DELEGACIJA VLADE SRBIJE U SAD

Delegacija Vlade Srbije, predvodjena premijerom Zoranom Djindjicem, prema najavama u utorak uvece po americkom vremenu treba da se sastane sa u Vasingtonu sa predsednikom Dzordzom Busom i drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom. Djindjic i ministri Bozidar Djelic i Goran Pitic ocekuju finansijsku pomoc i podrsku za otpis jugoslovenskog duga.

Kako je najavljeno u poruci premijera Djindjica americkim zvanicnicima stoji da su pomoc i podrska Srbiji i Balkanu sada potrebniji nego ikada.

Djindjic je sagovornicima sa vrha americke administracije i Kongresa izneo upozorenje da se bez ubrzanijeg ekonomskog oporavka Srbije ne moze dugorocno racunati na politicku stabilnost nove demokratske vlasti u Beogradu. "Prvi put u periodu od 150 i vise godina, svet je usao u jednu ozbiljnu krizu s relativno stabilnim Balkanom koji nije deo te krize. Do te situacije nije doslo slucajno, niti preko noci i narodima na Balkanu potrebno je zbog toga pruziti podrsku", rekao je Djindjic. "Zbog toga imamo jednu racunicu za predsednika Busa, i za drzavnog sekretara Pauela i za sve ostale nase sagovornike u Vasingtonu da je mnogo povoljnije, jeftinije i jednostavnije da se investira u razvoj infrastrukture, ekonomije i demokratskih institucija Srbije i uopste Balkana, nego da se zapusti ta regija i da se ona kasnije pojavi s nekim svojim novim krizama koje ce mnogo vise da kostaju. Drugim recima, cilje ove nase posete je da ucinimo, koliko je moguce, da prioriteti americke politike ostanu usmereni ka Balkanu, kako se ne bi desilo da se, zbog problema na drugoj strani, zapusti ono sto predstavlja strateski prioritet Evrope i demokratskog sveta. Ekonomski gledano, korist od stabilnog Balkana mnogo je veca od ulaganja kojima se podrzavaju ekonomski razvoj i reforme. To se pre svega odnosi na Srbiju, gde se suocavamo sa odredjenim strukturalnim problemima, neresenim drzavnim pitanjem, problemima sa ekonomskom pomoci iz inostranstva kao i problemima u odnosima u vladajucoj koaliciji Srbije, koja se pretvorila u tehnicku koaliciju", rekao je Djindjic.

Delegacija Vlade Srbije boravi u Vasingtonu uoci vaznih pregovora s Pariskim klubom poverilaca koji bi trebalo da otpise deo jugoslovenskog duga. Prema oceni ekonomiste Stojana Stamenkovica, dug Jugoslavije bice smanjen sa 12 na nesto vise od 7 milijardi dolara ukoliko pregovori sa stranim poveriocima budu uspesno zavrseni. Pretpostavlja se da ce Djindjic i ostali ministri zahtevati americku podrsku za otpis veceg dela duga koji Jugoslavija ima prema Londonskom i Pariskom klubu. SAD su, medjutim, vise puta su ponovile kako je neophodno da Jugoslavija poboljsa saradnju s Haskim tribunalom i posle izrucenja Slobodana Milosevica. Novinar Stojan Cerovic, koji je bio dopisnik nedeljnika "Vreme" iz Vasingtona, kaze za B92 da su Bela kuca i Stejt Dipartment raspolozeni za pruzanje finansijske pomoci Srbiji i Jugoslaviji.

Americki Kongres medjutim, ima potrebu da pruzanje pomoci na neki nacin uslovljava. "Bela Kuca i Stejt Department su verovatno dosta pozitivno raspolozeni prema tome i verujem da postoje nade da se dobije nekakav pozitivan ishod, ali tu je dosta vazan Kongres, i Djindjic je bio u tom Institutu za mir koji je vrlo uticajan na vasingtonsko javno mnjenje i oni su prilicno tvrdi. Kako ce proci u Kongresu i tim nevladinim organizacijama, to je veliko pitanje. Pretpostavljam da ce tu biti dosta neprijatnih pitanja. Ako ne bude neke velike, ozbiljne blokade iz Kongresa, valjda bi trebalo ipak da to bude uspesna poseta", rekao je Cerovic. On smatra da Djindjic i ministri ovog puta u Vasingtonu nece biti striktno uslovljeni ispunjenjem konkretnih zahteva, pa makar se ticali i saradnje s Haskim sudom. "Ne vidim da su oni mogli bas da smisle neku listu preciznih uslova, ali tamo postoji neko dosta rasireno uverenje da s Beogradom mora da se razgovara putem uslovljavanja, uslova, ultimatuma, zahteva, da Beograd uvek na to dobro reaguje.

Onoliko godina je Milosevic njih nervirao tim svojim stavom da bas njega briga za njih i oni sada zele da im non-stop neko iz Beograda dokazuje da razume da su oni prva sila sveta. Ima nekog takvog tona i pretpostavljam da ce to ustvari biti neka poruka iz Kongresa, a ne neki precizni zahtevi", naglasava Cerovic.