Ko šta krši u slučaju "Infostan"

"Mogu da garantujem da se kamate neće plaćati i sve one stvari koje su sporne, rešavaće se u pojedinačnim slučajevima, ukoliko postoje naši sugrađani koji su platili, a zbog tehničke greške se vode kao da nisu”, kaže Đilas.

Usred ekonomske krize mnogi Beograđani su dobili račune za zaostala dugovanja za infostan stara skoro 10 godina. Na 200.000 adresa to gradsko preduzeće poslalo je priznanice uglavnom za dugovanja iz 1999. godine.

Na njima nema podataka o tome za koji mesec nisu platili račun niti kako je nastala navedena suma. Posle burnih reakcija Beograđana i gužvi u filijalama Infostana, gradonačelnik Dragan Đilas najavljuje neke olakšice.

Nema sumnje da svi dužnici moraju da plate za vodu, đubre i druge komunalne usluge, ali je pitanje zašto većinu građane do sada niko o tim dugovanjima nije obavestio.

Kako se radi o 1999. godini, mnogi su posumnjali u postojanje duga, a mali je broj onih koji su priznanice za Infostan čuvali čitavu deceniju.

Zbog opšte zbrke koja je nastala, gradonačelnik Dragan Đilas najavljuje da će gradskom veću na sednici u četvrtak predložiti otpis kamate na ta dugovanja onim Beograđanima koji su do kraja 2008. platili račune za Infostan, kao i da se neredovnim platišama rok produži.

"Ono što ja mogu da garantujem jeste da se kamate neće plaćati i sve one stvari koje su sporne će se rešavati u pojedinačnim slučajevima, ukoliko postoje naši građani koji su platili, a iz neke tehničke greške se vode da nisu", kazao je Đilas.

U međuvremenu B92 je od Infostana dobio podatke da ima najviše građana koji imaju najmanji dug: između 3.000 i 5.000 dinara duguje 45.000 ljudi, dok 30.000 Beograđana ima dug za Infostan veći od 100.000 dinara.

Pravo na obaveštenje o postupku

Pitanje je međutim zašto su se računi sa dugovanjima za Infostan pojavili baš sada. Uz to, na pristiglim računima ne piše ni za koji se tačno mesec odnose dugovanje niti koliko je to dinara bilo 1999. Infostan ne želi da se ovim povodom oglašava sve do odluke graskog veća.

Podsetimo, dok u Infostanu tvrde da su za ta dugovanja građani tuženi, pa ona nisu zastarela, u Četvrtom opštinskom sudu navode da građani nisu obavešteni o tužbama jer kod njih takvih tužbi nema.

Dušanka Gaćeša, koja je gradski ombudsman, za B92 kaže da su ispostavljenjem ovih računa povređena prava građana jer oni nisu bili obavešteni da se protiv njih vodi sudski postupak.

"Smatram, i to ću u svojoj pismenoj preporuci i reći, da je došlo do povrede prava na obaveštavanje građana s obzirom na to što nisu obavešteni o brojevima rešenja, dakle i tome da su učesnici u sudskom postupku zbog neizvršenja svojih obaveza", kaže Gaćeša.

"Ukoliko vi ne dobijete presudu, vi ne znate na šta ste obavezani. Ona proizvodi pravno dejstvo onog trenutka kad je vi dobijete", kaže ona.

"Kada je dobijete, u redovnom sudskom postupku, odnosno ovde u izvršnom, imate pravo an prigovor, odnosno u redovnom postupku na žalbu", podseća gradska ombusdmanka.

Dušanka Gaćeša takođe napominje da je neophodno da građani s vremena na vreme budu obavešteni o zaostalim dugovanjima.

Bez rešenja nema plenidbe

Prava građana u ovom slučaju za sada štiti samo Zakon o obligacionim odnosima. Član upravnog odbora Advokatske komore Beograda, advokat Vučić Šćepanović, za B92 kaže da je zakon vrlo jasan.

"Znači, Zakonom o obligacionim odnosima, članom 378, utvrđeno je da potraživanje naknade za isporučenu vodu, dimničarske usluge, za odražvanje čistoće, znači, ona zastarevaju u roku od godinu dana", kaže on.

"Ta potraživanja, ako su utvrđena od strane nadležnog organa pravosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, zastarevaju u roku od 10 godina, bez obzira na ovaj propisani prethodni rok od godinu dana zastarelosti", kaže on.

Najavljeno je i da oni koji ne plate svoja dugovanja mogu da se suoče sa plenidbom imovine. Advokata Šćepanović međutim navodi da se imovina može zapleniti samo sa sudskim rešenjem, nikako sa uplatnicom Infostana.

"Građani koji su primili pravosnažno sudsko rešenje i u kojem je konstatovana njihova obaveza prema Infostanu, na osnovu tog rešenja može da se pleni njihova pokretna imovina", kaže on.

"Građani koji nisu primili rešenja niti imaju saznanja da je protiv njih vođen sudski postupak nemaju bojazni da može da im bude plenjena imovina", kaže on.

"Znači, imovina građana ni u kom slučaju ne može da bude plenjena na osnovu priznanice Infostana već samo na osnovu pravosnažne sudske odluke, odnosno odluke izvršnog organa", zaključuje on.