Jeremić: Odlučiće Savet bezbednosti

On je podsetio da su uslovi Srbije da Euleks ne može da sprovodi Ahtisarijev plan, da bude statusno neutralan i obavezno potvrđen u Savetu bezbednosti. Ako se u izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna eksplicitno nađe sve to na čemu je Srbija insistirala, onda ćemo pozvati Savet bezbednosti da podrži sporazum o Euleksu, rekao je Jeremić.

"Ukoliko jasni uslovi Beograda budu tamo eksplicitno navedeni, Beograd će podržati izveštaj, zajedno s Beogradom Ruska Federacija i tada će izveštaj biti usvojen", rekao je Jeremić. "Ukoliko uslovi Beograda, jasno precizirani, ne budu stavljeni na papir, ne budu stavljeni pred Savet bezbednosti u formi koja je prihvatljiva za Beograd, Srbija će reći ne i neće doći do legalnog raspoređivanja Euleksa na terenu", dodaje Jeremić.

Ministar spoljnih poslova izjavio je da su razgovori o misiji Euleks vođeni isključivo sa predstavnicima Ujedinjenih nacija.

Jeremić je, gostujući u vestima TV B92, rekao da je o tom pitanju postignuta načelna saglasnost.

Prethodno, specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt ocenio je da izjava evropskog zvaničnika o prihvatanju stavova Beograda o Euleksu, nije stav EU.

Piter Fejt (FoNet)

"Komentari koji se pripisuju zvaničniku Evropske komisije, ne predstavljaju zvaničan stav EU", piše u kratkom saopštenju iz kancelarije Specijalnog predstavnika EU u Prištini.

Visoki zvaničnik Unije Pjer Mirel rekao je juče da je Evropska unija prihvatila je sve uslove Beograda za razmeštanje Euleksa na Kosovu, jer će ta misija koristiti svim stanovnicima.

"Evropska unija je prihvatila da misija treba da bude odobren od strane Saveta bezbednosti UN, prihvatila je da misija treba da bude statusno neutralna, prihvatila je da misija nema veze sa Ahtisarijevim planom i zato je važno da se postigne kompromis da bi ova misija počela da radi za dobrobit svih ljudi na Kosovu", rekao je juče Mirel.

Dogovor sa Beogradom omogućio bi da Euleks profunkcioniše, posle gotovo godinu dana bezuspešnih pokušaja da se misija čiji je cilj pomoć pravosuđu, carini i policiji, uspostavi na celom Kosovu.

I Mirel i poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak tvrde da Euleks ne treba povezivati sa procesom pridruživanja Srbije EU, sto se u nezvaničnim nastupima pojedinih funkcionera pominje kao uslov za deblokadu Trgovinskog sporazuma Srbije i Unije.

Iz Brisela se nezvanično mogu čuti najave da bi Savet ministara Evropske unije mogao već u ponedeljak da objavi da je postignut dogovor o deblokadi Euleksa te da bi ta misija mogla da profunkcioniše već u decembru.

Savet bezbednosti UN raspravljaće o Kosovu dan kasnije, u utorak, 11. novembra.

Boris Tadiæ (Beta)

S druge strane, predsednik Srbije Boris Tadić tvrdi da Beograd o međunarodnom prisustvu na Kosovu ne razgovara sa Evropskom unijom, već samo sa predstavnicima Ujedinjenih nacija.

“Ti razgovori su ozbiljni. Srbija ne odustaje od svojih principa, čuva vlastiti integritet, a očuvanje integriteta Srbije jeste i principijelna tačka naše politike bez obzira na sva iskušenja vezana za utvrđivanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Ali samo takva principijelna politika jeste i doprinos stabilnosti čitavog regiona”, smatra Tadić.

Jedna od predstavnica Srba sa Kosova Rada Trajković kaže da nije iznenađena stavom EU da prihvati sve uslove Srbije kada je u pitanju raspoređivanje Euleksa.

“S obzirom da svi znamo da EU predstavlja ustvari asocijaciju koja je zasnovana na kompromisu, svakako da me ova vest nije iznenadila nego je kod mene potvrdila ubeđenje da je ona opredeljena da misija Euleksa nije nikakav trojanski konj koji na zadnja vrata uvodi nezavisnost Kosova i Metohije, već da je to jedna legitimna, legalna misija, koja će imati funkciju u zaštiti prava i položaja svih ljudi na prostoru KiM, a svakako najviše onima kojima je najpotrebnije, pre svega srpskoj zajednici”, rekla je Trajkovićeva.

Rada Trajković kaže da su potpuno netačne tvrdnje da prihvatanjem misije Euleks Srbija ustvari prećutno priznaje nezavisnost Kosova.

Ona navodi da je neophodno javnosti objasniti da misija EU na Kosovu nema nikakve veze sa političkim delom Ahtisarijevog plana u kome se on zalaže za nezavisnost Kosova.

“Očigledno da Euleks i sve ovo što se dešava jeste taj tehnički deo, koji je inače bio ispregovaran sa ove strane. U tom smislu ja zaista mislim da na ovaj način Srbija samo prihvata ono što je i pregovarala godinu i po dana”, kaže ona.

Kosovske vlasti protiv neutralnosti

Portparol predsednika Kosova Džavit Bećiri izjavio je da Kosovu ne treba neutralna misija Evropske unije, već Euleks koji će funkcionisati na osnovu plana izaslanika UN Martija Ahtisarija.

"Kosovu ne treba neutralan Euleks. Ta misija je prihvatljiva samo na način na koji je predviđena Ahtisarijevom planom i nikakva druga modifikacija nije prihvatljiva za institucije Kosova", rekao je Bećiri za prištinski dnevnik Zeri.

Protiv neutralnosti Euleksa su se izjasnile i neke od vodećih opozicionih partija na Kosovu.

Predsednik Demokratskog saveza Dardanije Nedžat Daci je rekao da je neprihvatljiva neutralnost Euleksa i da ta misija treba da funkcioniše u skladu s principima Ahtisarijevog plana.

Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja ocenila je da bi neutralnost Euleksa po pitanju nezavisnosti Kosova negativno uticalo na stabilnost Kosova.

Blic: Usaglašavanje formulacije

Da bi Srbija dala zeleno svetlo za raspoređivanje Euleksa na Kosovu, statusna neutralnost misije EU mora da dobije i formalnu potvrdu, odnosno da se nađe u izveštaju generalnog sekretara Ban Ki Muna, koji se priprema za sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, zakazanu za utorak, piše danas Blic pozivajući se na dobro obaveštene diplomatske izvore.

Iako je najveći deo poznatih uslova Srbije prihvaćen, ostalo je još da se usaglasi formulacija koja će se naći u izveštaju generalnog sekretara UN, navodi list.

Mali zastoj u pregovorima nastao je zbog insistiranja Srbije da deklarativno slaganje Brisela o statusnoj neutralnosti Euleksa završi i na papiru.

Beograd traži da se u izveštaju Ban Ki Muna jasno naznači da Euleks poštuje Rezoluciju 1244 i da će na Kosovu delovati pod okriljem UN.

Beograd traži i da za takav tekst glasaju sve članice SB UN, uključujući i zemlje EU.

U pregovorima sa Ujedinjenim nacijama postignut je i dogovor sa UN o primeni šest tačaka iz pisma Ban Ki Muna predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koje se odnose na carinu, pravosuđe, policiju, transport i infrastrukturu, granice i srpsku kulturnu baštinu, u sredinama u kojima žive Srbi, što je takođe bio jedan od uslova Beograda, piše Blic.