Incidenti (ne) utiču na beli šengen

Sutra ističe rok do kada zvanični Beograd treba da obavesti Evropsku komisiju o ispunjenosti postavljenih kriterijuma za ukidanja viza za građane Srbije. MUP, koji je i trebalo da radi na ispunjenju tih uslova, tvrdi da je sve završeno, bez osvrta na to da li će otkazivanje “Povorke ponosa“, ali i problematična bezbednosna situacija uticati na proces odobravanja bezviznog režima za građane Srbije.

Dopisnici beogradskih medija iz Brisela saglasni su da direktnog uticaja verovatno neće biti, ali smatraju da će to narušiti imidž Srbije u Evropskoj uniji, kao i da je realno očekivati da se stav Komisije po tom pitanju nađe u njenom sledećem izveštaju sredinom oktobra.

Niko, prema rečima ministra policije Ivice Dačiča, iz Evropske komisije nije tražio nikakva pojašnjena o tome šta se dešava sa Beogradom poslednjih nedelju dana niti će to uticati na proces vizne liberalizacije.

Dačić ne misli da su prekršena nečija ljudska prava ako je policija tražila da se “Povorka ponosa“ održi na drugoj lokaciji.

Što se tiče MUP-a, svi uslovi za putovanje bez viza su ispunjeni. Usvojena je Nacionalna strategija za upravljanje migracijama, primenjuje se zakon o strancima, pojačana je kontrola administrativne linije sa Kosovom, a regulisan je i način izdavanja putnih isprava licima koja imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji.

Ovi argumenti, između ostalog, biće u izveštaju koji iz Beograda putuje u Brisel.

Reakcija na to se očekuje već sledeće nedelje, kada u Beograd stiže evropski komesar Žak Baro.

Šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije MUP-a Srbije Dražen Maravić kaže da je Srbija ispunila sve kriterijume Evropske komisije za liberalizaciju viza.

“Evropska komisija je u junu ove godine dala predlog za ukidanje viza za građane Republike Srbije i taj predlog je upućen u unutrašnju proceduru, neophodnu za usvajanje ove odluke, predviđenu aktima i procedurama Evropske unije”, podseća on.

“Istovremeno, dostavljena nam je i informacija o kriterijumima koji su preostali i koje je trebalo da ispunimo u međuvremenu i da o tome obavestimo Evropsku komisiju do 25. septembra. Taj datum se primiče i drago mi je da mogu da kažem da je praktično sve što je trebalo da bude urađeno i urađeno”, kaže Maravić. Dopisnik novosadskog "Dnevnika" Željko Pantelić za B92 navodi, međutim, da uslova za ispunjavanje ima i te kako.

“Izveštaj će biti veoma kritičan u delovima koji jesu najbolnija tačka za srpsko društvo i pogotovu srpski pravosudni sistem će biti na udaru kritika, a boga mi i parlament, posebno ovo što se odnosi na izbor, reizbor sudija”, smatra Pantelić.

“Štaviše postoje bojazni da bi srpski pravosudni sistem mogao da doživi kolaps kada bude došlo do izbora sudija novih, odnosno kada bude prestao mandat dosadašnjim sudijama 31. decembra zbog ogromnog broja preko 400 000 slučajeva koji su u proceduri i nisu još uvek završeni”, upozorava on.

Pantelić je, međutim, uveren da otkazivanje “Povorke ponosa” i incidenti u Beogradu poslednjih dana neće uticati na nastavak procesa vizne liberalizacije.

“Svakako to što se dogodilo će imati u tom smislu da Srbija nije se pokazala da u ovom momentu je baš dovoljno spremna da odlučnije sprovede nešto što je evropski dostignuti standard u svim ovim prethodnim godinama”, ocenjuje on.

“Otkazivanje ‘Povorke ponosa’ ima samo štetu, više tu medijsku što se tiče imidža, a što se tiče konkretnih stvari, vizne liberalizacije ili samog predstojećeg progres reporta neće imati nekog većeg uticaja, mada će sigurno u progres reportu to biti zabeleženo”, očekuje Pantelić.

Dopisnik nedeljnika “Vreme“ iz Brisela Dejan Anastasijević uveren je da će Evropska komisija svakako reći nešto o otkazivanju “Povorke ponosa“ i da to neće biti povoljno po Srbiju.

Anastasijeivć, međutim, smatra da to nije nenadokadiva šteta pod uslovom da se do oktobra ili kraja godine ne desi neki novi incident.

“Odustajući od toga da zaštiti pripadnike manjine, u ovom slučaju LGBT populacije, država je praktično stvorila situaciju u kojoj sutra da nekog prebiju, još dva stranca da prebijemo ja mislim da će isto u Briselu početi da se postavlja pitanje da li mi tim ljudima, koji nas biju kad im dođemo u goste, sad treba da damo vize pa treba da dođu da nas biju kod kuće“, kaže on.

“Za sada je ceo taj proces oko ukidanja viza teče još uvek po planu, ali je država svojom neodlučnošću stvorila situaciju u kojoj sad praktično svako ko ima metalnu štanglu može da dovede u pitanje sve što je urađeno u ovoj zemlji zadnjih nekoliko godina kako bi smo prišli bliže Evropi”, ocenjuje Anastasijević.

Podsetimo, predstavnik za štampu u kancelariji evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Mark Ingliš, izjavio je da Evropska komisija duboko žali što su organizatori bili primorani da odustanu od održavanja “Povorke ponosa” u Beogradu.

Ingliš je podsetio i da je sloboda okupljanja univerzalno ljudsko pravo, koje se mora poštovati. Međutim, nezvanično se moglo čuti i da će otkazivanje “Povorke ponosa” biti negativno ocenjeno u predstojećem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evro-integracijama.

Godišnji izveštaj EU ipak povoljan?

Međutim, kako prenosi agencija Beta, pozivajući se na izvore Evropske unije u Briselu, oktobarski godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće povoljan i zasnovan na sveobuhvatnim ocenama, a ne samo na elementu ključnih evropskih reformi u toku godine dana.

Izvori Evropske unije u Briselu su istakli da Srbija samostalno primenjuje Prelazni trgovinski sporazum s Evropskom unijom, što je veoma važno za "brži napredak" Srbije u pridruživanju EU "koji žele svi".

Švedsko predsedništvo EU će, kako je rečeno, uložiti trud da se na oktobarskom zasedanju šefova diplomatija Unije postigne saglasnost o primeni trgovinskog dela Sporazuma s Beogradom, što bi dalo osnova za povoljan prijem nagoveštenog zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Realnije je, ipak, da se to dogodi u decembru na sastanku šefova država i vlada EU.

To je bila i ključna stavka zasedanja Komiteta za zapadni Balkan EU, posvećenog odnosima sa Srbijom, održanog u Briselu, na kojem su skoro svi ambasadori članica EU naglasili da bi vid podrške Srbiji bilo to da se odmrzne Sporazum koji Beograd već dobrovoljno primenjuje, uprkos opštoj ekonomskoj krizi. Zvaničnici u Briselu su Beti preneli da je ambasador Holandije na ovom skupu ponovio stav da hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ili to da tužilaštvo Tribunala potvrdi punu saradnju Srbije s tim sudom, može navesti Hag da se saglasi sa stavom ostalih članica EU da treba primeniti Sporazum s Beogradom.

Na sastanku Komiteta za zapadni Balkan je zaključeno da je politička situacija u Srbiji stabilna, da vlasti predano rade na evropskim reformama, a veliko zadovoljstvo je izraženo zbog sporazuma MUP Srbije-Euleks.

Zabrinutost je, ipak, iskazana zbog društveno-ekonomskog razvoja u Srbiji, uz zaključak da je vlada u Beogradu uspela da makroekonomski stabilizuje stanje.

Jednoglasno očekivanje je bilo i da će EU od 1.januara 2010. ukinuti vize za putovanja državljana Srbije u "šengenski prostor" Unije.

Na pitanje da li najnoviji slučajevi ekstremističkog nasilja i otkazivanje “Povorke ponosa“ u Beogradu mogu uticati na godišnju ocenu o reformama u Srbiji i odluku o ukidanju viza EU, funkcioneri u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji su naglasili da su merila za to celovita, jasna i objektivna.

Videće se, dodali su, da li na to, eventualno, mogu imati odraza najnovije pojave nasilja i netrpeljivosti u Beogradu, iako se ceo sistem ne ocenjuje na temelju samo jednog elementa.

Kroz saopštenje švedskog predsedništva EU i izjavama ambasadora nekih zemalja Unije u Beogradu je, kako je predočeno, stavljeno do znanja da EU ne razume "povlačenje vlasti pred ekstremističkim grupama".

Takođe je ostalo nejasno kakvi su tačno stavovi srpskih političkih vođa i šta je sa slobodom okupljanja. Kada je reč o sistemu, veoma povoljno ocenjeno izglasavanje srpskog zakona o suzbijanju diskriminacije, mada je jasno i da "promene u mentalitetu nisu nešto što brzo usledi", zaključili su izvori EU.