Regioni za ravnomerniji razvoj

Novim predlogom zakona o regionalnom razvoju, u Srbiji se uvodi sedam statističkih regiona. Takvim rešenjem, Vlada očekuje da će pomoći nerazvijenim krajevima i da će biti umanjena razlika između razvijenih i nerazvijenih oblasti. Ministar Mlađan Dinkić najavljuje i da je ovakva odluka samo prvi korak u političkoj regionalizaciji Srbije.

Beograd, Vojvodina, centralna, istočna, zapadna, južna Srbija i Kosovo i Metohija – biće ubuduće regioni ukoliko zakon koji su predstavili ministri bude usvojen.

Jedina ideja regionalizacije je, kako kažu, da se u celoj Srbiji živi bolje.

Regionalizacijom Srbije uvođenjem sedam statističkih regiona ne otvara se put cepanju zemlje, kažu ministri.

Oni očekuju da će ih opozicija kritikovati za separatizam, ali uveravaju da ovakva podela služi i mogućnosti boljeg povlačenja sredstava iz evropskih fondova.

“Ovo ne može biti i kraj procesa regionalizacije jer će suštinska decentralizacija biti obavljena kroz administrativnu regionalizaciju, dakle kroz političku regionalizaciju kada građani budu birali svoje predstavnike u regionima koji će se pitati za sudbinu naroda koji živi u tim regionima”, kazao je ministar Dinkić.

“Uz Evropsku komisiju i naše budžete, naša zemlja će u godinama koje dolaze obezbediti da bez komadanja naše teritorije, jer ovo su statistički regioni, dođemo do mnogo boljeg života za naše građane koji žive u nerazvijenim opštinama”, naveo je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić. Osnivaće se i novi organi - regionalni savet i agencija koji bi sprovodili politiku regiona, a ministar Dinkić uverava da u vreme štednje neće biti novih izdataka.

Statističku regionalizaciju ne treba mešati sa pitanjem Statuta Vojvodine koji još nije usvojen, saglasni su lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković.

“Ovo su potpuno odvojene stvari jer ovde imate pitanje regionalizacije u statističke regije koje služe za pristup evropskim pretpristupnim fondovima, a pitanje Statuta Vojvodine je pitanje ostvarenja ustavne obaveze koja je preuzeta donošenjem ustava 2006. godine”, kazao je Čanak.

“Ja mislim da je pitanje Statuta Vojvodine jedno duboko političko pitanje o kome treba da se razjasnimo - da li Vojvodini treba Statut ili možda neki drugi tip osnovnog zakona”, rekao je on.

“Zaista, ovaj zakon nema veze sa Statutom Vojdoine i zakonom o prenosu nadležnosti. Statut je kao što znate završen, on će se vrlo brzo naći u parlamentu i time ćemo, nadam se, staviti tačku na stalne spekulacije o tome šta se i kako dešava. Zaista nema nikakvih političkih problema”, tvrdi ministar Marković.

Predlog zakona će se po ubrzanoj proceduri naći pred poslanicima Skupštine Srbije, a osim Nacionalnom savetu za decentralizaciju, predlog je predstavljen i šefovima poslaničkih grupa.