Skupština o regionalnom razvoju

U Skupštini Srbije raspravlja se o Predlogu zakona o regionalnom razvoju. Predloženi zakon o regionalnom razvoju jedan je od važnih koraka ka decentralizaciji Srbije i najvažniji zakon iz oblasti privrednog razvoja, izjavio je pred poslanicima u skupštini potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Za neke od manjinskih stranaka, taj zakon predstavlja skretanje pažnje sa potvrđivanja statuta Vojvodine, dok opozicija tvrdi da se iza svega krije podela Srbije na regione po nalogu zapada.

Zakonom je predviđeno formiranje sedam statističkih regiona, a njegovo usvajanje, prema rečima Mlađana Dinkića, doprineće ravnomernijem razvoju svih područja u zemlji.

Dinkić navodi da je odnos između najrazvijenijih i najnerazvijenijih opština jedan prema 15, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema ovaj zakon, koji je veoma važan.

"Ovo jeste važan korak u decentralizaciji Srbije. To je drugi korak, prvi je bio donošenje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a treći će biti usvajanje zakona o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi", rekao je Dinkić u Skupštini Srbije.

Prema njegovim rečima, državna intervencija će biti u tome da se stručno i finansijski pomogne onim lokalnim samoupravama i regionima koji su slabiji, kako bi se smanjile razlike.

Predloženi zakon, kaže Dinkić, predviđa kriterijume za razvrstavanje opština i regiona po razvijenosti, uvodi klasifikaciju jedinica lokalne samouprave po razvijenosti i uređuje raspodelu sredstava. Deo manjinskih stranaka u vladajućoj većini, iako će podržati zakon, iznose i određene zamerke.

“Iz perspektive Vojvodine, mislimo da se radi o skretanju pažnje sa važnije stvari, a to je potvrđivanje Statuta i donošenje zakona o nadležnostima pokrajine”, smatra Laslo Varga iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Posle rascepa stranke, najčešće žestoko suprotstavljeni, radikali i naprednjaci ovoga puta imaju isti negativan stav u vezi sa ovim zakonom.

Zakon neće podržati ni narodnjačka koalicija.

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, umesto predlogom zakona, više se bavio predlagačem Mlađanom Dinkićem.

“Ministar već tri godine uvodi regionalni razvoj. Svi vaši projekti su promašaj i svi su propali, počev od akcija, ‘Fijata’, ravnomernog regionalnog razvoja. Ne mogu da razumem da jedan ministar mada je proglašen za najboljeg ministra finansija na svetu, uzeo privredu, privatizaciju, turizam, NIP, regionalni razvoj, a da nigde nema rezultata“, rekao je Ilić, obraćajući se Dinkiću.

Dinkić mu je rekao da “ne zna zašto se toliko nervira“.

“Ne znam zašto vas ja toliko nerviram. Činjenice su da je u Srbiji bilo i ima problema, oni su manji ili veći, razlika je da li se rešavaju ili ne. Svi problemi ne mogu odjednom da se reše. Činim sve da one koji su u mojoj nadležnosti rešim“, rekao je Dinkić.

Tadić: Regionalizacija nije podela

Predsednik Srbije Boris Tadić odbacio je kao neistinite tvrdnje da ideje o decentralizaciji i regionalizaciji vode ka podeli države.

"Regionalizacija nije podela Srbije već podela bogatstva i stvaranje mogućnosti da se nerazvijeni delovi zemlje ravnomerno razvijaju. Upravo na taj način borimo se protiv podele Srbije na bogati i siromašni deo", rekao je Tadić za list "Danas".

Boris Tadiæ (FoNet, arhiva)

On je ocenio da suština ideje o regionalizaciji i decentralizaciji treba da bude usmerena ka tome da se građanima obezbede bolji uslovi života, a ne stvaranje feuda koji bi doveli u pitanje integritet zemlje.

"Savremeni evropski koncept decentralizacije ne ugrožava integritet zemalja, već upravo doprinosi njihovoj stabilnosti. Znači nije ideja stvaranja regija koje bi ličile na Vojvodinu i Kosovo, jer je ovo sasvim drugačije vreme koje zahteva potpuno novi tip regionalizacije", rekao je on.

Tadić je ocenio da Statut Vojvodine treba da bude u skladu sa Ustavom i naveo da pitanja zakona o nadležnosti i Statuta ne bi trebalo da čekaju, ali da bi trebalo da budu rešena tako "što će biti smeštena u ideju regionalizacije i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije".

Govoreći o viznoj liberalizaciji, predsednik nije želeo da licitira datumima ali je dodao da se trudi da se to dogodi što pre.

"Dobili smo podršku nekih značajnih zemalja, zato očekujem da bi ukidanje viza moglo da se desi krajem ove ili početkom sledeće godine. To je realističan cilj. Predugo smo svi mi čekali u redu za vize i bili ponižavani. Viznom liberalizacijom će poslednja sankcija iz devedesetih godina napokon biti zatvorena", rekao je Tadić.