Mere zaštite za klijente banaka

U proteklih nekoliko meseci svaka peta banka u Srbiji je to činila, zbog čega će NBS, koja je do sada samo upozoravala, doneti obavezujuće propise. Izlazak iz banke po odborenom kreditu nije značio za neke od građana da su se konačno dogovorili o iznosu rate koju će plaćati.

Ubrzo bi stizala pisma i pozivi da se banka odlučila da poveća iznos rate, a da obrazloženje ovaj put nije pomeranje evra ili švajcarskih franaka, već kreditni rizik u Srbiji.

Na sve ovo, guverner Radovan Jelašić reagovao je preporukama bankama kako da se ponašaju.

Sada je, međutim, NBS odlučila da stane na put samovolji pojedinih banaka uvodeći obavezujuće propise.

Guverner Jelašić nije hteo da govori o konkretnim merama, ali je do sada javno instistirao na tome da banke klijentima saopšte precizne uslove za kamatu i visinu rate, tj. koliko kamata može da se menja, koji se kurs primenjuje pri obračunu rate i kolika je mesečna obaveza klijenta.

Ekonomista Nebojša Savić kaže za B92 da građani treba da razgovaraju sa pravnim službama banaka koje krše ugovore i da mogu da tuže banku.

On navodi da banke povećanjem kamata krše dobru poslovnu praksu i da na taj način dovode u pitanje sopstvenu reputaciju.

"Ključ cele priče je reputacija banke. Naravno, ima banaka koje su spremne da žrtvuju svoju reputaciju i to je ono na čemu klijenti treba jako da insistiraju, odnosno da se bore sa tim”, kaže Savić.

“Prema tome, kod nas postoji dosta banaka i zna se koja je kakva i građani treba da slede ono što je njihov osnovni interes", savetuje on.

Suprotno svetskom trendu da krediti postaju sve jeftiniji, banke u Srbiji i dalje nude izuzetno skupe kredite, pravdajući se povećanjem kreditnog rizika Srbije.

"Od toga šta će se dešavati sa inflacijom zavisi i šta će biti sa kamatnim stopama”, kaže Nebojša Savić.

“Ključ za dugotrajnije ozbiljnije stabilizovanje kamatnih stopa na nižem nivou zavisi od takozvanog rizika zemlje, odnosno političkog rizika, a to je sada u rukama svih nas - građana i politike, i prevazilazi finansijski sistem”, smatra on.

Podsetimo, Narodna bank Srbije je ranije objavila spisak banaka kod kojih su pozajmice u otplati poskupele.

Na spisku su “Alfa banka”, “Erste”, “Eurobank EFG”, “Pireus banka”, “Prokredit”, “Rajfajzen”, “Hipo” i “Univerzal banka”.

Predstavnici banaka koje su podigle marže nisu želeli da odgovaraju na pitanja B92, a obavezujuće uputstvo koje će sutra biti obelodanjeno komentarisaće tek kada vide šta je centralna banka u njemu navela.