MILOSEVIC PONOVO ZATRAZIO PUSTANJE NA SLOBODU

Pred Haskim tribunalom u utorak je nastavljeno sudjenje Slobodanu Milosevicu. Na pocetku sudjenja, Milosevic je ponovo zatrazio da bude pusten na slobodu i ocenio da nije ravnopravan s Tuzilastvom i da nema jednake uslove za rad. Sudija Ricard Mej je prekinuo Milosevicevo izlaganje uz obrazlozenje da se u sudnici nalazi svedok i da treba da zavrsi njegovo ispitivanje. Mej je rekao da o ostalim, administrativnim pitanjima, moze biti rasprave kasnije, a nakon izjave predstavnika Tuzilastva da i oni imaju neka pitanja, sudija je rekao da ce u sredu biti reci o tome. Milosevic je potom nastavio da unakrsno ispituje sestog svedoka optuzbe Agrona Berisu, lekara iz Suve Reke.

Jedan izvor Radija B92 blizak Saveznoj vladi tvrdi da je Milosevic 4 meseca nakon bombarovanja zatrazio da mu u kabinet budu dostavljeni svi vojno-obavestajni podaci sa Kosova. Iako je DOS ta saznanja imao, posle preuzimanja vlasti ta dokumenta nisu pronadjena.

Slobodan Milosevic je u utorak optuzio Haski tribunal da se "stavlja na stranu terorizma". "Ovo je jedinstven slucaj da se sud, makar i nelegalan, stavlja na stranu terorizma", rekao je Milosevic tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optuzbe Agrona Berise. Tuzilac Dzefri Najs je prethodno zatrazio od Sudskog veca da Milosevicevo unakrsno ispitivanje usmeri na sustinu Berisinog svedocenja. Berisa je ispricao da je 26. marta 1999. u Suvoj Reci video kako srpska policija ubija dva njegova rodjaka i dovlaci bezivotna tela jos cetvoro. Milosevic je Najsu uzvratio da "lazna optuzba pokusava da notornu cinjenicu besomucnog bombardovanja NATO i delovanja OVK ponisti svedocima". U unakrsnom ispitivanju, Milosevic je Berisu podsetio da je u ponedeljak rekao da je sam "doneo najtezu odluku da napusti Kosoovo", 1. aprila 1999. i ode u Albaniju, a da tuzioci sve vreme tvrde da su srpske vlasti Albance organizovano deportovale. Svedok je ponovio da je odluku da napusti Kosovo doneo zato sto je u to vreme ostanak bio "veoma opasan za Albance". "Mislio sam da bi trebalo da odem kako bih spasao svoj zivot i zivot svoje porodice", kazao je on. "Ne ulazim u vase motive, rekli ste da ste sami odlucili da odete", uzvratio je Milosevic. Berisa je u vise navrata rekao da su Albanci napustali Kosovo zbog straha od Vojske i policije, a ne, kako je Milosevic sugerisao, zbog agresije NATO. "Otisli smo zbog 50 zrtava u Suvoj Reci i u selu Trnje. To je bila poruka: idite, jer ste u opasnosti", rekao je svedok. Na pitanje Milosevica da li su se Albanci plasili i bombi NATO, Berisa je odgovorio: "Nisu se bojali bombi NATO. Smatrali smo da ih treba pozdraviti, jer ce doneti slobodu Kosovu". Upitan da li je policija 26. marta u kuci njegovih rodjaka mozda trazila oruzje, Berisa je odgovorio da oruzja nije bilo, da je siguran da njegovi rodjaci nisu pucali i da je policija dosla da ih ubije "samo zato sto su Albanci". "Vi ste Albanac, a vas nisu ubili.

Kako zakljucujete da su dosli da ubiju Albance, a vas nisu", pitao je Milosevic. Svedok je odgovorio da policija tada nije dosla u njegovu kucu, a da su dan kasnije dosli drugi policajci i trazili 1.000 maraka da ne bi naudili njemu i njegovoj porodici. Berisa je, na Milosevicevo pitanje da li je ikada cuo bilo kog funkcionera Srbije da govori o proterivanju Albanaca, odgovorio odrecno. On je kao "besmislene" ocenio sugestije optuzenog da je OVK pozivala albansko stanovnistvo da ode u Albaniju. Na brojna pitanja optuzenog o ubistvima koje je, prema njegovim recima, pocinila OVK u regionu Suve Reke, svedok je odgovarao da o njima nista nije cuo. Upitan da li je njegov rodjak Naim Berisa bio "komandant OVK", Berisa je rekao da je on bio njegov daleki rodjak i da s njim nije bio ni u kakvom kontaktu. Izjavu Berise da se situacija u Suvoj Reci poboljsala dolaskom verifikacione misije OEBS, u jesen 1998, Milosevic je propratio citatom iz "zvanicnog izvestaja" Misije u kom se kaze da su od 5. do 12. marta 1999. "u celom regionu Prizrena i Peci vrsene otmice i ubistva Albanaca lojalnih SRJ, po naredjenju komandne strukture OVK". Svedok je, medjutim, ostao pri iskazu da je u Suvoj Reci stanje bilo "opustenije".

Posto je Milosevic zavrsio unakrsno ispitivanje, beogradski advokat Branislav Tapuskovic, koji kao "prijatelj suda" deluje u korist optuzenog, pitao je Berisu da li je tacno da je u prvoj izjavi istraziocima Tuzilastva, datoj 21. aprila 1999. u Albaniji, rekao da je video kako srpska policija 26. marta ubija cetiri njegova rodjaka u Suvoj Reci, a ne dva, kako je rekao pred sudom. "Ne secam se da sam to rekao. Mislim da je to bila greska prevodioca. Istina je da sam video kako ubijaju dva rodjaka, a potom dovlace tela jos cetvoro, kao sto sam ovde i rekao", kazao je Berisa.

Svedok Tuzilastva Ajmane Behrami iz sela Izbice u opstini Srbica opisala je dogadjaj od 28. marta 1999, kada su "srpska vojska i policija opkolile i granatirale selo", odvojile muskarce od zena i dece i prisilili ih da krenu u pravcu Albanije. Behrami je rekla da je oko 3.000 ljudi iz Izbice i okolnih sela bilo okupljeno na jednom velikom polju, gde im je naredjeno da idu u Albaniju. Oni su mogli da vide kako vojska i policija pale sela, culi su pucnjavu i da je streljano 108 ljudi. U selu je, prema njenom svedocenju, ostalo oko 160 muskaraca, starosti od 30, 40 do 95 godina, a mladji su ranije otisli u planinu.

Ona je opisala i kako su policija i vojska granatirale kolonu, kojoj nije bilo dozvoljeno da ide pravcem kojim je htela, vec je usmeravana ka Albaniji. Granatiranje je trajalo oko 15 minuta i tada je poginula jedna zena s dvoje dece. Ljudi iz kolone bili su opljackani, udarani su nogama i vredjani. "Bila sam u sred kolone, nosila sam sina i dok smo pesacili pocelo je granatiranje. Pre toga je moja sestra preuzela mog sina, koji je imao 6 nedelja i krenula u pravcu sela Tosilo. Nikada kasnije nisam videla svoju bebu, ona je umrla od gladi, jer nisu imali cime da je hrane", ispricala je Behrami. Ona je rekla da je nekoliko zena pokusalo da se vrati u Izbicu, da vide sta se tamo desava, ali je policija pucala u vazduh i vratila ih. "Celo selo je gorelo, to sam licno videla. Dve starije zene, koje su tamo ostale, jer su bile hendikepirane, zapalili su na traktorskoj prikolici, dok su jos bile zive", rekla je Behrami.