O klimi na samitu u Briselu

Uprkos obećanju EU da će do 2020. godine smanjiti nivo emisije štetnih gasova iz 1990. godine za 20 odsto, istočne članice evropskog bloka pokazale su uzdržanost prema tom planu, kao i prema ideji učešća u zajedničkom fondu EU, koji bi pomogao zemljama trećeg sveta da se uhvate u koštac sa klimatskim promenama.

Japan i Rusija su obećali da će svoju emisiju štetnih gasova do 2020. godine smanjiti za 25 odsto, a diplomatski izvori su saopštili da će lideri EU danas u Briselu razgovarati o tome da procenat koji su obećali podignu na 30 odsto, bez obzira na uspeh pregovora u Kopenhagenu o novom klimatskom sporazumu.

Lideri bogatijih članica EU se nadaju i stvaranju ozbiljnijeg finansijskog fonda za nerazvijene zemlje, koji bi podstakao i druge razvijene zemlje, u prvom redu SAD, da više pomognu nerazvijenima.

SAD su se do sada obavezale na smanjenje štetnih emisija za svega tri odsto.

Neuspeh unutar EU da i siromašnije članice učestvuju u finansiranju fonda mogao bi da baci senku na utisak o jedinstvenom nastupu Unije u borbi protiv klimatskih promena, ali se veruje da neće uticati i na stvaranje fonda.

Švedska ministarka za evropska pitanja Cecelija Malmstrem rekla je da bi i "mali doprinos pokazao da sve evropske zemlje žele da doprinesu".

Velika Britanija je do sada obećala da će njen doprinos fondu iznositi 1,3 milijarde evra u naredne tri godine, Švedska će uplatiti 800 miliona evra, Holandija je najavila učešće sa 300 miliona, a Belgija sa 150 miliona evra.

Nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će i njena zemlja dati svoj doprinos, ali nije navela iznos.

Dvodnevni samit EU prvi je od kako su stupile na snagu reforme poznate kao Lisabonski ugovor, koje treba da ubrzaju proces donošenja odluka u Uniji.

Na samitu će, sem o klimatskim promenama, biti reči i o nadzoru međunarodnih bankarskih aktivnosti, a sutra će se na dnevnom redu naći i pitanje iranskog nuklearnog programa i obračun vlasti u Teheranu sa prodemokratskim protestima.

Uoči početka samita, britanski premijer Gordon Braun i predsednik Francuske Nikola Sarkozi saglasili su se o potrebi oštrijeg oporezivanja bonusa koje primaju rukovodioci banaka, kao kompenzaciju za štete koje je globalna privrede pretrpela zbog riskantnih poteza banaka.