MMF ublažava uslove za kredite

Novi uslovi saradnje sa MMF-om počeće da se primenjuju od 1. maja, a povoljniji krediti biće dostupni prvenstveno zemljama sa jakim makroekonomskim pokazateljima, ističe se u saopštenju Fonda.

Funkcioneri Fonda smatraju da će novi pristup u davanju pozajmica podstaći mnoge zemlje kojima je neophodna finansijska podrška da se obrate MMF-u za nedostajuća sredstva.

Zamenik izvršnog direktora MMF-a Džon Lipski ocenio je da su proteklih godina neke zemlje izbegavale da pozajme sredstva Fonda u strahu da će se to negativno odraziti na njihov međunarodni ugled i rejting.

Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros Kan je ocenio da su "suštinske promene prilikom ukazivanja pomoći zemljama-članicama organizacije sada neophodne, u uslovima globalne ekonomske krize".

Štros Kan smatra da veća elastičnost prilikom odobravanja kredita i modernizacija uslova davanja zajmova treba da pomognu da se na pravi način izađe u susret potrebama članica MMF-a.

Jedan od osnovnih instrumenata u podršci koju MMF namerava da ukaže zemljama koje imaju finansijske teškoće biće putem modela takozvane "linije elastičnog kreditiranja", čija je prednost u tome što, prema objašnjenju eksperata, taj mehanizam ne bi obuhvatio ranije stroge uslove za zemlje koje traže finansijsku pomoć Fonda, a istovremeno pruža mogućnost neograničenog obnavljanja kreditnih aranžmana, uz uslov da primalac zajma uredno izvršava ranije preuzete obaveze.

Korisnici sredstava MMF-a mogu očekivati i pojednostavljenje procedure u procesu vraćanja zajmova, kao i veći pristup nekim retko korišćenim programima, navodi se u saopštenju Fonda.

U saopštenju je najavljeno da će se tokom predstojećeg samita grupe 20 najrazvijenijih zemalja (G20), 2. aprila u Londonu, razgovarati i o uvećanju sredstava MMF-a za pozajmice ugroženim zemljama na oko 500 do 550 milijardi dolara.

MMF odobrio pomoć Rumuniji

Međunarodni monetrani fond se slaže da odobri Rumuniji dvogodišnji zajam za spasavanje privrede u visini od 12,95 milijardi evra.

Šef pregovaračkog tima MMF-a Džefri Frenks rekao je novinarima u Bukureštu da će prvi deo zajma, pet milijardi evra, stići tokom leta. Rumunija će, kaže on, dobiti ukupno 20 milijardi evra od grupe zajmodavaca koju predvodi MMF. Od Evropske unije dobiće pet milijardi evra, 1,5 milijadru evra od Svetske banke, a ostatak od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

Teško pogođena svetskom ekonomskom krizom, Rumunija je treća država članica EU koja će dobiti zajam grupacije koju predvodi MMF, posle Mađarske i Letonije.