20 godina od pada Berlinskog zida

Pad zida označio je i pad socijalističkog društvenog uređenja u zemljama od kojih su mnoge sada članice Evropske unije. Posle višenedeljnih demonstracija i masovnih prebega na zapad, Berlinski zid je pao. Za istočne Nemce motivacija je bila ogromna - otvorene granice, slobodno kretanje, rad bez nametnute ideologije, stražara, tajnih službi, doušnika i opšteg sivila.

Za Nemce, pad Zida jedan je od navažnijih događaja u novijoj istoriji, kaže Helmut Kol, bivši nemački kancelar.

"Mi Nemci u svojoj istoriji nemamo mnogo razloga da budemo ponosni, ali imam jak razlog da budem ponosan na one dane kad sam bio kancelar. Ujedinjenje Nemačke je događaj na koji sam najviše ponosan, nema ničeg boljeg”, rekao je Kol.

Posle decenija Hladnog rata, stvari su prevagnule na jednu stranu.

Radikalna, ali nenasilna promena u Istočnoj Nemačkoj, Češkoj ili Mađarskoj nije bila moguća bez istorijskog popuštanja druge strane, sovjetskog bloka koji se raspadao.

Tadašnja vlast u Moskvi shvatila je, kaže tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov, da je podeljena Nemačka neodrživa društvena anomalija. "Shvatili smo kad smo, kad je to počelo u Istočnoj Nemačkoj, gde su ljudi izašli na ulice i uporno demonstrirali zahtevajući ujedinjenje Nemačke, kad su hiljade Nemaca prelazile na zapad kroz Češku i Mađarsku, bilo je jasno da je u pitanju anomalija”, rekao je on.

Ipak, u tom trenutku niko nije znao kako će reagovati režim u Istočnoj Nemačkoj, poznat po svojoj rigidnosti i beskrupuloznoj tajnoj policiji.

Zato su sovjetski predsednik Gorbačov i ministar spoljnih poslova Eduard Ševarnadze lično otišli u Berlin.

"Bojali smo se da vojska ne interveniše, jer bi bilo mnogo krvi. Prisustvo Gorbačova i mene pomoglo je da se zid ukloni bez nasilja i mešanja vojske”, ispričao je Ševarnadze.

Dvadeset godina kasnije, Nemačka je visoko razvijena zemlja, najjača privreda u Evropskoj uniji i vodeći svetski izvoznik.

Međutim, bez obzira na ogromna ulaganja, razlika u nezaposlenosti i prosečnim zaradama na zapadu i istoku Nemačke i dalje je osetna.

"Ne možete u roku od 10 ili 20 godina ispraviti sve loše posledice 40 godina real-socijalizma. Ljudi u istočnoj Nemačkoj su podjednako vredno radili kao i narod na Zapadu, ali neprirodan sistem je obezvređivao njihov rad”, kaže Hans Ditrih Genšer, bivši ministar spoljnih poslova Nemačke.

2009. godine život u zajedničkoj zemlji se podrazumeva i u prvom planu su teme poput svetske krize i novog gripa.

Ipak, Nemačka brojnim manifestacijama obeležava 20 godina od pada Zida, događaja posle koga ništa više nije bilo isto, i to ne samo u Nemačkoj.