Gaza: Izrael ne prestaje s napadima

Izraelska vojska noćas je gađala kuće u Džabaliji, na severu pojasa Gaze, kao i kvart Zeitun na periferiji grada Gaze. Prema palestinskim izvorima, poginulo je osam članova jedne porodice. Tokom jutra avijacija je gađala, kako tvrdi, Hamasova skladišta oružja i tunele za švercovanje oružja, a Izrael je saopštio da je ubijeno 15 pripadnika Hamasa.

Prema palestinskim izveštajima, izraelski vojnici i pripadnici Hamasa sukobili su se na strateški važnom putu nedaleko od grada Gaze. Izraelske snage stigle su na samo kilometar i po od grada, a zatim se povukle. U izraelskom gradu Aškelonu povređeno je četvoro ljudi, nakon što je nekoliko raketa palo na ulice tog grada. Jedan projektil pao je nedaleko od novinara koji izveštavaju sa granice Gaze i Izraela.

Ujedinjene nacije su nastavile danas dopremanje pomoći stanovnicima Gaze nakon jednodnevnog prekida, pošto je poginuo jedan službenik svetske organizacije. Izraelska strana garantovala je službenicima UN-a bezbednost.

Od kraja decembra poginulo je više od 800 Palestinaca, a polovina žrtava su civili.

Ubijen komandir Hamasa

Izraelska vojska ubila je komandira jedinice Hamasa koja ispaljuje rakete iz pojasa Gaze na jug Izraela, saopštili su vojni izvori.

Armija je navela da je ubijeni Amir Mansi imao glavnu ulogu u ispaljivanju dugometnih raketa tipa grad na izraelske gradove i sela, a ubijen je u vazdušnom udaru dok je pokušavao da ispali mine na izraelske kopnene snage.

U napadu na Mansija ranjena su dva operativca Hamasa.

Mansi je navodno bio blizak libanskom Hezbolahu i dobijao redovno informacije od te organizacije, koja je u leto 2006. godine više od mesec dana ratovala protv izraelske vojske. Od gerilaca Hezbolaha je dobijao instrukcije kako da ispaljuje rakete.

Diplomatske aktivnosti u Kairu

Palestinski predsednik Mahmud Abas otputovao je u Kairo gde se sastao se egipatskim kolegom Hosnijem Mubarakom i nemačkim šefom diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom, kako bi osnažili diplomatske aktivnosti za rešenje najnovije bliskoistočne krize. Abas je istakao da će i Hamas i Izrael biti krivi za nastavak okršaja ukoliko ne budu u stanju da se dogovore oko mirovnog plana. On je pozvao međunarodne snage da zaštite Palestince u pojasu Gaze.

"Mi želimo mir! Hamas nije jedina meta izraelskih napada, a mi ne želimo da zbog njih stradaju naši ljudi. Hamas izaziva potoke palestinske krvi, a mi to ne želimo", rekao je Abas.

"Humanitarna situacija je takva da zahteva napore cele međunarodne zajednice kako bi se postigli uslovi za prekid vatre i nadamo se da ćemo to što pre postići", kazao je Štajnmajer.

Predstavnici Hamasa iz Gaze i Sirije, od kojih i zavisi prihvatanje mirovnog plana, došli su u odvojenu posetu Egiptu, kako bi razgovarali o prihvatanju francusko-egipatske inicijative.

Kabinet premijera Izraela tvrdi da poziv na hitan prekid vatre Ujedinjenih nacija nije izvodljiv.

Za zvaničnike u Jerusalimu,do primirja može doći tek kada rakete Hamasa prestanu da padaju na jug Izraela.

Cilj Izraela onesposobljavanje Hamasa

Izrael se nalazi pod međunarodnim pritiskom da zaustavi ofanzivu u Gazi, ali po svemu sudeći neće stati dok ne postigne cilj - onesposobljavanje Hamasa.

S druge strane, za Hamas je strateški važno da se otvore granice Gaze jer bi to moglo da učvrsti vladavinu tog militantnog pokreta.

Čini se da su izraelske vlasti ipak odlučne u tome da, i pored snažnih protesta u svetu zbog civilnih žrtava u Gazi, onesposobe Hamas i normalizuju život u pograničnim jevrejskim gradovima koji su na udaru raketnih napada Hamasa.

Ulog je veliki, posebno kada se uzme u obzir da će za mesec dana u Izraelu biti održani izbori. Za sve stranke je važno da u ovom trenutku pokažu odlučnost i čvrstinu u nameri da se obračunaju sa Hamasom.

To što su izraelske žrtve relativno male, a gubici na strani Hamasa ogromni, dodatno je ojačalo političku ulogu ministarke spoljnih poslova Cipi Livni i ministra odbrane Ehuda Baraka. Livni je ujedno i najozbiljniji kandidat za budećeg premijera zemlje.

Ukoliko Livni i Barak politički budu profitirali od rata sa Hamasom, što u ovom trenutku izgleda kao verovatan scenario, biće u mogućnosti da na izborima poraze stranku bivšeg premijera Benjamina Netanjahua - Likud. Netanjahu je inače poznat kao protivnik mirovnih pregovora sa Palestincima.

To bi moglo da bude i objašnjenje zbog čega se vojska uzdržavala od ulaska kopnenih trupa u prenaseljeni pojas Gaze, jer bi to svakako dovelo do značajnih žrtava i na izraelskoj strani.

Pobeda Livnijeve, opet, išla bi i na ruku budućem američkom predsedniku Baraku Obami koji će morati da se pozabavi mirom na Bliskom istoku. U toj situaciji, što manji bude uticaj radikalnog Hamasa, biće lakše novoj američkoj administraciji da posreduje na Bliskom istoku.

Pored toga, Hamas je poznat po tome što uživa podršku Irana, država koja je u najproblematičnijim odnosima sa SAD. Podstaknut tom podrškom, Hamas ne bi bio zadovoljan samo izraelskim povlačenjem iz Gaze. Pripadnici tog pokreta traže otvaranje granica Gaze i priznavanje njihovog legitimnog uticaja na Bliskom istoku.

Zbog toga je i visoki Hamasov zvaničnik Mohamed Nazal, odbacio zahtev UN da dođe do hitnog prekida vatre u Gazi, navodeći da niko od pripadnika tog pokreta nije konsultovan kada je rađena rezolucija Saveta bezbednosti.

Tvrdih stavova ima i među takozvanim jastrebovima u izraelskoj politici, koji smatraju da bi sada trebalo iskoristiti priliku i jednom za svagda završiti sa Hamasom. To je međutim malo verovatan scenario, jer bi to značilo da izraelska vojska ponovo okupira pojas Gaze.

Značajnu ulogu bi u toj situaciji mogao da odigra umereniji palestinski pokret Fatah, na čijem je čelu palestinski predsednik Mahmud Abas. Taj pokret je odavno izgubio kontrolu u pojasu Gaze, ali Abas je jasno stavio do znanja da nema interesa da vrati Fatahovu upravu na toj teritoriju u trenutku kada je Gaza pod blokadom izraelskih tenkova.

Izrael nezadovoljan stavom Vašingtona

Izraelski ministar unutrašnjih poslova Meir Šetriti, član užeg kabineta za bezbednost, kritikovao je odbijanje Vašingtona da stavi veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na neodložni prekid vatre u pojasu Gaze.

"Amerikanci su obećavali da će staviti veto, ali ta obećanja nisu održali, očigledno pod pritiskom arapskih zemalja koje su poslale svoje ministre spoljnih poslova" u SAD, izjavio je Šetrit izraelskoj državnoj televiziji.

Savet bezbednosti UN usvojio je ranije danas rezoluciju u kojoj se poziva na hitnu obustavu vatre u pojasu Gaze, potpuno povlačenje izraelske vojske, i traži obezbeđenje nesmetane dostave humanitarne pomoći u taj region.

Rezolucija je usvojena sa 14 glasova za, a jedino su se SAD uzdržale od glasanja.

"Ne treba nam ničije odobrenje da bi od raketnih napada branili naše stanovnike na jugu Izraela. Ne interesuje me šta o toj temi misle Amerikanci i Evropa. Niko nema prava da nam deli lekcije o moralu", rekao je Šetrit.

Ambasadori Izraela i Palestine u studiju B92

Gostujući ekskluzivno u emisiji "Uvećanje" na B92 Info kanalu, ambasadori Izraela i Palestine, Artue Kol i Mohamed Nabhan složili su se da je Hamas teroristička organizacija, kao i da dve zemlje moraju što hitnije da nađu rešenje za postojeću situaciju. Međutim, po pitanju civilnih žrtava u pojasu Gaze, dva ambasadora imaju suprotne stavove.

"Hamas je počinio dva zločina - napada civilno stanovništvo i krije se među palestinskim civilima. Mi ćemo se i ubuduće truditi da budemo pažljivi i minimiziramo civilne žrtve", rekao je Kol.

"Izraelska armija je najsavremenije opremljena armija na svetu. Kako je moguće da pomoću te opreme ne mogu da razlikuju civile? Ne, oni to rade svesno", uzvratio je Nabhan.