Ministarstvo: "Punto" ipak za sve

Birokratska zavrzlama o tome da li su poljoprivrednici pravna ili fizička lica i kako se tretiraju njihovi prihodi, razrešena je dogovorom banaka i Ministarstva. Inače, do sada se više od šest hiljada ljudi prijavilo za kupovinu punta.

Sveta Terzić, polljoprivrednik iz sela Selevac, poželeo je da iskoristi povoljni potrošački kredit i sebi kupi “punto”. Na šalterima gotovo svih banaka u Smederevskoj Palanci dočekalo ga je neprijatno iznenađenje. Ispostavilo se da on kao poljoprivrednik ne može da kupi “punta”.

“Ja sam poljoprivrednik, živim na selu, imam farmu krava, proizvodim mleko za Imlek. Sve sam to njima lepo objasnio. Za to mi ležu pare na račun. Kažu oni - vi ne možete da ostvarite to pravo jer niste zaposleni i to je bilo to”, navodi Terzić.

“Po meni, nijedan seljak ne može da ostvari pravo na kredit. Na bilo koji. Šta će da radi seljak, da pešači do opštine 20 kilometara, a ovi po gradovima nek se voze, ovi zaposleni nek se voze, a mi seljaci da pešačimo 20 kilometara do Palanke kada neki posao treba da završimo. Pa je l to lepo? Na šta to liči, to nigde na zemaljskoj kugli nema”, kaže on. TV B92 pozvala je operatere nekoliko banaka, koji su nam objasnili da se vlasnik poljoprivrednog gazdinstva vodi kao pravno lice, i da zbog toga nema pravo na kredit za “punto”, koji po uredbi države mogu da koriste samo fizička lica.

U Komercijalnoj banci vlada veliko interesovanje za kredite po subvencionisanim kamatnim stopama iz programa Vlade Srbije.
U toj banci navode da su do sada građani zatražili kredite u vrednosti od 802 hiljade evra, a privreda preko 30 miliona evra. Od podnetih kreditnih zahteva građana, već je isplaćeno oko 450 hiljada evra.

Status poljoprivrednika, kada su u pitanju krediti za kupovinu "punta", kako kažu u Komercijalnoj banci, nije jasan. A, da li će dobiti neki drugi kredit, zavisi od kriterijuma banke.

“Mi procenu kreditene sposobnosti možemo da radimo samo na bazi zvaničnih dokumenata. To je ono koliko je taj privrednik, građanin, primio novca. Ako ima zvaničnu potvrdu o tome koliko je primio novca, i da li je plaćen porez”, objašnjava Zoran Petrović iz Rajfajzen banke.

Nakon žalbi poljoprivrednika oglasilo se i Ministarstvo ekonomije. U tom mistarstvu najavljuju da će problem poljoprivednih proizvođača biti rešen.

“U ponedeljak će Fond za razvoj uputiti jedno konkretno uputstvo svim bankama. Došlo je do problmea pošto su neke banke poljopivrednike, odnosno poljoprivredne proizvođače tretirale kao preduzetnike zbog poljoprivrednih dobara, odnosno gazdinstava i onda su ih upućivali na to da mogu da uzmu kredit suštinski kao pravna lica, odnosno kredite za likvidnost i za investicije, a ne da kao i svi građani uzimaju potrošačke kredite npr. za kupovinu ’punta’ ili kupovinu trajnih potrošačkih dobara”, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Nebojša Ćirić.

“Problem će biti prevaziđen na takav način, u komunikaciji sa nekoliko banaka i sa Fondom za razvoj, da će prihod koje poljoprivredno domaćinstvo ostvaruje recimo u godinu dana biti tretiran kao prihod konkretnog poljoprivrednika, odnosno kao fizičkog lica. Tako da će i njima biti omogućeno da uzmu kredit“, najavljuje on.

Blokirani ne mogu do kredita

Šansu da dobiju povoljne kredite ipak neće imati preduzetnici čiji su računi u blokadi. A takvih kompanija u Srbiji ima čak 60.000.

Uslovi banaka su jasni, pa tako na kreditnu pomoć mogu da računaju privrednici čije poslovanje nije pogoršano poslednjih godinu dana, preduzeća koja nisu u blokadi i sa adekvatnim obezbeđenjem.

“Ovi krediti su namenjeni onim preduzećima koja imaju problema sa likvidnošću u svom poslovanju jer je privreda generalno nelikvidna, pa je ovo dobra ponuda i prilika za banku da tu uskoči sa kamatom od 5,5 posto na godišnjem nivou. I onog momenta kada se oni naplate od svojih krajnjih kupaca, oni će ovaj kredit vratiti, i takvim preduzećima je ovaj kredit i namenjen”, navodi Milan Zenović iz sektora za poslove za privredom Erste banke.

I upravo jedan od najvećih problema privrede jeste začarani krug dugovanja, u kome preduzeća zbog nenaplaćenih potraživanja blokiraju jedni drugima račune.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kao meru izlaska iz ovog začaranog kruga, takozvano prebijanje dugova.

"Rezervisano 4.180 automobila"

Savetnik u Ministarstvu ekonomije Aleksandar Ljubić izjavio je danas Tanjugu da je do sada rezervisano 4.180 automobila "punto" u okviru programa zamene "staro za novo".

Ljubić je rekao da se više od 1.600 građana prijavilo i za kupovinu vozila po subvencionisanim kreditima i objasnio da su to građani koji žele da kupe taj automobil na kredit po ceni od 6.990 evra.

On je istakao da se samo prvog dana, u četvrtak, kada je vlada predstavila program zamene "staro za novo", javilo oko 2.000 ljudi da rezerviše automobil.

Prvog dana realizacije programa uz subvencionisane kredite za trajna potrošačka dobra sa kamatom od 4,5 odsto, prodato je svih 650 vozila "zastava 10" koje je "Zastava" imala na lageru, kazao je Ljubić.

"Prema podacima koje dobijamo svakoga dana od dilerskih mreža koje dolaze preko 'Zastave', vlada velika zainteresovanost građana za kupovinu vozila", istakao je.

On je naglasio da je planirano da vozila "punto" počnu da se proizvode u Kragujevcu u drugoj polovini marta i dodao da će biti dovoljno vozila i za jedan i za drugi ponuđeni program.

Potpredsednik za komunikacije pri FIAT grupi u Torinu Gualberto Ranijeri izjavio je juče Tanjugu da se strateški odnos tog italijanskog proizvođača automobila prema Srbiji nije promenio i da će u martu, kako je planirano, u Kragujevcu početi proizvodnja "punta".

Ranijeri je, povodom špekulacija da FIAT menja uslove strateškog ugovora sa Srbijom, poručio da je vreme da se prekine s neosnovanim špekulacijama i tračevima, jer FIAT "suviše poštuje kupce i sve svoje partnere u Srbiji" da bi dozvolio da oni budu uvučeni u naivnu igru.

Najavljujući početak proizvodnje "punta" za mart u Kragujevcu, Ranijeri je ukazao da je "to veoma važna činjenica kada se uzme u obzir negativni ekonomski scenario s kojim se u ovom trenutku suočava Evropa".