Koji su kriterijumi za otpuštanje

Osim informacije da će pri otpuštanju stalno zaposleni i oni koji rade na osnovu honorarnog ugovora biti izjednačeni, ni danas nije bilo moguće saznati ništa konkretnije. Ni ministarka finansija nije želela detaljnije da objašnjava koji će sve biti kriterijumi za otpuštanje.

“Ja znam u ovom trenutku standarde. I znam da će zakon slediti standarde u pojedinim oblastima. Kada je u pitanju broj zaposlenih u državnoj upravi. Koji su standardi? Za različite oblasti različiti”, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.

Kolika će biti ušteda u budžetu posle smanjenja broja zaposlenih u niko još sa sigurnošću ne zna.

Većina informacija o svemu, osim što je nepoznata javnosti, nedostupna je i sindikatima. Iz sindikata zdravstva, gde bi, pored školstva trebalo da bude otpušteno najviše zaposlenih, poručuju da su spremili plan kako da zaštite prava svojih članova. “Jedan od predloga će biti da ljudima kojima je ostalo tri, četiri, pet godina do penzije, vlada otkupi taj staž, eventualno budu na birou”, kaže Nadežda Đuričić iz sindikata zdravstva "Nezavisnost".

Ukoliko vlada ne prihvati njihove zahteve, predstavnici sindikata tvrde da su spremni i na štrajkove, a tvrde i da će otpuštanja uticati na kvalitet zdravstvenih usluga.

Opozicija najavljuje da će tražiti uspostavljanje parlamentarne kontrole nad procesom smanjenja državne administracije.

Iz DSS-a poručuju da je sporno to što će partije na vlasti odlučivati ko je višak. Ipak, da su neki od 460 hiljada ljudi koji rade za državu višak, slažu se i vlast i pozicija.

Procene su da bi država otpuštanjem 14 hiljada radnika uštedela oko 9,5 milijardi dinara.

“Efekat bi se osetio već na početku godine, naročito bi bio značajan ako bi otpuštanje bilo na početku godine. Umesto da neko dobije 12 plata dobio bi šest otpremnina, pa bi troškovi rada za tih 14 hiljada bili duplo manji. Ostvarile bi se i neke dodatne uštede po osnovu manjih troškova za telefoniranje, po osnovu manje potrošnje kancelarijskog materijala”, kaže Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i član "Kvartalnog monitora”.

Međutim, ovo je samo dodatna mera. Da se racionalnije zapošljavalo i trošilo, smatraju ekonomsiti, moglo se proći samo sa zamrzavanjem plata i penzija u javnom sektoru.

Ušteda na osnovu toga je pet puta veća od ušteda koje će se dobiti otpuštanjem radnika.

Krkobabić: MMF ne traži smanjenje penzija

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da Međunarodni monetarni fond od Srbije više ne traži da se smanjuju penzije i najavio da to neće biti tema predstojećih razgovora u Beogradu.

Jovan Krkobabiæ (FoNet, arhiva)

Krkobabić je naveo da će rast penzija u 2010. godini zavisiti od pozitivnog rasta u celini, pre svega od ukupnog rasta privrede.

On je rekao da će i dalje biti neophodno preduzimanje mera štednje na svim nivoima, navodeći da je ocena i EU, kao i MMF-a, da Srbija u tom pravcu donosi hrabre odluke.

“Penzije neće biti smanjene, plate neće biti smanjene. Neće biti uveden porez na plate i penzije, a čim krene pozitivan rast privrede, ta pozitivna kretanja u istoj srazmeri će se odraziti i na plate i na penzije”, rekao je Krkobabić.

“U kojoj meri će to ići, brže ili sporije, to će zavisiti od ovog programa razvoja i kojom brzinom ćemo izlaziti iz krize”, zaključio je on.