Stranke o deklaraciji o Srebrenici

Predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da Parlament usvoji Deklaraciju o Srebrenici ponovo je pokrenuo polemiku o opravdanosti donošenja jednog takvog dokumenta. Međunarodni sud pravde je pre tri godine presudio da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid koji je Srbija prvo propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce.

Ove godine u julu biti će tačno 15 godina od zločina u Srebrenici. Stradanje osam hiljada Bošnjaka i dalje je tema oko koje se Srbiji vodi oštra polemika.

Posle dileme da li se zločin u Srebrenici uopšte dogodio rasprava se vodila i da li događaje u Srebrenici treba zvati genocidom.

Pitanje je postalo ponovo aktuelno posle izjave predsednika Tadića da je usvajanje rezolucije obaveza prema Međunardom sudu pravde.

Taj sud je 2007. presudio da tadašnja Jugoslavija nije odgovorna za sam genocid, ali da ipak snosi deo odgovornosti, podseća direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.

“Zato što nije sprečila ono što je možda mogla da spreči, što je naravno stvar pretpostavki, ali što i nije pozvala na odgovornost nikoga ko je učestvovao u tome“, objašnjava on.

Dimitrijević kaže i da ponovno poketanje priče o Deklaraciji o Srebrenici treba gledati iz ugla da je Srbija pred tim istim sudom pokrenula proces vezan za nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova.

“Ne možete se vi obraćati jednom sudu, očekivati od njega nešto što je za vas vrlo važno, a praviti se nevešt u pogledu ranijih presuda“, poručuje on.

“Prema tome, ovaj relativno blag zahtev koji postoji, mi moramo da ispunimo jer inače ne možemo se pozivati na jedan autoritet koji onda prihvatate kad vam je zgodno, a ne prihvatate kad vam nije zgodno“, kaže Dimitrijević.

Različiti stavovi vladajuće većine

Da donošenje rezolucije neće naići na najveće moguće odobravanje ni u Republici Srpskoj ni u Srbiji, svestan je i predsednik Srbije, ali navodi da političari moraju da donose važne odluke.

Međutim, predstavnici poslaničkih grupa u Republici Srbiji, iako su gotovo jedinstveni u osudi genocida u Srebrenici, uglavnom smatraju da se eventualnom skupštinskom rezolucijom moraju osuditi svi zločini počinjeni u sukobima 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Takav stav iznela je i predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SPS-a Slavica Đukić-Dejanović koja smatra da parlament kroz rezoluciju treba da osudi sve zločine, onaj koji se dogodio u Srebrenici, ali i zločin uopšte.

Slavica Ðukiæ-Dejanoviæ (FoNet, arhiva)

"Potrebno je da rezolucija ima širu dimenziju - da osudi zločin uopšte, a ne da se bazira samo na jednom. Potrebno je pomenuti i Srebrenicu, ali i druge zločine baš u toj rezoluciji, ili nagovestiti donošenje novih rezolucija koje će tretirati pitanje zločina u Srebrenici na način kao i u tim novim rezolucijama", rekla je Đukić-Dejanović.

Prema njenim rečima, zločin iz Srebrenice je "zaista tema par ekselans kada je u pitanju osuda zločina", ali na dnevni red treba staviti rezoluciju onda kada može da bude izglasana.

Poslanica vladajuće Demokratske stranke Nada Kolundžija kaže da je stav te partije da je neophodno osuditi svaki zločin, uključujući zločin u Srebrenici.

"Stav DS-a kada su zločini u pitanju oduvek je bio nedvosmislen – da je neophodno osuditi svaki zločin, da je to pitanje samopoštovanja naroda, kredibiliteta države i pitanje evropskih vrednosti za koje se zalažemo", rekla je Kolundžija.

Prema njenim rečima, osuda zločina u Srebrenici za DS nikada nije bila sporna u smislu da je to zločin počinjen nad pripadnicima drugog naroda i da je za narod Srbije posebno važno da te zločine nedvosmisleno osudimo.

"Naravno da DS smatra da svi zločini i svi zločinci treba da imaju isti tretman kao i sve žrtve. Da li će ova deklarcija koja će se usvajati u Skupštini biti akt kojim se osuđuje samo zločin u Srebrenici, da li će biti dva akta, da li će u jednom aktu biti osuda i drugih zločina ali prvenstveno zločina u Srebrenici, za DS nije presudno", rekla je Kolundžija.

Lider Jedinstvene Srbije, takođe članice vladajuće koalicije, Dragan Marković, s druge strane, kaže da je za tu stranku neprihvatljiva deklaracija o Srebrenci ukoliko ne budu usvojene deklaracije o Oluji ili drugim stradanjima Srba na prostorima bivše Jugoslavije.

"Mi ne možemo da usvojimo deklaraciju u kojoj se govori da su Srbi genocidan narod i da su u prošlom ratu samo Srbi bili ti koji su činili genocid i etničko čišćenje. Zašto toga dana kada na dnevnom redu bude deklaracija o Srebrenici ne bude i deklaracija o Oluji, pa da kažemo da su bile žrtve i na jednoj i na drugoj strani", rekao je Marković.

Za šeficu poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić nema dileme – ona poručuje da je krajnje vreme da Skupština donese rezoluciju kojom bi na vrlo eksplicitan način osudila zločin u Srebrenici.

Suzana Grubješiæ (FoNet, arhiva)

Ona podseća da to nije samo obaveza Srbije prema Haškom tribunalu nego pre svega obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama.

Prema njenim rečima, usvajanjem takve rezolucije Srbija bi se pridružila velikoj grupi zemlja koje su davno donele sličnu rezoluciju, a to je uradio i Evropski parlament.

"Pošto je očigledno nekima u našoj Skupštini problem da se osudi samo zločin u Srebrenici i da se usvoji samo ta rezolucija, možda bi rešenje moglo da bude donošenje dve rezolucije, jedna o Srebrnici a druga o osudi svih zločina tokom krvavog raspada bivše SFRJ. Takvu opciju bi podržao G17 plus", rekla je Grubješićeva.

Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović smatra da bi usvajanje rezolucije na najbolji način pokazalo da Srbija demonstrira spremnost da se suoči sa prošlošću i konkretno doprinese pomirenju u regionu.

"Podržavamo ovu rezoluciju i siguran sam da ćemo je do obeležavanja 15. godišnje najvećeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata i usvojiti u Skupštini Srbije", rekao je Omerović.

"To je važno i zbog činjenice da je Evropski parlament taj dan i zvanično proglasio danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici", dodao je Omerović.

Prema njegovim rečima, odgovorna vlast i političari ne bi trebalo da gledaju da li i drugi u regionu povlače slične poteze i da li su oni popularni kod građana Srbije.

"Na ovaj način ćemo takođe pokazati i da je Srbija lider i kada su inicijative ovakve vrste u pitanju. Tom rezolicijom bi se dodatno učvrstila pozicija Srbije kao vodeće zemlje u regionu, povećao njen ugled na međunarodnom planu i omogućilo brže rasvetljavanje i drugih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Omerović.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor rekao je da se i ta stranka zalaže za što skorije donošenje rezolucije o Srebrenici. "Svakako treba zatvoriti to poglavlje prošlosti. Treba staviti tačku na to poglavlje", rekao je Pastor.

Prema njegovim rečima, od dogovora poslaničkih grupa zavisi šta bi tačno trebalo da sadrži deklaracija, ali svakako da bi najznačajnija tačka bila osuda zločina u Srebrenici koji je najveći zločin posle Drugog svetskog rata u Evropi.

"Ne protivimo se osudi svih zločina ali ipak suština ne treba da se izgubi i najvažniji deo te rezolucije bi trebalo ipak da sadrži osudu zločina u Srebrenici", zaključio je Pastor.

I opozicija bez jedinstvenog stava

Jedinstven stav o rezoluciji kojom bi se osudili zločini u Srebrenici nemaju ni opozicione stranke u parlamentu.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da ta stranka "najoštrije osuđuje strašni zločin" koji se desio u Srebrenici, ali da o odnosu SNS prema deklaraciji o Srebrenici ne može da kaže ništa dok ne vidi konkretan predlog.

"SNS najoštrije osuđuje strašni zločin koji se dogodio u Srebrenici. Svaki normalan čovek na svetu taj zločin osuđuje, a deklaraciju možemo da kometarišemo tek kad dobijemo tekst a ne da se izjašnjavamo o nečemu što nismo videli", rekao je Vučić.

Aleksandar Vuèiæ (Tanjug, arhiva)

On je, međutim, dodao da bi Skupština Srbije trebalo da se izjasni ne samo o jednom već i o drugim zločinima.

"Sem činjenice da osuđujemo taj užasan zločin u Srebrenici i da se gnušamo ljudi koji su počinili takav zločion što, čini mi se, nije sporno ni za koga, o našem odnosu prema deklaracij ne mogu da kažem bilo šta dok ne vidim tekst", zaključio je Vučić.

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović poručuje da je za tu stranku neprihvatljiva Deklaracija kojom bi bili osuđeni samo zločini u Srebrenici.

Mladenović je na konferenciji za novinare kazao da ta stranka podržava usvajanje Deklaracije kojom bi se osudili svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije.

On je podsetio da je ta stranka 2005. godine donela Deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, ali da tada nije bilo volje u parlamentu za njeno usvajanje i dodao da smatraju da taj dokument odgovara i sadašnjem trenutku.

"Srbija ima poseban istorijski interes da se rasvetle i kazne svi zločini u kojima je srpski narod bio najviša žrtva. DSS je ovom deklaracijom osudila sve zločine bez obzira na to ko ih je počinio uverena da zločini nikad ne zasteravaju i da ne smeju biti zaboravljeni", kazao je Mladenović.

Nikakvu dilemu da li skupštinskom rezolucijom treba osuditi genocid u Srebrenici, od članica opozicije, nema Liberalno-demokratska partija.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović ocenio je da bi usvajanje deklaracije o Srebrenici predstavljalo prvi korak ka novoj politici.

Jovanović u pisanoj izjavi podseća da je LDP podneo svoj predlog Deklaracije o ispunjavanju obaveza iz presude Međunarodnog suda pravde o Srebrenici odmah posle donošenja te presude, krajem februara 2007. godine

U Deklaraciji je predloženo da se Skupština i Vlada Srbije obavežu da vode unutrašnju i spoljnu politiku na temeljima efikasnije saradnje i nove politike koja će obavezivati Srbiju i na kojoj će biti obezbeđena isto takva spremnost drugih.

Taj predlog je, što se LDP-a tiče i danas aktuelan, i spremni smo da on posluži kao suština buduće deklaracije koju bi podržale i druge stranke koje imaju snage za to, naveo je Jovanović.

Poslaničke grupe u Skupštini Srbije pokušavale su inače još 2005. godine da usaglase tekst Deklaracije o Srebrenici, odnosno o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, ali dogovor nije postignut.

Aktivisti nekoliko nevladinih organizacija protestovali su ispred zgrade Predsedništva Srbije zahtevajući da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Preporuku Evropskog parlamenta da 11. jul bude proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici od zemalja zapadnog Balkana prihvatile su Crna Gora i Hrvatska.