Pregled stampe

"Blic", 9. februar

Pisu: M. Stefanovic, V. Tufegdzic

Savezni ministar odbrane Jugoslavije bio cest gost u restoranu FK „Rad“, gde se s prijateljima „osecao kao kod kuce“

Bulatovicev ubica pucao s tribina

BEOGRAD - Savezni ministar odbrane Pavle Bulatovic ubijen je preksinoc, na proslavi 50 godina „Rada“, u restoranu na stadionu ovog fudbalskog kluba. Nepoznati napadac pucao je iz „kalasnjikova“ na Bulatovica koji je sedeo za stolom sa direktorom „Ju garant banke“, penzionisanim general-majorom Vukom Obradovicem i upravnikom restorana Mirkom Knezevicem. Bulatovic je zadobio teske prostrelne rane po celom telu. Kako „Blic“ saznaje, na Vojno-medicisku akademiju je prebacen sa sedam ili osam povreda, gde je preminuo oko 20.30 casova. Obradovic i Knezevic su lakse ranjeni.

Kako „Blic“ nezvanicno saznaje, Bulatovic je dosao u restoran u 16 casova. Njegovi prijatelji kazu da se u tom restoranu „osecao kao kod kuce“. Bulatovic je i pre dolaska na prve visoke drzavne funkcije bio cest gost ovog restorana, a sa prijateljima se godinama sastajao na istom mestu i sedeo u istom separeu. Kako su izjavili neki od ocevidaca, napadac, koji je prema pretpostavkama dosao sa strane fudbalskog igralista, pucao je sa tribina kroz prozor restorana, udaljen najvise dva metra. Na sto za kojim su sedeli Bulatovic, Obradovic i Knezevic ispalio tri kratka rafala iz „kalasnjikova“.

Prema tvrdnjama svedoka, u momentu napada u restoranu nije bilo prisutno Bulatovicevo obezbedjenje. Poznavaoci prilika tvrde da savezni ministar odbrane nije bio mnogo zabrinut za svoju bezbednost. Pripadnike obezbedjenja, koje po prirodi sluzbe dobijaju drzavni funkcioneri, imao je obicaj da raspusti, a kad bi krenuo van restorana pozvao bi ih telefonom.

Prema onome sto se moglo saznati na mestu dogadjaja, koje su odmah blokirale jake ekipe MUP-a Srbije i vojne policije, napadac, ili vise njih, pobegli su automobilom marke „ford“ plave boje u pravcu auto-puta, a u kolima su se, navodno, nalazile cetiri osobe. Medjutim, niko od prisutnih kod stadiona FK „Rada“ nije sa sigurnoscu mogao da tvrdi koliko je napadaca bilo i kako su izgledali.

Vrlo brzo posle napada blokirani su svi pristupi gradu i formirani kontrolni punktovi. Novinari su na mestu dogadjaja mogli da vide i specijalno vozilo MUP-a Srbije sa psima tragacima. Policija je isto vece izdala saopstenje o ubistvu, napominjuci da preduzima sve mere kako bi otkrila pocinioce zlocina.

Kao zanimljiv detalj, koji, naravno, ne bi trebalo povezivati sa ubistvom, upuceni pominju da se vec neko vreme govorilo o tome da je Bulatovic trebalo da zameni Obradovica na mestu generalnog direktora „Ju garant“ banke. Obradovic je, u vreme aktivnog sluzenja u vojsci, bio zaduzen za finansijske poslove.

Savezni ministar Pavle Bulatovic rodjen je 13. decembra 1948. godine u Gornjim Rovcima kod Kolasina. Diplomirao je ekonomiju i radio kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Imenovan je za ministra unutrasnjih poslova u crnogorskoj vladi, formiranoj nakon prvih visepartijskih izbora 1991. godine, da bi jula 1992. godine presao u Beograd gde je prvo imenovan za saveznog ministra unutrasnjih poslova u vladi Milana Panica.

Kada je u oktobru 1992. godine MUP Srbije preuzeo svu dokumentaciju i ingerencije savezne policije, Pavle Bulatovic, tada na funkciji saveznog ministra unutrasnjih poslova, nije se javno oglasio. „Zauzimanje“ savezne policije i sve sto se paralelno dogadjalo sa beogradskim SUP-om, koji je izgubio vazne nadleznosti, mnogi su, jos u to vreme, tumacili kao stvaranje potpuno novog nacina rada policije. Vrlo brzo se ispostavilo da su takve pretpostavke bile tacne.

Posle tih dogadjaja Bulatovic je postao ministar odbrane u kabinetu Radoja Kontica, sto je ostao i u vladi Momira Bulatovica. Bio je clan svih saveznih vlada od 1990. godine.

Bulatovic je bio visoki funkcioner Socijalisticke narodne partije Momira Bulatovica, osnovane nakon politickog razlaza sa Milom Djukanovicem i cepanja Demokratske partije socijalista. Bulatovicu je 1993. a potom i u novom sastavu vlade 1997. godine povereno mesto saveznog ministra odbrane.

Tokom proteklog leta bio je cest gost plemenskih skupstina sirom Crne Gore, dajuci podrsku Slobodanu Milosevicu i projektu „Jugoslavija bez alternative“. Bio je poznat kao jedan od najlojalnijih crnogorskih kadrova predsednika SRJ Slobodana Milosevica, a o Bulatovicevom uticaju i mogucnostima vise se nagadjalo nego sto se zaista znalo. Po ponasanju je, kako kazu, odudarao od ljudi ministarskog ranga.

Pavle Bulatovic bio je ozenjen i imao je troje dece, dve cerke i sina. Poznanici ga opisuju kao porodicnog coveka, u meri u kojoj su mu to dozvoljavali posao i brojne obaveze.

"Blic", 9. februar

pise: A. A.

Precutao akciju MUP-a

BEOGRAD - Na mesto ministra odbrane u Vladi SRJ Pavle Bulatovic postavljen je 1993. godine, dok je nekoliko meseci pre toga bio ministar unutrasnjih poslova SRJ.

- Njegov dolazak u Ministarstvo nije docekan sa simpatijama, zato sto je oko sebe okupljao „provereni crnogorski kadar“. Vec tad se govorilo o sukobu izmedju saveznog i republickih ministarstava. U toku njegovog mandata, MUP Srbije upao je u zgradu Saveznog ministarstva i ona je zapecacena. Bulatovic to nije osudio - kaze za „Blic“ bivsi savezni policajac koji je bio blizak saradnik ubijenog Bulatovica. On naglasava da je Bulatovic odmah potom postavljen na polozaj saveznog ministra odbrane.

Sagovornik „Blica“ tvrdi da je bilo reci o smenama u Ministarstvu odbrane. Bulatovica je trebalo da nasledi nacelnik Glavnog staba VJ, general Dragoljub Ojdanic, dok bi na njegovo mesto bio postavljen general-pukovnik Nebojsa Pavkovic, komandant Trece armije VJ. Bulatovic je trebalo da zameni Vuka Obradovica na mestu generalnog direktora „Ju Garant banke“, tvrdi ovaj izvor.

"Blic", 9. februar

pise: M.S.

Svetski mediji isticu lojalnost Milosevicu

Uvek u senci

BEOGRAD - Jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatovic, jedan od najlojalnijih i najblizih saradnika predsednika Slobodana Milosevica, uvek se drzao u senci, iako je drzao neke od najvaznijih drzavnih funkcija tokom ratnih godina u SRJ, ocenjuju juce gotovo svi najuticajniji svetski mediji.

„Bulatovic nije cesto vidjan u javnosti. Nije davao izjave, osim ako to nije bilo apsolutno neophodno i nikad nije bio predmet glasina, kao sto je to slucaj sa drugim vladinim zvanicnicima. Njegov sin je, za razliku od sinova Bulatovicevih kolega, regularno odsluzio vojsku. Prijatelji ga znaju kao coveka koji uvek strogo postuje naredjenja“, izvestava agencija Rojters, a prenosi svetski mediji.

Americki „Njujork tajms“ podseca da je tokom operacija jugoslovenskih snaga bezbednosti na Kosovu, posle kojih je usledila vazdusna kampanja NATO, Bulatovic drzao mesto ministra odbrane, ali se za razliku od Milosevica i jos cetiri najvisa jugoslovenska zvanicnika nije nasao na javnom spisku Tribunala za ratne zlocine. Dnevnik prenosi komentare crnogorskih zvanicnika da je „Bulatovic smatran za vaznog Milosevicevog igraca u tenzijama izmedju Srbije i Crne Gore”, te da se „tokom bombardovanja zalagao za konkretniju vojnu intervenciju na teritoriji Crne Gore“. Isti zvanicnici tvrde da je „Bulatovic bio aktivan u organizovanju vojne policije koja bi mogla biti upotrebljena u eventualnim sukobima u ovoj jugoslovenskoj republici“.

„Njegovo ubistvo - jos jedno u dugom nizu neresenih likvidacija politicara, policijskih oficira, biznismena i drugih javnih licnosti - izazvalo je sok, delom zbog toga sto niko nema jasnu ideju sta bi mogao da bude motiv za njegovu likvidaciju“, pise jucerasnji „Vasington post“.

Svetske agencije prenose da je poslednja dva meseca Bulatovic cekao na smenu sa mesta saveznog ministra odbrane. Funkciju je trebalo, kako prenose mediji, da preuzme nacelnik Generalstaba VJ Dragoljub Ojdanic.

Americka televizijska mreza Si-En-En prenosi izjavu politickog analiticara Miodraga Vlahovica iz Podgorice, da bi „ubistvo Bulatovica moglo da bude posledica konflikta interesa, koji se ticu „poslovnih aranzmana najvisih jugoslovenskih zvanicnika“.

Podsecajuci da je „do danas pobijeno vise od deset najblizih Milosevicevih saradnika“, americki mediji podsecaju na nedavno ubistvo Zeljka Raznatovica Arkana, ne dovodeci u direktnu vezu ove dve likvidacije.

"Vreme", 5. februar

pise: Dragan Todorovic

Na licu mesta: Loznica kao "kriminogena sredina"

Snajperisti, policija i autobus "Obilica"

Onog dana kada je ubijen Arkan, Dobroslav Gavric, osumnjicen da je potegao obarac, telefonirao je kuci oko sesnaest sati, kaze za "Vreme" njegov otac Milorad. Trazio je da mu majka pripremi otpusnu listu iz bolnice zbog ranjavanja u koleno i veceru

Do rata, onog u kom Srbija nije ucestvovala, za podrinjsku Loznicu se znalo po gigantu "Viskozi", fabrici celuloze koja i danas zna da "proradi" u vreme kongresa ili izbora. Od rata se za Loznicu zna kao za granicno mesto - tu je granicni prelaz Sepak na Drini - u kome zivot ima svojih prednosti. Od granice svi imaju vajde. Ali i u tome postoje pravila. Proslo je vreme "improvizacije" kad je i onaj ko nikad nije seo za volan "nabavljao" kola u Bosni; ovuda je isao i glavni "put golfova", zbog cega je stradao tadasnji sef policije. Danas je svakom dozvoljeno da prenese gajbu piva, kantu benzina, sve preko toga radi se sa "dozvolom", policije i onih koji je kontrolisu. Javna je tajna da iza velikih poslova koji se valjaju preko Loznice stoje ljudi iz vrha partije i drzave, ili oni koji imaju veze u vrhu partije i drzave. Zahvaljujuci tome ovde je sve stabilno, pa i politicka situacija. Narod je kupljen drzavnim tolerisanjem sitnog kriminala, socijalisti vladaju, julovci, kao i svuda, sve vise grizu u kolac, radikali se sve manje drekenjaju. Opstu stabilnost - desi se, otuda ubistva, eksplozije - napada mladji, ratni narastaj koji bi na precac da dodje do onoga sto misli da mu pripada. Kad se to desi, drzava zna da bude pravna. I zivot taljiga, bez velikih oscilacija, humanitarna pomoc na ulici, za one koji bi jos, izazov Drine na nekoliko stotina metara. Drzava je tu da odredi meru, uostalom to joj je, kazu, i pos'o. Ako ima istine u Dodikovim recima da je Loznica centar iz koga razne sluzbe destabilizuju Republiku Srpsku - posla preko glave.

STIG'O "OBILIC": Kad ono puce glas da je ubijen Zeljko Raznatovic Arkan, pa jos i da su Loznicani imali udela u tome, to bas i nije prijalo. Nije moglo da se ne veruje - oko bolnice policija, ne mozes kod doktora bez licne karte, na krovovima snajperisti, iako je ovo pogranicna zona, policije svuda, i to naoruzane, preko svake mere. Bilo i raznih automobila plavih tablica, i dzipova beogradskih registracija, jos kad rekose da je vidjen autobus "Obilica", pun, mnogi pomislise da je dosao sudnji dan. Stariji nisu nigde izlazili bez preke potrebe; suprotno, mlade niko nije mogao zaustaviti. Kafici puniji no ikad, i njima se dogodila velika zvaka, osumnjicene su svi znali, prisecali se i onoga sto je bilo, i sto nije.

Loznica, nesto iza podneva, kafe-picerija u centru. Retki gosti, "sta ima", mobilni, prva kafa, sta je bilo nocas. Sagovornik, pokazujuci osobe za sankom, kaze ovde je svaki drugi kriminalac. Pored sverca, glavni posao je kradja automobila po Srbiji i prodaja u Bosni. Taj Dobroslav Gavric, za koga je policija saopstila da je upucao Arkana, pobenavio je u poslednje vreme. Skolski drugovi kazu da je bio okej, ali eto. U poslednje vreme vidjan da radi u civilu, iako vele da je bio uniformisan, pa na bolovanju. Proletos prebio neke momke na autobuskoj stanici, pisu novine da je za Loznicane postao heroj, u stvari izvadio legitimaciju i u prisustvu uniformisanog policajca lemao ljude. Mali post'o prgav. U trscanskom kaficu "Belami", gde je kazu ranjen u nogu, jednom prilikom iz pistolja izreset'o sve prekidace, pric'o da ce, ako dozivi tridesetu, kupiti pola Loznice. Ma kakvo bolovanje, prica se da je bio u specijalnoj jedinici policije, sa onim batinasima za rasturanje demonstranata...

Za Vula Krstica, za koga vele da je osudjivan, te da je bio saucesnik Gavricu, sto ga je odveo u bolnicu, valjda tako, kaze sagovornik, svi u Loznici se slazu da je bio laf. Znalo se da nije "cist", ali covek znao da se ponasa. Ako si i kriminalac, "legalizujes" se kao takav, i nema problema, ljudi te postuju. Vuletova zena kaze da je to popodne bio u Loznici, moguce da je pomogao da se Gavric prebaci u bolnicu, kad je ortoped Vasiljevic zakljucio da u svojoj privatnoj ordinaciji ne moze sanirati prostrelnu ranu. Krstic jedno vreme drzao prodavnicu polovne garderobe, inace se specijalizov'o za obezbedjenje ugostiteljskih objekata u okolini. To se zove kafe-bar, vikendom se tu srga omladina, i do sabajle arli uz pevaljke i narodnu muziku. Radio u takvom kafe-baru "Belami" u Trsicu. Ma covek na mestu...

Izlazimo iz picerije, preko puta jos jedna kafe-picerija, ali nekako impozantna. Cetvrtasta spratna zgrada oblozena belim mermerom, na vr'u zatvoren bazen. Saznajemo da vlasnik drzi pumpe, terminale sa gorivom... Tu svracaju parajlije, policajci, Bosanci, vidjan i mali Gavric. Dok kolima idemo ka Gavricevoj kuci u Trbusnici, naselju prema Banji Koviljaci, prolazimo kroz "Gradiliste", radnicko naselje radnika "Viskoze", iz koga su i Krstic i novi lik iz ove policijske price Milan Djuricic Miki, za kojim je raspisana poternica. Policija je otkrila da su u posao ubistva Arkana umesani i Miki i Gagi. Gagi nije odavde, ali se pretpostavlja da su on i Miki preko reke stigli cak do Skandinavije. Sagovornik kaze da u "Gradiliste" policija ne svraca, odavde je svaki drugi u zatvoru. Licno nesto ne veruje u zvanicne rezultate policijske istrage, pita zasto Gavric, kad je vec bio u Loznici, nije preko Drine prebacen u Republiku Srpsku, pa ovi iz "Gradilista" drze sve "linije" preko reke.

DETE SE JAVILO: Trbusnica do "Gradilista", niz kuca uz put. Drzeci se uputstava dobijenih od mestana, stajemo. Bas se pojavi pritkasta zena "izakuce", pitamo za Gavricevu kucu. Sva u poslu, bojazljiva, k'o da apsimo, da pitamo na drugom mestu. Iz kuce izlazi starija, sitna, u uniformu policajca umotana prilika. Pitamo je l' rezerva, jok, sin mu policajac. Sam prica, isprekidano, pokazuje rukom, tamo je, tu su roditelji. Bilo policije, jasta...

Preko puta spratna kuca, niska ograda, u otvorenoj garazi starija " skoda". Samo sto otvorismo kapiju "izakuce" ispade covek srednjih godina, srednjeg rasta, u zelenkastom radnom odelu. Rekosmo ko smo, sam ce: "Nikakve veze nema s mojim detetom, moje dete se tog dana javilo oko cetiri sata da mu keva pripremi otpusnu listu od kolena i klopu, kaze, u putu sam. Uvece, oko dvaes' do jedanaes', jave mi da je dete u bolnici, operisan, nista drugo ja ljudi ne znam"... Otac Gavricev, Milorad, sina je video ono vece kad su ga operisali, i sutradan ujutru, pa u bolnici, posle nisu dali, pa policija, nista vise, niti zna gde je, ni kako je, nema pojma. Zna samo da je dobro, "kazu da je dobro i zdravo, i da se ne sekiraju, sad, kako je, oci dok ne vide, znas kako je"... Sta moze, moli se Bogu za zdravlje, nema sta drugo, "njegovo dete nema nikakve veze, cekali ga da dodje na veceru"... Javili, otis'o u bolnicu, rekli da je ranjen i da je dobro, dete ga videlo kroz maglu, otad nista, javljaju da je dobro, pa policija javlja iz Beograda gde da ide kad ne zna gde je, zvali, rekli da se ne sekiraju... Mali bio u brigadi, tako zovu, brigada, nosio uniformu, donosio ves na pranje. Kome policija opkoljavala kucu, niko nista ljudi, sve su to price, nit' ih je ko cuv'o, nit je ko uznemirav'o, nista, nista... Da ga fotografisemo, nemojte molim vas, nema veze njegovo dete, moli se Bogu...

U povratku svracamo u "Gradiliste", tipske posleratne jednospratne oguljene zgrade, niz drvenih supa, iza dimnjaci "Viskoze"... Tri bifea jedan do drugog. U jednom od njih nekoliko stolova, gola sijalica, na crvenom stitu cetiri ocila, "cirilica" sa lokalne radio stanice... Za jednim od astala kartarosi, vice se rakija, konobar tek presao dvadesetu. Gavric mu drug, "sumnja u verziju", eto i otac mu Milorad zivotom garantuje da nije. Svaka cast Arkanu, uspesan covek, ali svi su ovde na strani ovog decka. Neizvodljivo je da je on ali, ko zna, najpametnije je cutati. Arkan ima dosta prijatelja i na "Gradilistu", eto, tu gde smo mi, sedeo Lale, javili mu da je Arkan poginuo, u mobilni rek'o "jedi govna". A Lale bio u "tigrovima", bas doter'o brod od Arkana. Konobaru nije jasno da tako mocan covek pogine k'o bednik, ali sve je moguce, najbolje je cutati. I oni od kartaskog stola, sa natucenim kacketima, okrecu glave, najbolje je cutati. A bas smo hteli da pitamo za Mikija.

U povratku, komentarisuci prethodne slike, sagovornik kaze da je sve to sirotinja iz "Viskoze". Ocevi bez posla, deca, stasala u stabilnoj ratno-granicnoj situaciji, shvatila "filozofiju zivota", vecina u policiji ili kriminalu, videli momci sta se radi, da nijedan posao, bez dila ta dva oslonca rezima, ne prolazi.

Preko reke

U Republici Srpskoj, u Bijeljini i Zvorniku, znaju za momke sa liste koje je predstavila policija. Vele da su to momci koji su samo "kontaktirali sa kriminalom", jajare koje su malo tukle i reketirale, nista vise od toga. Zato je moguce i da ima istine u policijskim saopstenjima: neko jaci, a takvih ima u Loznici, ne bi udario na Arkana. A Arkan preko reke postovan, zna se sta je uradio u Bijeljini i Zvorniku, svojim akcijama sprecio vece zrtve, bio ziva, sad mrtva legenda. U prilog ugledu koji je Arkan imao medju prekodrinskim Srbima navode i da je na vest o Arkanovoj smrti medju Muslimanima u Tuzli i Sarajevu nastalo opste veselje.