije imenovan u januaru 2001. godine, a Mijatovic je, nakon sto je u jesen 1998. smenjen, vracen na polozaj u SDB nesto kasnije.

Na pitanje tuzioca sta su mu rekli, Tanic je odgovorio: "Da postoji zvanicna istraga MUP koja ukazuje i na lokacije i na izvrsioce, ali da je iz nekih razloga zaustavljena". On je kazao da mu je receno da je pronadjena hladnjaca u Dunavu kod Tekije, koju je tadasnji direktor carina Mihalj Kertes "dao Resoru javne bezbednosti da presele leseve onih koji su ubijeni neposredno uoci NATO intervencije".

"Mijatovic mi je rekao da postoji direktna veza izmedju Milosevica i naredjenja da se uklone lesevi, da su dopremljeni pre NATO intervencije i da je poreklo u jedinicama Sretena Lukica, a ne SDB, i da se zbog toga prikrivaju rezultati istrage", kazao je Tanic.

Lukic je u vreme NATO bombardovanja bio zapovednik policije na Kosovu, a sada je zamenik ministra unutrasnjih poslova Srbije.

Tanic je ispricao kako je u oktobru 1999. godine "kidnapovan" zajedno sa suprugom i da su ih dva dana u dva "privatna zatvora" nepoznate osobe mucile i ispitivale, trazeci da kaze kako je deo "zavere britanske obavestajne sluzbe protiv Milosevica". Rekao je da je pusten "dva sata posle neuspelog atentata na Vuka Draskovica na Ibarskoj magistrali", a posle mesec i po dana otisao je u inostranstvo.

Milosevic je, potom, poceo da unakrsno ispituje Tanica, koga je nazvao "laznim svedokom". On je sugerisao da se Tanic "lazno predstavlja" kao zvanicnik Nove demokratije i da lazno tvrdi da je ucestvovao u poslovima o kojima je pricao. Optuzeni je demantovao da je imao licne sastanke sa svedokom, kao i da je ikada koristio masovne prijeme za "radne kontakte"

o kojima je Tanic govorio. Milosevic je pitao da li je njegova obaveza, kao "navodnog insajdera" da obrazlozi "laznu optuznicu", a svedok je negirao da ima bilo kakve obaveze prema tuziocu. Na pitanje zasto su "pripadnici britanske obavestajne sluzbe bili prisutni kada je davao izjavu" istraziteljima tuzilastva, Tanic je odgovorio da je "bio po jedan covek radi fizicke zastite".

Predsednik Nove demokratije i ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic odbacio je u sredu uvece u intervjuu RTS-a relevantnost svedocenja Tanica rekavsi da on nije ucestvovao u onome o cemu govori i da je svoje svedocenje napravio na osnovu onoga sto smo svi mogli da procitamo u novinama: "Pomesane su babe i zabe, pomesana je javna politicka aktivnost, neki napori da se pregovara sa albanskom stranom sa nekim drugim naporima koji su cinjeni da ne dodje do sukoba, da ne dodje do bombardovanja, niti je g. Tanic u tome ucestvovao, niti je bio izvrsilac nekih planova o kojima govori, tako da je sve to, na neki nacin, rekla-kazala, pogotovo kada cujem tu glupost da je Lukic odgovoran za asanaciju terena i postojanje masovnih grobnica u vreme kada on vise nije ni bio na Kosovu".