Od danas krediti uz subvenciju

Za likvidnost privrede država i banke izdvojili su 40 milijardi dinara, a novac će se pozajmljivati uz kamatu od 5,5 odsto. Za kredite za investiranje odvojeno je 17 milijardi dinara, uz kamatu od šest odsto.

Bankari najavljuju da će selekcija firmi kojima će odobriti kredit biti veoma ozbiljna, a neki od uslova su dobri dosadašnji rezultati i valjan biznis plan.

Oko 58.000 preduzeća u Srbiji već ima blokiran račun.

Stotine hiljada radnika svaki dan strepe da li će menadžment njihove firme uspeti da se izbori sa nelikvidnošću, nastalim dugovima i ratama za kredite koji pristižu.

Država je ponudila rešenje.

Koliko njih će pametno uspeti da iskoristi jeftin kredit, videće se narednih meseci.

Iako je danas prvi dan, u bankama tvrde da je zainteresovanih više nego obično.

“Imamo preko 20 odsto više zainteresovanih za potencijalne kredite nego što smo do sada imali”, kazao je Bojan Vračević iz “Erste banke”.

“Samo u centrali gde se vode veliki klijenti do sada smo već imali 10 zahteva za ove kreditne linije”, naveo je Bojan Kordić iz “Komercijalne banke”.

Biznismeni koji su do pojave krize bili veoma uspešni, sada uglavnom stoje u redu za kredite za likvidnost.

Za neke od njih, ovi krediti su slamka spasa u poslednji čas.

Sa investicijama će, kažu, ipak sačekati.

Činjenica je da je kamata na pozajmljen novac veoma povoljna, ali se mogu čuti i glasovi privrednika koji tvrde da je država mogla da ponudi i bolje rešenje.

“Na ovaj način, ponovo smo došli na komercijalne uslove, vratili smo se bankama, i tu nema pomoći. Znači, oni koji su najugroženiji, definitivno neće moći da dođu do para”, rekao je Zoran Drakulić, vlasnik kompanije "Ist point".

“Faktički, dobre firme, koje su do sada dobro poslovale, one će i dobiti pare, ali one su mogle i bez ove pomoći. Jedino što je dobro je kamata”, smatra on.

“Mi planiramo da konkurišemo za sredstva. Smatram da je kamata povoljna i da su uslovi zadovoljavajući”, rekao je Velimir Međedović, iz preduzeća “Balkanika crep” iz Kosjerića.

Iako su se iz Ministarstva ekonomije mogla čuti uveravanja da će novac moći da dobiju sva preduzeća, pa i oni koji su već u blokadi, bankari poručuju da će selekcija biti veoma ozbiljna.

Da li je moguće biznis plan ostvariti bez obzira na krizu? Može li se dokazati da su problemi preduzeća nastali isključivo zbog toga što vama ne plaća jedno preduzeće, pa ni vi ne možete drugom? To su neka od pitanja koja će firme morati da dokumentuju bankama, ako žele novac.

Na tržištu Srbije danas oko 40.000 preduzeća i preduzetnika ima problema sa dnevnim prilivom novca.

Zato neki ekonomisti smatraju da novac za privredu, plasiran preko banaka, nije bilo najbolje rešenje.

“Objektivno gledajući, od tih mera ne treba očekivati, ne mogu da kažem ništa, ali ne treba očekivati mnogo. Izbor onoga ko će koristiti ta sredstva pada na banke, i banke će se maksimalno truditi kako da zaštite svoje interese, a ne interese preduzeća koja su u nevolji”, kazao je ekonomski analitičar Zoran Popov.

Iako je privredi potrebno više novca nego što je država obezbedila, ova suma će biti dobra terapija za onemoćalu privredu.

Dobra vest je i da bi privrednici mogli da računaju na još finansijskih sredstava.

Ukoliko država dobije 400 miliona evra od Evropske komisije i 300 miliona dolara od Svetske banke za jačanje budžeta, izvesno je da će deo tog kolača otići i za pomoć posrnuloj privredi. Inače, glavni uslov za privrednike koji žele neki od ovih kredita biće da - dok ih otplaćuju - ne smeju da otpuštaju radnike.

Kada je reč o kreditima za građane, oni su namenjeni isključivo za kupovinu robe koja se proizvodi u Srbiji, kao što je na primer "punto" iz kragujevačke "Zastave", za koji će kamata biti 4,5 odsto.

Povoljnim kreditima može se kupovati i bela tehnika proizvedena u Srbiji, nameštaj domaćih proizvođača, kao i poljoprivredna mehanizacija.

Za kredite 122 milijarde dinara

Banke bi, uz pomoć države, trebalo da odobre kredite ukupno vredne 122 milijarde dinara. Subvencionisane kredite privredi i građanima odobravaće, za sada, 18 banaka i tri lizing kuće.

Bojan Vračević, iz sektora za privredu u "Erste banci", za B92 kaže da očekuje najveće intereresovanje za kredite za likvidnost, jer su u vremenima krize privrednici oprezni sa investicijama.

"U pogledu načina odobravanja ovih kredita banka će se, kao i do sada, voditi principama ocene boniteta firmi, biraće se najkvalitetnije firme", kaže Vračević.

On, takođe, navodi da će, imajući u vidu ekonomsku krizu, banke za odobravanje tih kredita imati malo oštrije kriterijume nego obično.

"Kompanije koje su do sada poslovale moći će da ostvare ove kredite, kao i firme koje imaju trenutnih problema, ali govorim o problemima u dnevnom poslovanju, svakako ne firme koje su blokirane, moći će da konkurišu i verovatno dobiju ove kredite", rekao je Vračević.

"Nije vreme za kredite"

Iako su uslovi kredita izuzetno povoljni, krizna vremena zahtevaju da se dobro promisli pre nego što se uđe u bilo kakav kreditni aranžman, kazao je Milan Ćulibrk, glavni urednik magazina "Ekonomist", gostujući u emisiji B92 "Kažiprst".

Iako kamatna stopa na potrošačke kredite teško da može da bude jeftinija, procene da će kriza potrajati i tri godine i da možda najgore još nije ni došlo, znače da bi se trebalo uzdržavati od potrošnje, što važi za državu, ali i za svakog pojedinca, upozorava Ćulibrk.

On je pesimista kada je u pitanju ukupna vrednost kredita koji će banke odobriti građanima i privredi i smatra da krajnji efekat neče biti ni pola od 122 milijarde.

“Problem je u tome što država iz budžeta izdvaja samo tri milijarde za subvencionisanje kamate, ostalih 60 milijardi moraju da obezbede banke iz sopstvenih izvora. Ja nisam suguran da banke u Srbiji imaju taj novac, a i da imaju - pitanje da li imaju dovoljno platežno sposobnih klijenata koji će pozajmljeni novac uspeti da vrate”, rekao je Ćulibrk.

On smatra da izjednačavanje uslova za dobijanje kredita od 20.000 i pet miliona evra, dovodi banke u položaj da im se više isplati da daju kredite velikim privrednicima i da će zbog toga mala i srednja preduzeća izvući deblji kraj.

Dodatni problem za njih predstavlja to što svoju robu moraju da plasiraju preko velikih trgovinskih lanaca, koji im robu plaćaju odloženo.

“Vi danas proizvedete robu, date je trgovcu, ona vam to plati tek za šest meseci. Za tih šest meseci onaj proizvođač nema novca, on mora da se zadužuje, da plaća kamatu banci, što znači da praktično on kreditira trgovca. Veliki trgovinski lanci imaju tu poziciju da sav svoj teret prevaljuju na male“, dodaje on.

Što se tiče efekta Vladinih mera za pomoć privredi, Ćulibrk ocenjuje da "možemo da budemo srećni" ako bude ikakvog privrednog rasta, a čak i blagi pad bi mogao da se posmatra kao uspeh, pre svega zato što nema dotoka stranih investicija.

Pravo vreme za štednju

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić ocenjuje za B92 da sve države koje žele da se uhvate u koštac sa krizom čine napore da omoguće privredi i građanima da bolje i lakše podnesu teret krize.

“To čini i naša vlada. Treba reći da mi imamo jedan paket, koji, doduše, nije još uvek celovit, ali koji može dati dobre stimulanse za podsticanje proizvodnje, s jedne strane, a s druge da građanima olakša život”, kaže on.

Komentarišući najavu da će polovina sredstava od kredita za likvidnost biti namenjena izvoznicima, Savić kaže da su krediti za izvoz nešto što je dobro u ovom trenutku. To čine i druge zemlje jer je, prema njegovim rečima, ključ u tome kako povećati tržište, odnosno onaj prostor na kom roba može da se proda.

“Međutim, kada govorimo o srpskoj privredi, realan problem je koliko mi stvarno imamo dobre izvozne proizvodnje, odnosno proizvode, koji mogu da nađu mesto na svetskom tržištu. Rekao bih da je dobro što je Vlada jedan značajan deo kredita usmerila na izvozne programe, a na privrednicima je sada da to iskoriste i svoju robu plasiraju na inostrana tržišta”, smatra Savić.

S druge strane, građani Srbije se suočavaju sa krizom i Srbija drugo živi u kriznom periodu, što je i nasleđe nekoliko prethodnih perioda, podseća Savić.

“Moram reći da ovo nije pravi trenutak za podizanje kredita za potrošnju. Ovo je pravi trenutak kada treba povećati štednju. Ovo je pravo vreme za kupovinu za one koji imaju para, a za one koji nemaju - ovo je trenutak za štednju”, zaključio je on.