Moguće privremeno finansiranje

Vlada Srbije nije danas raspravljala o predlogu budžeta za 2009. i najverovatnije će budžet biti usvojen na sledećoj sednici vlade, 4. novembra, izjavio je ministar za Kosovo Goran Bogdanović. Nakon sednice vlade Bogdanović je objasnio da se kasni u donošenju budžeta zbog preraspodele i planiranja troškova, koji se očekuju zbog efekata svetske finansijske krize.

Odgovarajući na pitanje da li će kašnjenje u donošenju budžeta za narednu godinu ugroziti aranžman sa MMF-om, Bogdanović je rekao da se nada da će MMF imati razumevanja za to kašnjenje.

Sličan ishod ranije je najavila ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, koja je kazala da bi vlada budžet mogla da usvoji tek iduće nedelje.

"Po mojim informacijama iz Ministarstva finasija, budžet je pri kraju i mi na sledećoj sednici treba da ga usvojimo i predložimo Skupštini", rekla je ona novinarima.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević prethodno je rekao da vlada radi na predlogu budžeta za 2009, ali i da se o predlogu verovatno neće raspravljati na današnjoj sednici. On je ocenio da bi predlog budžeta mogao da bude usvojen na nekoj posebnoj sednici narednih dana. Dok guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorava da bi zbog probijanja rokova mogao da bude ugrožen sporazum sa MMF-om, premijeru Mirku Cvetkoviću B92 nije mogao ni da postavi pitanje zbog čega kasni usvajanje.

Brojni novinari prisustvovali su konferenciji za medije u zgradi Vlade Srbije nadajući se da će od premijera dobiti odgovore na pitanja zbog čega još nije usvojen predlog budžeta za iduću godinu.

Bila su, međutim, dozvoljena samo dva pitanja, i to o Kosovu, a kako je rečeno u Cvetkovićevom timu, nije dobro da o budžetu Srbije za iduću godinu pričamo pred premijerom Danske. Tako je u danima kad se sve više govori o privremenom finansiranju premijer novinare izvestio da je sa kolegom Andersom Fog Rasmusenom, između ostalog, razgovarao o čuvenim danskim vetrenjačama.

“Imajući u vidu energetsku situaciju u Srbiji, mi smo se dogovorili da se nastave na ministarskom i tehničkom nivou kontakti, gde bimo smo tražili Danska iskustva i to u obe pomenute oblasti - uštedi energije i povećanja energetske efikasnosti”, izjavio je Cvetković.

“U oblasti proizvodnje energije na bazi obnovljive energije, na bazi obnovljivih resursa, pre svega, na bazi energije vetra i na bazi bio-mase“, objasnio je premijer.

Razlog što još nema predloga budžeta je, po svemu sudeći, to što 24 ministarstva ne mogu da se dogovore o tome koliko će koje od njih štedeti zbog svetske finansijske krize.

Štednjom nisu zadovoljni ni zaposleni u javnim preduzećima.

Zbog najave da će im plate rasti do osam odsto u idućoj godini, oko 100 predstavnika Konfederacije slobodnih sindikata protestovalo je pred zgradom Vlade Srbije.

Kako je prošle nedelje najavio premijer Srbije Mirko Cvetković, budžet bi trebalo da ima okvirne prihode od oko 700 milijardi i rashode od oko 750 milijardi dinara, uz deficit do najviše 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Inače, rok da se budžet dostavi Skupštini Srbije istekao je 1. novembra, a parlament treba da ga usvoji do 15. decembra.

Jelašić: Aranžman s MMF-om u opasnosti

Dok Cvetković priča o vetru, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorava da bi zbog kašnjenja budžeta mogao biti ugrožen sporazum sa MMF-om.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je danas da Međunarodni monetarni fond neće odobriti novi aranžman sa Srbijom ako Vlada ne usvoji budžet za 2009. godinu do 19. decembra.

Jelašić je, za Radio Beograd 202, rekao da Bord direktora MMF-a zaseda 19. decembra i da do tada, pored usvajanja predloga budžeta, NBS i vlada treba da potpišu ugovor o postizanju ciljane ukupne inflacije u narednoj godini od osam odsto.

"Ugovor NBS sa vladom je deo dogovora sa MMF-om, kao i usvajanje budžeta. Budžet i ugovor treba da budu završeni najkasnije do 15. decembra", naveo je guverner.

On je rekao da NBS još nije dala saglasnost na predlog budžeta za narednu godinu jer ga nije ni dobila, što je neophodno da bi budžet mogao da bude usvojen na sednici vlade.

Jelašić je podsetio da će, prema dogovoru sa MMF-om, koji predviđa povlačenje oko 520 miliona dolara u slučaju da Srbiji zatreba pomoć te međunarodne finansijske isnstitucije, budžetski deficit u 2009. godini biti najviše 1,5 odsto bruto domaćeg prozivoda.

"To znači da iduće godine neće biti povećanja penzija, odnosno one će biti iste, uključujući poslednje povećanje", rekao je guverner i naveo da će plata biti na nivou planirane stope inflacije.

"Polovinom naredne godine predviđena je prva revizija programa sa MMF-om, na kojoj će se videti šta će se dešavati sa prihodima i sa makroekonomskom situacijom, od čega će zavisiti dalje mere i potezi", rekao je Jelašić.

Prednosti privremenog finansiranja

Posle probijanja zakonskih rokova, sve više se spekuliše o mogućnosti privremenog finansiranja.

Privremeno finansiranje, međutim, nije ništa novo za građane Srbije, pošto je kabinet Vojislava Koštunice, lidera DSS-a, budžet za 2007. usvojio sa šest meseci zakašnjenja.

Štednja koju je najavila ministarka finansija izgleda je glavni problem što 24 ministarstva još uvek ne mogu da se dogovore, smatra Aleksandar Stanković iz Centra za slobodno tržište.

“U samoj Vladi su priznali da ne mogu da se dogovore koliko svaki ‘feud’ novca treba da dobije. Dakle, problem je nastao između ministarstava”, kaže Stanković.

“Svi izgleda imaju jako velike apetite, a ove godine, zbog krize, kolač je smanjen”, smatra on.

“Kada pogledate kako izgleda budžet za prošlu godinu, na osnovu koga bi se sprovodilo privremeno finansiranje, vidite da se radi o manjem budžetu nego za ovu godinu. To ne mora biti nužno loše, jer će manje sredstava biti potrošeno, ali svaka ozbiljna zemlja ima budžet koji je zacrtan mnogo pre meseca novembra, kako je kod nas slučaj”, zaključuje Stanković.

Urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk kaže, međutim, da je još rano razmišljati o privremenom finansiranju jer aktuelni budžet važi do poslednjeg dana ove godine.

A ako, ipak, dođe do privremenog finansiranja, prema rečima Ćulibrka, to ima i svojih prednosti.

“Građani apsolutno ništa ne trpe u slučaju privremenog finansiranja, a sa aspekta makroekonomske stabilnosti, čini mi se da bi to možda bilo i najbolje rešenje za Srbiju”, smatra Ćulibrk.

“Naime, privremeno finansiranje podrazumeva da država svakog meseca u 2009. godini, dok se ne donese novi budžet, može da potroši dvanaesti deo onog novca koji bude potrošen u ovoj godini”, objašnjava on.

“S obzirom da će budžet za 2009. sigurno biti mnogo veći nego za ovu godinu, to bi značilo da se kroz režim privremenog finansiranja država praktično tera na mere štednje, i to mnogo veće nego što bi one bile usvajanjem budžeta”, zaključio je Ćulibrk.

Negativna strana privremenog finansiranja je, pre svega, smanjena investiciona aktivnost Vlade Srbije, ali građani direktno ne bi trebalo da osećaju nikakve negativne posledice ako do toga dođe, zaključuje Ćulibrk.