SAD čeka najveći deficit

Deficit od 1.750 milijardi dolara iznosi 12,3 procenata bruto domaćeg proizvoda Sjedinjenih Država, što je takođe procentualno najveći deo od 1945. godine. Rešenje za rekordno veliki budžetski deficit od Drugog svetskog rata američki predsednik Barak Obama vidi u povećanju poreza kojim bi se opteretio bogatiji sloj stanovništva, kao i u smanjenju potrošnje.

Budžetski deficit Obama pravda namerom Vlade da hitno obezbedi pomoć siromašnim porodicama i pokrene ekonomiju.

"Projektovani budžet je realna slika onog gde smo sada i gde želimo da budemo. Dugo smo imali budžet u kome nije jasno prikazano gde su sve odlazila sredstva od poreza”, kaže Obama.

“Velike količine novca nisu unete u projekciju, uključujući tu i realnu cenu ratova u Iraku i Avganistanu. Takav način vođenja države nije ispravan", dodao je američki predsednik.

Obamin predlog budžeta predviđa smanjenje izdvajanja za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i desetogodišnji rezervni fond iz kojeg će se plaćati predložene reforme zdravstvenog sistema zemlje.

Predlog je i da se za ratove u Iraku i Avganistanu izdvoji dodatnih 75,5 milijardi dolara.

Da bi postao punovažan, budžet treba da dobije odobrenje Kongresa. Republikanci, međutim, ne odobravaju povećanje poreza u doba krize.

"Svi se slažemo da Amerikanci treba da imaju pristupačno zdravstveno osiguranje, ali ne verujem da je povećanje poreza u ovakvoj krizi način da se do toga dođe. Veoma smo zabrinuti zbog predloga budžeta", smatra Džon Bener, lider republikanaca u Predstavničkom domu.

Privreda i dalje u gubitku

Istovremeno, Vol strit je u padu za 1,2 odsto uprkos pozitivnim reakcijama investitora na plan pomoći američkoj privredi, koji bi pre svega trebalo da podrži američki bankarski sistem.

Kompanija "Dženeral motors" objavila je projektovani gubitak od 9,6 milijardi dolara u poslednjem kvartalu, kao i to da će im biti potreban dodatni zajam, a direktori te kompanije imaće sastanak u Vašingtonu sa Obaminom administracijom. Tema razgovora biće restrukturiranje kompanije i dodatni zajmovi.

"Mislim da će im Vlada pružiti pomoć jer ne može sebi da dozvoli udar koji bi izazvala iznenadna propast kompanije kakva je 'Dženeral motors'. Zbog toga mislim da je jeftinije sada finansirati 'Dženeral motors' nego dozvoliti im da propadnu i onda se suočiti sa ozbiljnijim posledicama", kaže Efraim Livaj, berzanski analitičar

Istovremeno, u Nemačkoj više desetina hiljada radnika zaposlenih u evropskim fabrikama "Dženeral motorsa" protestovalo je tražeći da ne budu otpušteni iz fabrike "Opel", koja posluje u sastavu američke automobilske kompanije.

"Dženeral motors" zapao je u tešku krizu, zbog čega će veliki broj radnika morati da ostane bez posla.

Prvi na udaru jesu zaposleni u fabrikama te kompanije van SAD. Ta kompanija je najavila da će zatvoriti 47.000 radnih mesta u SAD i svetu, što je 19 odsto ukupnog broja zaposlenih.