Radujko: Neće biti štrajka

"Neće biti štrajka, a svako otvoreno pitanje unutar kompanije biće rešeno između njenih akcionara, menadžmenta i predstavnika reprezentativnih sindikata bez opterećivanja građana, privrede i šire javnosti", rekao je Radujko. Reprezentativni sindikati "Telekoma Srbija" doneli su odluku o formiranju štrajkačkog odbora i u ponedeljak, 18. januara, će istaći svoje zahteve.

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko rekao je da je "Telekom" kompanija koja uspešno posluje u više zemalja i uživa visok međunarodni kredibilitet u oblasti telekomunikacija i bankarstva.

"Kao generalni direktor tako ozbiljne kompanije, neću dozvoliti da se ugrožava poslovanje niti tržišna vrednost kompanije zbog bilo kakvih dešavanja u javnom sektoru u Srbiji", poručio je Radujko.

U tom kontekstu, generalni direktor "Telekoma" je obećao, da će kompanija ostati najuspešnija da će uplaćivati državi još veće dividende i da će se izboriti sa konkurencijom na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore na kojima ima preko 11 miliona zadovoljnih korisnika.

Sindikat se priprema za štrajk

Odluku o formiranju štrajkačkog odbora doneli su Jedinstveni sindikat "Telekoma Srbija" i Sindikat "Telekoma Srbija".

Po formiranju štrajkačkog odbora, od ponedeljka će biti istaknuti zahtevi sindikata i počeće da teče rok od 10 dana za njihovo ispunjenje, precizirao je predsednik Sindikata "Telekoma Srbija" Miroslav Joksimović i dodao da će posle tog roka, ako zahtevi ne budu ispunjeni, sindikati stupiti u štrajk.

Način štrajka odrediće štrajkački odbor, ali ćemo pokušati da time što manje oštetimo gradjane, istakao je Joksimović i dodao da su sindikati sve vreme otvoreni za pregovore sa predstavnicima vlade.

On je ponovio da su zahtevi sindikata "Telekoma" da to preduzeće dobije pravo da samostalno formira zarade u skladu sa poslovnim uspehom, isplata toplog obroka u visini od 15 odsto prosečne zarade i regresa za godišnji odmor od 75 odsto proslečne plate u Srbiji.

Sindikati zahtevaju i da vlada objavi, koja je njena strategija za "Telekom", naglasio je ranije Joksimović napominjući da ta kompanija od juna postaje otvoreno akcionarsko društvo, čime će se "otvoriti mnoga pitanja", medju kojima je pitanje tehnološkog viška, otpremnina i druga.

Samo 10 odsto prihoda "Telekoma" sada odlazi na zarade zaposlenih, što je ispod evropskog proseka i nećemo izdržati tržišsnu utakmicu jer će najbolji zaposleni preći u konkurentske firme, ocenio je Joksimović.

Prosečna plata na nivou celog "Telekoma" je, prema njegovim rečima, oko 50.000 dinara, a radnici sa srednjom stručnom spremom, kojih u kompaniji ima oko 70 odsto, imaju prosečnu platu od 35.000 dinara.

Joksimović je istakao da "Telekom" nije javno preduzeće koje "prati" MMF, već akcionarsko društvo koje posluje sa dobitkom i puni budžet, tako da, prema njegovoj oceni, nema razloga da se njihovim zahtevima ne izađe u susret.

“Ovde nije samo pitanje zarade, ovde je i pitanje odnosa prema ‘Telekomu’ kao preduzeću koje posluje tržišno i koje ima konkurenciju na tržistu. Mi nismo javno preduće, mi nismo javni sektor, ali smo akcionarsko društvo i zahtevamo vezivanje naših zarada za ukupan prihod”, rekao je on.

“Takođe, tražimo učešće u dobiti, jer imamo rekordnu dobit za 2009. godinu. Ne delimo ništa unapred, nego delimo nešto što smo zaradili prošle godine”, kaže Joksimović.

Prema njegovim rečima, “Telekom” je u prethodnoj godini bio najprofitabilnije preduzeće, pošto je zaradio 23 milijarde dinara.

Zato sindikalci smatraju da ima prostora da im se upravo iz te dobiti povećaju plate.

Reakcije na zahtev za povećanjem plata

Zahtevi sindikata dva velika preduzeća EPS-a i "Telekoma" za većim platama izazvali su burne reakcije građana, koje možete pročitati i među komentarima na našem sajtu, kao i kritike analitičara koji podsećaju da ta preduzeća pored profita imaju i dugove, dok su ujedno i privilegovane firme na tržištu, u kojima zaposleni imaju plate iznad republičkog proseka.

Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković podseća da je uvek bilo najisplativije raditi baš u tim preduzećima.

“Ako je jedna trećina zaposlenih, nekih 600.000 u javnom sektoru, dve trećine u privatnom, a pri tom je isti fond zarada, znači radnici imaju u javnom sektoru dvostruku veću platu za isti stepen kvalifikacija u odnosu na privatni sektor”, kaže Zdravković.

“U tom smislu, u Srbiji se decenijama ništa nije promenilo i važi isto pravilo od pre dvadeset, trideset ili pedeset godina, da je bolje biti čistačica u elektroprivredi nego profesor u srednjoj školi, ili doktor u zdravstvu. Znači, ako je plata sa nekom srednjom školom u ‘Telekomu’ iznad prosečne zarade u Srbiji, to znači da je veoma isplativo raditi u javnom sektoru, a opet dolazimo na nivo privilegija - ko uopšte može da uđe i da se zaposli u javnim preduzećima”, zaključuje on.