Svetski dan Roma

U saopštenju predsednikove pres službe navodi se da je Tadić danas razgovarao sa delegacijom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine o teškom položaju Roma, koji je dodatno komplikovan zbog iseljavanja nehigijenskih romskih naselja iz pojedinih delova prestonice.

Na sastanku je konstatovano da se razvoj Beograda ne sme ometati, ali da se mora pronaći rešenje za romske porodice koje su ostale bez krova nad glavom.

Predsednik Srbije je naveo da i u društvu koje je suočeno sa ekonomskom krizom svi moramo imati razumevanja jedni za druge i da moramo naći načina da pomognemo onima kojima je teško.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović čestitala je danas 8. april, Dan Roma, predsedniku Nacionalnog saveta Romske nacionalne zajednice u Srbiji Vitomiru Mihajloviću i svim Romima.

"U ime Skupštine Srbije i u svoje lično ime sa posebnim zadovoljstvom upućujem Vama i celoj romskoj nacionalnoj zajednici Srbije čestitke povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma", navela je predsednica parlamenta u čestitki.

U saopštenju skupštine navodi se da je Slavica Đukić-Dejanović navela da je Svetski dan Roma ustanovljen, pored ostalog, i da bi se ukazalo na težak položaj tog naroda, a zemlje u kojima živi podstakle na aktivnu zaštitu njihovih ljudskih prava.

Ombudsman o uključivanju Roma u društvo

Ombudsman Saša Janković kaže da se problemom poput onog pri raseljavanju Roma trebalo baviti mnogo ranije.

Rešenje problema romskih nehigijenskih naselja nije posao lokalnih vlasti i ne može se time baviti od slučaja do slučaja, već je neophodno sistemski uključiti Rome u društvo, rekao je Janković, gostujući u emisiji “Kažiprst” na RTV B92.

"Sve što se radi danas, trebalo je mnogo ranije - i popis stanovništva, i priprema lokacije", kazao je ombudsman.

Da je premeštanje Roma kod Belvila izvedeno uz prethodnu pripremu, nikakav problem ne bi ni nastao, rekao je Janković.

Tada gradonačelnik Beograda ne bi ni morao da se bavi tim problemom, smatra ombudsman, koji gradonačelniku zamera što je davao, kako se izrazio, nesmotrene izjave.

"Romske probleme rešavamo tek kad moramo", rekao je Janković.

On je ocenio da bi u slučaju tužbe pred Međunarodnim sudom za ljudska prava, raseljeni Romi dobili spor.

Ipak, oni se retko obraćaju institucijama. Za rešavanje njihovog problema i njihovo uključivanje u normalne tokove života potrebni su specijalni mehanizmi.

"Ne možemo očekivati od njih da prikupe papire i odu da se prijave, da reše zdravstvenu zaštitu. To treba da rade ljudi koji primaju platu za to, i da se 10 odsto iskoristilo, gradonačelnik ne bi morao da razmišlja", kazao je Janković.

Što se tiče protesta stanovnika Boljevaca, zbog postavljanja kontejnera u njihov komšiluk, zaštitnik građana je rekao da nema opravdanja za takvo ponašanje, ali je rekao da očekuje isti otpor gde god da se Romi presele, jer stanovništvo to posmatra kao opadanje kvaliteta njihovog života. Možete pogledati gostovanje Saše Jankovića u emisiji "Kažiprst".

Nagrade najuspešnijoj romskoj deci

Na Svetski dan Roma ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić nagradio je četrdesetoro dece romske nacionalnosti, koja su u osnovnim i srednjim školama pokazala najbolji uspeh.

Nagrada - kompjuter omogućiće jednom od dobitnika, učeniku Arhitektonske tehničke škole u Beogradu Eldinu Avdulahiju, da i kod kuće radi projekte za školu i vežba u programu autoked, što do sada nije mogao.

Eldin kaže da mu je želja da upiše arhitektonski fakultet.

Međutim, mnoge Eldinove vršnjake romske nacionalnosti, ne očekuje baš sjajna budućnost.

Prema podacima Instituta za otvoreno društvo, manje od 40 odsto romske dece upiše osnovnu školu, od toga je tek 60 odsto završi. Svega polovina nastavalja da se školuje.

Bez kvalifikaciije Romima je teško da nađu posao, a i kada se nađu na birou poslodavci različito reaguju na romskog radnika.

Nacionalna služba za zapošljavanje ima niz programa koji obuhavataju i zapošljavanje Roma.

Ipak na Birou nema puno Roma, između ostalog i stoga što veliki broj njih nema nikakava lična dokumetna te stoga zvanično i ne postoji.

Romi kao građani drugog reda

Svetski dan Roma u Beogradu se obeležava raznim događajima – izložbom romskih stvaralaca u Domu Vojske, defileom kroz Knez Mihailovu i koncertom grupe "Kal" na Trgu Republike.

Mnogi Romi i ovaj 8. april dočekali su bez krova nad glavom, zdravstvene zaštite, obrazovanja i posla, što su, prema podacima Nacionalnog saveta Roma, četiri najvažnije oblasti od kojih zavisi njihov položaj u društvu.

Portparol Saveta Ivan Vasić ocenio je za B92 da je položaj Roma u Srbiji iz godine u godinu sve bolji, ali da to ne ide onoliko brzo koliko se očekivalo.

"Romi nemaju drugu državu osim ove Srbije, i Srbija mora da malo više obrati pažnju na svoje građane. Jer, Romi su njeni građani, ali svakodnevno vidimo da su Romi samo građani drugog reda", kaže Vasić.

"Ako govorimo o obrazovanju, dolazimo do podatka da je 80 odsto Roma neškolovano. Oni, samim tim, ne mogu da dobiju bolja radna mesta, svoje stanove, ne mogu da školuju decu i samim tim su na margini ovog društva", rekao je on.

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji živi oko 108.000 Roma. Međutim, prema nezvaničnim procenama Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ima ih oko pola miliona.

Svetski dan Roma utvrđen je na njihovom prvom kongresu, 8. aprila 1971. u Londonu.

Tada je odlučeno da je jedino pravo ime naroda - Romi, pesma "Đelem đelem" je prihvaćena kao himna, usvojena je romska plavo - zelena zastava sa točkom u sredini, a dogovoreno je i da su svi dijalekti romskog jezika ravnopravni.

Srbija sada predsedava Dekadi Roma – desetogodišnjem međunarodnom projektu koji su inicirale zemlje jugoistočne Evrope radi integracije jedne od najugroženijih etničkih zajednica.

Progam "Romski asistenti" u školama

Gradonaèelnik Dragan Ðilas u ''OŠ Despot Stefan Lazareviæ'' (Beta)

Iako prema zvaničnoj statistici u Srbiji živi 108 hiljada Roma, a nezvanični podaci ukazuju da je taj broj i do pet puta veći, u Ministarstvu prosvete navode da su od ukupnog broja učenika u školama samo pet odsto deca romske nacionalnosti.

Osnovna škola "Despot Stefan Lazarević" jedna je od onih u kojoj se sprovodi program "Romski asistenti", čime se pomaže deci romske nacionalnosti da se lakše uklope u školsku sredinu i savladaju gradivo.

Učenici prvog razreda osnovne škole "Despot Stefan Lazarević" kroz program "Svet je sazdan od različitosti" nevladine organizacije "Mali princ" uče romski jezik i upoznaju se sa romskom kulturom. Ova škola je i deo projekta Ministarstva prosvete.

U njoj tri puta nedeljno časovima prisustvuju tzv. romski asistenti, koji deci romske nacionalnosti pomažu da brže i lakše savladaju gradivo.

“Primetan je veliki napredak kod dece. Roditelji su stekli svest o važnosti obrazovanja. Neromska deca počinju da shvataju da nije loše što u odeljenje idu sa nekim ko je druge nacionalnosti”, ispričala je romska asistentkinja Ruža Nikolić.

“Ja znam da neki roditelji možda neće odlučiti da u ovu školu upišu svoje dete, baš zato što ovde idu Romi. Ali, ja im kažem da naša deca postaju evropski građani i da se ne zna sa kim će sutra raditi u kancelariji”, kaže direktorka OŠ "Despot Stefan Lazarević" Sanja Stamenović.

Vesna Acković, savetnica u Ministarstvu prosvete, kaže da bi i ostala ministarstva trebalo više da se angažuju i podrže programe inkluzije Roma u školski sistem.

Ona navodi da program "Romski asistenti" za sada ima samo 30 asistenata.

Ako bi bilo izdvojeno više novca iz budžeta ovim programom bi moglo da bude obuhvaćeno i više škola u Srbiji.

“Od onog broja koji upiše prvi razred, do četvrtog stigne polovina, a do osmog polovina od tog broja. Srednju školu upiše 10 odsto te dece, a završi je oko dva odsto. Da vam kažem, to je veoma opasno za društvo”, upozorava Ackovićeva.

U školama u Srbiji od ukupnog broja učenika samo pet odsto čine deca romske nacionalnosti.

Prema zvaničnom popisu stanovništva, 60 odsto Roma u Srbiji nema završenu osnovnu školu. Najčešći razlozi za to su diskriminacija i loše materijalno stanje.