Obama optimista po pitanju krize

U svom prvom obraćanju Kogresu i američkom narodu, Obama je poručio da će zemlja izaći iz krize obnovljena, oporavljena i snažnija nego pre. On je najavio i da će Amerika sarađivati sa zemljama celog sveta u borbi protiv ekonomske krize i izjasnio se protiv upotrebe mera trgovinskog protekcionizma.

Običaj je da američki predsednici na zajedničkom zasedanju oba doma Kongresa održe prvi veliki govor kada iznose svoju agendu.

Taj govor trajao je skoro sat vremena i često je bio prekidan burnim aplauzima kogresmena. Obama je istako da plan za oporavak privrede omogućava da se sačuva ili otvori najmanje tri i po miliona radnih mesta, reformu školstva, smanjenje poreza, bolju socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Američki predsednik posebno je naglasio važnost korišćenja alternativnih vidova energije, kao i smanjenje potrošnje nove administracije.

"Naša ekonomija je slaba, a naše samopouzdanje narušeno. Istina, živimo u teškim i nesrećnim vremenima. Ja želim da poručim svim građanima Amerike da ćemo se mi oporaviti i Sjedinjene Američke Države biće jače i snažnije nego pre krize“, rekao je Obama.

Prethodno je i šef Federalnih rezervi Ben Bernanke poručio da će se recesija prevazići do kraja godine i da se ne planira nacionalizacija banaka.

Ove vesti ohrabrile su skeptične investitore, što se odrazilo i na poslovanje Volt strita. U utorak je glavni indeks Dau Džons ojačao na 7,35 poena.

"To je Bernankovo hvalisanje, to je njegov komentar. Svi znamo da - ako plan pomoći privredi počne da funkcioniše - da će se kriza završiti u jednom trenutku. I investitori znaju da bi to bilo moguće za šest meseci. Ipak, njegove izjave omogućile su investitorima uzdah olakšanja“, prokomentarisao je ekonomski analitičar Sem Stoval.

Ipak, Obama je oprezan optimista. On je rekao da je plan za oporavak privrede samo prvi korak, a da je pravi izlaz iz krize rešavanje kreditne i finansijske situacije jer, kako je istakao, recesija je počela upravo u kreditnom sektoru.

Takođe, američki predsednik je najavio mogućnost da izlaz iz finansijske krize zahteva više sredstava nego što je prvobitno planirano i izdvojeno.