Novi razgovori Vlade sa sindikatima

Vlada Srbije pomerila je redovnu sednicu sa četvrtka na petak, a jedan od glavnih razloga jeste namera da se članovi vlade još jednom sastanu sa predstavnicima najvećih sindikata kako bi razmotrili zakonska rešenja o racionalizaciji broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji.

Sindikati su posle prvog sastanka izneli primedbe na 13 od ukupno 14 članova nacrta zakona i najviše su nezadovoljni procedurama kojima će biti utvrđeno ko je višak.

Granski sindikat Uprave, pravosuđa i policije Nezavisnost juče je čak zatražio da se tekst zakona povuče iz procedure za usvajanje da bi se u saradnji sa sindikatima pristupilo izradi nove verzije, ali ukazuju da su mogući i drugi načini uštede, kroz racionalizaciju troškova administracije.

U sindikatima najavljuju da su spremni za izlazak na ulice ukoliko njihovi zahtevi ne budu prihvaćeni što šalje veoma negativan signal predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda koji dolaze 20. oktobra.

Iz izjava predstavnika misije može se zaključiti da sve više sumnjaju u uspeh vlade da će obezbediti dovoljne uštede u budžetu za sledeću godinu.

Oni su izrazili sumnju da postoji rizik da planirane reforme ne budu dovoljne i da će u tom slučaju biti potrebne mere na prihodnoj strani budžeta što podrazumeva povećanje PDV-a.

Ekonomisti upozoravaju da bi čak i da se plan o otpuštanju 14.000 zaposlenih ostvari, uštede bile nedovoljne da bitnije pomognu budžetu.

Država je povećala iznose koje će kroz kredite tražiti od Svetske banke i Rusije (na 400 miliona i 350 miliona dolara), a pošto i pored toga do sada nije pronašla dovoljna sredstva za pokrivanje deficita, stručnjaci smatraju da je povećanje PDV-a i dalje aktuelna opcija u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića.

Od ministara se sve ređe čuje oštro opiranje rastu poreza.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže za “Danas” da je nezavisno od toga da li će se sindikati protiviti najavljenom otpuštanju 14.000 ljudi, pitanje da li država može i hoće da sprovede takvu racionalizaciju „za koju postoji otpor koalicionih partnera iz redova socijalista“.

Prema njegovim rečima, otpuštanje velikog broja ljudi kratkoročno bi moglo da ima i negativan efekat zbog visokih iznosa otpremnina koje će morati da im budu isplaćene.

“Može biti da se od toga i odustalo, pri čemu državi onda ostaje samo dodatno zaduživanje ili rast poreza, a koliko vidim Vlada se za sada odlučila za prvu opciju. Međutim, pošto je reč o rupi od 1,2 do 1,3 milijarde evra u budžetu naredne godine, krediti iz Rusije i Svetske banke mogu da reše tek trećinu problema. Kako stvari stoje, može biti da će morati da se podiže porez, jer, koliko vidim, račun se ne poklapa”, zaključuje Gligorov.

Sličnog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović, koji ističe da država još nije obezbedila novac za pokriće budžetskog deficita u narednoj godini i da je podizanje poreza najmanje loše rešenje.

“Pitanje je kako da se drugačije deficit smanji sa sadašnjih 5,5 odsto na 3,5, koliko traži MMF ili na četiri procenta, koliko bi Vlada najmanje htela da bude, a da ne nastradaju infrastrukturni projekti. To što Vlada uzima kredite kod Svetske banke i u Rusiji je dobro, ali ne pokriva manjak “, kaže Petrović.