Međunarodni dan ljudskih prava

U Srbiji danas, međutim, nedostaju ključni zakoni koji regulišu ovu oblast kao što je zakon o diskriminaciji, ravnopravnosti polova, ombudsmanu za decu, nacionalnim savetima, nevladinim organizacijama i volontiranju, upozorava vojvođanski zaštitnik građana.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić svestan je problema ali kaže da su neki od navedenih zakona već u proceduri, i dodaje da je stanje ipak znatno bolje u odnosu na period pre 5. oktobra. “Isto tako smo potpuno svesni i otvoreno govorimo o tome da to nije dovoljno, da to jeste boljitak, ali da jednostavno status ljudskih prava ide od građana čija jesu prava, a da sa druge strane zavisi i od države koja mora da se reformiše i da zna da su ljudska prava ono što je najvrednije i da oni jesu tu da upravo ta ljudska prava štite, a ne da bi vršili neku državnu funkciju“, objašnjava on.

Čiplić kaže da najbolju sliku o stanju ljudskih prava mogu dati institucije koje bi trebalo da štite ta prava - sudovi.

"Ono što mi znamo, kao Ministarstvo, je da je učinjen napredak u proteklih osam godina. Ali, svesni smo da to nije dovoljno i da status ljudskih prava zavisi kako od građana, tako i od države, koja mora da se reformiše i da shvati da je ona tu da štiti ljudska prava", rekao je Čiplić.

O zakonima, ali i njihovoj primeni govorio je povodom 10. decembra za B92 i zaštitnik prava građana Saša Janković, o čemu možete čitati u posebnoj vesti. A predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji Lenart Kocalainen ocenio je da je bilo napretka u oblasti zaštite ljudskih prava u Srbiji, ali da se može još učiniti.

"Naravno stvari mogu da budu bolje. Naravno da ima napretka u Srbiji. Moramo se setiti da je ova zemlja izašla iz rata i bilo je mnogo problema, ali kao što ste pomenuli veliki problem je sa romskom populacijom u Srbiji, kao i u mnogim drugim državama", poručio je on.

"Neophodno je da sve države prevaziđu ovaj problem. Veliki problem je i odnos prema obolelim od HIV-a, koji žive u veoma lošim uslovima", rekao je Kocalainen.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras rekao je da je u proteklih 60 godina učinjen napredak u poštovanju ljudskih prava, ali da je bilo i teških trenutaka, kako u Evropi, tako i u ovom regionu i Srbiji.

"To nas sve podseća da je borba za ljudska prava dnevna borbva koja mora da uključi sve - društvo, civilni sektor, vladu", istakao je on.

Simboličnim činjenjem pet koraka na Trgu Republike, predstavnici UN, Evropske komisije i Ministarstva ljudskih i manjinskih prava i građani počeli su obeležavanje 10. decembra. Na današnji dan obeležava se 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i pet koraka predstavlja borbu protiv diskriminacije kojoj su izložene najranjivije grupe u društvu - žene, deca, osobe sa invaliditetom, manjinske grupe, pre svega Romi, i osobe zaražene HIV-om.

"Napredak, ali nedovoljan"

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, predstavnici nevladinih organizacija konstatovali su da je, i pored pozitivnih pomaka, stanje ljudskih prava u Srbiji i dalje nezadovoljavajuće.

Andrej Nosov, iz Inicijative mladih za ljudska prava, kao najveće probleme navodi primenu zakona o zaštiti ljudskih prava i nedovoljnu podršku države nezavisnim institucijama.

Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kritikovala je nejasnu strategiju domaćeg tužilaštva za ratne zločine, ali je pohvalila rad policije posle promene Vlade. “Danas policija obavlja posao u skladu sa zakonom i u skladu sa ustavnom obavezom da služi interesima ljudske zajednice što se najbolje pokazuje u vezi sa protestom političke desničarske grupe, organizacije 1389. Osim ispoljavanja da kažem verbalnog neprijateljstva nema ni jednog fizičkog incidenta zato što policija obavlja veoma profesionalno svoj posao“, ocenila je Kandićeva.

4.000 žalbi građana

Zamenica zaštitnika prava građana Tamara Lukšić-Orlandić izjavila je da je tokom ove godine toj instituciji stiglo oko 4.000 žalbi građana koji smatraju da su na neki način ugrožena njihova prava.

Gostujući u vestima B92 povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, ona je istakla da je to pokazatelj da su građani Srbije u sve većem broju svesni da treba da se bore za svoja prava, posebno jer je institucija zaštitnika građana nova.

Govoreći o tome kojim kategorijama stanovništva su najviše ugrožena ljudska prava, Tamara Lukšić-Orlandić je istakla da se to ne može proceniti na osnovu žalbi građana.

“Ako bih opet govorila preko pritužbi, ne bih dala pravu sliku, zato što imamo najveći broj pritužbi na rad Fonda PIO, oko 14 odsto, što znači da su penzioneri nezadovoljni ažurnošću tog fonda. Ja se ne bih složila da su oni najugroženiji, jesu ugroženi sigurno, ali tu su i deca i siromašni”, kaže ona.

Zamenica zaštitnika građana kaže da ima 150.000 dece koja žive ispod linije siromaštva i još toliko na granici, a koji se sigurno smatraju najugroženijim i koji se ne žale.