Konferencija UN o klimi

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da je veoma važno angažovanje šefova država i vlada po pitanju zaštite životne sredine. Ban je apelovao da se dobar deo sredstava ulaganih za suočavanje sa globalnom ekonomskom krizom uloži u "zelenu privredu".

Prvi čovek svetske organizacije juče je sa predsednikom Poljske Lehom Kačinjskim otvorio dvodnevno plenarno zasedanje klimatskog okruglog stola u okviru XIV Konferencije potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (COP14) koja se od 1. do 12. decembra održava u Poznanju.

Na završnici klimatskog samita UN koji treba da razradi principe novog protokola o smanjenju gasova zagađivača, a koji bi zamenio 2012. godine stari Protokol iz Kjota, Srbiju predstavlja ministar životne sredine Oliver Dulić.

Ban Ki Mun pozvao je svetske lidere da ne suprotstavljaju jednu drugoj borbu protiv globalnog otopljavanja i klimatskih promena i borbu za ublažavanja posledica svetske finansijske i ekonomske krize.

Prema njegovim rečima, poučan je primer Danske čija je privreda bazirana u velikoj meri na ekološkim tehnologijama, a koja je tokom godina svoj bruto društveni proizvod uspela da poveća za 70 odsto uz minimalno povećanje potrošnje struje.

"Nadam se da će Evropska unija postati lider u smanjivanju emisije ugljen-dioksida. Nadam se povoljnim odlukama na samitu u Briselu", kazao je Ban Ki Mun o samitu EU u Briselu koji odlučuje o klimatsko-energetskom paketu.

Taj evropski paket treba da emisiju ugljen-dioksida u zemljama Unije smanji do 2020. godine za 20 odsto, a dozvole za emisije tog gasa prevede na princip prodaje na tržištu.

Ban Ki Mun je, međutim, upozorio da je neophodno da se u borbu protiv klimatskih promena uključe i SAD i dodao da čvrsto računa na novu američku administraciju Baraka Obame.

Predsednik Poljske Leh Kačinjski složio se sa Ban Ki Munom da je neophodno da se zajedno vodi borba protiv klimatskih promena i bede koju može da donese globalna kriza.

Kačinjski je, ipak, upozorio da je za neke zemlje, recimo za bogatu i razvijenu Dansku, borba protiv klimatskih promena znatno lakša i manje bolna nego za nove članice EU.

Poljska u Briselu na samitu EU zajedno sa još osam novih članica Unije zahteva da ne mora da kupuje na tržištu dozvole za emisije jer bi potpuna primena restrikcija iz klimatsko-energetskog paketa EU bila, navodno, pogubna za njihove u energetici tehnološki zastarele privrede.

Više od 10.000 delegata iz 186 zemalja, međunarodnih institucija i nevladinih organizacija nada se da će danas u Poznanju moći da obznani dogovor o načelima novog protokola na koji bi, za razliku od Protokola iz Kjota koji nisu usvojili najveći zagađivači sa SAD na čelu, pristali svi.

Kasnije iduće godine, novi protokol bio bi usvojen na narednom klimatskom samitu COP15 u Kopenhagenu.