Odluke sa samita Evropske unije

Šefovi država i vlada Evropske unije odobrili su na samitu u Briselu 200 milijardi evra za sprečavanje posledica teške ekonomske krize. Iz budžeta EU biće izdvojeno 30 milijardi evra, a 170 milijardi evra će, uključujući smanjenje PDV-a, zemlje članice uložiti u oporavak privrede i kreditiranje srednjih i malih preduzeća i potrošnje.

Postignut je i sporazum kojim se otvara put za održavanje novog referenduma o Lisabonskom ugovoru u Irskoj.

Irski premijer kaže da će biti raspisan novi referedum o Lisabonskom sporazumu pošto Irska dobije garancije da sporazum neće ugroziti njenu unutrašnju politiku.

Premijer Brajan Kauen je rekao da je, na osnovu današnjeg dogovora u EU, spreman da Lisabonski sporazum, koji su Irci odbacili na referendumu, u junu, "vrati irskom narodu".

Lideri EU su danas na samitu u Briselu postigli dogovor o garancijama Irskoj radi održavanja drugog referenduma o Lisabonskom sporazumu u toj zemlji do novembra 2009. godine, potvrdile su diplomate.

Tekst tog sporazuma obavezuje Irsku da obezbedi ratifikaciju Lisabonskog sporazuma, a potpisnike iz Unije da pronađu pravno obavezujuće garancije koje bi Irskoj garantovale vojnu neutralnost, fiskalnu autonomiju i politiku o pravima zaposlenih.

Dablinu bi, uz to, bilo omogućeno da zadrži evropskog komesara u Briselu, uprkos naporima 27 država da ukinu prinicip da svaka zemlja članica Unije ima komesara.

Poljski predsednik Leh Kačinjski obećao je danas da će Lisabonski sporazum biti ratifikovan i u njegovoj zemlji, ukoliko irski glasači podrže taj dokument EU na novom refendumu.

"Ukoliko Irska kaže 'da', sporazum će biti potpisan", rekao je Kačinjski na konferenciji za novinare posle samita lidera EU.

Lisabonski sporazum, pored Irske, još nisu ratifikovale Poljska i Češka, a da bi on počeo da se primenjuje potrebno je da ga potvrde parlementi svih 27 članova EU.

Ustupci Irskoj

Dok su lideri Evropske unije potpuno sigurni da će njihov dogovor sa Irskom biti dovoljan da narod te zemlje na drugom referendumu kaže “da” Lisabonskom sporazumu, na ulicama Brisela okupili su se oni koji ne misle tako.

Prema rečima predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Irskoj je moguće dati zakonske garancije o pitanjima zbog kojih su birači u toj zemlji na prethodnom referendumu odbacili sporazum.

Irci su tražili da njihova zemlja ima stalno mesto u Evropskoj komisiji, da ostanu vojno neutralni, da se ne menja zakon koji zabranjuje vršenje abortusa kao i da dobiju dodatne garancije kada je reč o poreskoj politici i pravima radnika.

I dok su lideri Evropske unije potpuno sigurni da će njihov dogovor sa Irskom biti dovoljan da narod te zemlje na drugom referendumu kaže DA Lisabonskom sporazumu, na ulicama Brisela okupili su se oni koji ne misle tako.

Jedan od demonstranata, Frank Koagen, kaže da će se oni i ovoga puta dobro organizovati.

“Imate ljude koji su glasali za sporazum i oni su sada ljuti jer moraju da ponovo da prolaze kroz isti proces, ali oni će to pretrpeti. S druge strane, mi koji smo protiv toga sada smo još više odlučni i organizovaćemo se bolje nego prošli put. Prikupićemo više sredstava i borićemo se jače, tako da mislimo da je karijera premijera Brajana Kovena završena”, kazao je taj demonstrant.

Irski opozicioni političar Enda Keni upozorava Vladu Irske da ovaj put mora biti ubedljivija ukoliko želi da da Irci prihvate Lisabonski sporazum.

“Ne mogu da govorim u ime celog irskog naroda, ali ono što znam je to da vlada ovoga puta mora da ima drugačiji pristup referendumu nego prošli put. Oni moraju da objasne šta njegovo usvajanje zapravo znači i koje ćemo mi koristi imati od toga”, rekao je on.

Kritičari novog referenduma kao svoju glavnu zamerku navode i to da je ponovljeno glasanje antidemokratsko.

Dankan Ganli iz organizacije Libertas kaže da svi žele da sporazum uspe, ali da se to mora dogoditi na demokratski način.

“Nas niko ne sluša, Brisel nema sluha za nas i to mora da se promeni. Ja sam proevropski nastrojen, organizacija Libertas je za Evropu i verujem da većina evropskog stanovništva želi da ovaj projekat uspe, ali to mora da se desi na demokratski način”, poručuje on.

Lisabonski ugovor, naslednik napuštenog Ustava EU, trebalo bi da pojednostavi funkcionisanje evropske organizacije i da podigne njen ugled i uticaj u svetu.

Ugovor mora da ratifikuje svih 27 članica, a pored Irske to još nisu učinile Češka i Poljska. Ako Irci u oktobru 2009. ipak kažu ponovno NE Lisabonskom ugovoru, to bi Uniju gurnulo u potpuni haos, ocenjuju pojedini analitičari