Josipović: Probleme treba rešiti

"Mislim da konačno svi problemi treba da se stave na sto i budu rešeni", rekao je Josipović. On kaže da će članstvo Hrvatske u EU i dobri odnosi sa susedima biti glavni prioriteti njegove spoljne politike. Naveo je da nerešena pitanja u odnosima dve zemlje neće usporiti napredovanje ka Evropi, a interes i Srbije i Hrvatske je da "ona druga što pre uđe u EU".

"Jedna od glavnih postavki moje spoljne politike je upravo činjenica da su dobri odnosi sa susedima ključ naše sigurnosti i razvoja ekonomije Hrvatske i svih zemalja u regionu. Glavni napor će biti usmeren upravo prema tome", rekao je novoizabrani predsednik Hrvatske.

Za održavanje dobrih odnosa sa Srbijom i Kosovom u isto vreme, Josipović smatra da će "biti potrebno snalaženje".

"Nadam se da će doći do promene i da će se, nakon postupka pred Međunarodnim sudom pravde, promeniti i odnosi između Srbije i Kosova. U prvom redu to moraju da rešavaju Srbija i Kosovo", kaže novoizabrani hrvatski predsednik.

Kao glavne postavke svoje spoljne politike, Josipović je naveo ulazak Hrvatske u EU, kao i dobre odnose sa susedima koji su, "ključ sigurnosti i razvoja ekonomije Hrvatske i država u regionu".

"Interes obe države je što skoriji ulazak u EU", rekao je Josipović i dodao da Hrvatska i Srbija na tom putu treba da sarađuju.

Navodeći da će Hrvatska ranije ući u EU, budući da je njen pregovarački proces pri kraju, Josipović je izrazio očekivanje da će to biti do 1. januara 2012.

Dodao je bi "voleo da Srbija bude deo EU", jer će doprineti stabilnosti u regionu.

Na pitanje mogu li međusobne tužbe za genocid između Hrvatske i Srbije i nerešeno granično pitanje da uspore obe zemlje na putu evropskih integracija Josipović je odgovorio negativno.

"Mislim da ti problemi neposredno ne predstavljaju posebnu prepreku za ulazak Hrvatske u EU, ali probleme treba staviti na sto i rešavati, ocenio je Josipović.

Prema njegovom mišljenju, granični problem je " tehničko pitanje koje će biti rešeno dogovorom ili pred Međunarodnim sudom pravde".

"Ne verujem da će taj proces biti konfliktan", ocenio je Josipović.

Srbija i Hrvatska treba da rade i na "postizanju najviših standarda poštovanja prava nacionalnih manjina", rekao je novoizabrani hrvatski predsednik i dodao da Hrvatska ima dobar Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, samo što se "on još ne primenjuje do kraja".

Josipović je ocenio da učešće Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Vladi Hrvatske pokazuje otvorenost hrvatskog političkog i pravnog sistema prema učešću nacionalnih manjina u vlasti.

Novoizabrani predsednik Hrvatske ističe da postoje "neslućene mogućnosti vezane za privrednu saradnju i trgovinu Srbije i Hrvatske", ali i za mogućnost njihovog "zajedničkog nastupa na trećem tržištu".

"Pri tome ne treba da zanemarmo kulturnu saradnju jer ona gradi mostove, približava ljude", dodao je Josipović

O tužbi protiv Srbije

Na pitanje šta bi Beograd konkretno trebalo da uradi da bi došlo do povlačenja hrvatske tužbe za genocid iz 1999. godine, Josipović je odgovorio da treba otkriti sudbinu više od 1.000 nestalih, vratiti preostalo kulturno blago i nastaviti procesuiranje ratnih zločina.

On je dodao da je sve počelo da se rešava i da je "danas drugačija situacija nego u vreme kada je tužba podneta", ali da "još puno toga" treba uraditi.

"Teško je očekivati da bude pronađen svaki papir, ali je bitno da postoji dobra volja, da se vide procedure, aktivnosti i izrazito dobri rezultati", ocenio je Josipović.

Hrvatski predsednik je rekao da Beograd pokazuje dobru volju za rešavanje problema i da je "šteta što je u jednom trenutku došlo do malog zastoja u razvoju odnosa". Proces jačanja dobrih odnosa treba nanovo podstaći.

Naveo je da između tužilaštva za ratne zločine Srbije i hrvatskog državnog tužilaštva postoji dobra saradnja na procesuiranju ratnih zločina u takozvanim nehaškim predmetima. Dodao je da Srbija još treba da izruči Haškom tribunalu Ratka Mladića i Gorana Hadžića koji su "i u Hrvatskoj ostavili krvav trag", ukoliko se oni nalaze na prostoru Srbije.

Josipović je ponovio da "tužbe nisu same sebi svrha", ocenivši da "nema razloga trošiti vreme i novac na sudski postupak, ako može da bude postignut dogovor".

"Siguran sam da tužbe ne bi bilo da su se, u vreme podnošenja hrvatske tužbe, problemi rešavali", smatra Josipović, koji je učestvovao u sastavljanju hrvatske tužbe.