Berze skočile posle Obamine pobede

Povećanjem vrednosti akcija na većini svetskih beti okončana je neizvesnost oko toga ko će voditi najveću privredu sveta u okruženju velike finansijske krize. Međutim, vodeći evropski indeksi akcija jutros su opali.

Zvaničnici američkog ministarstva finansija kažu da su ulagači postali smeliji, mada se vrednost akcija na Vol Stritu malo promenila, dok je nafta popustila pred prodajama skupljača profita posle poskupljenja od 10 odsto u utorak.

Nova administracija Baraka Obame, koja će vlast preuzeti u januaru, suočiće se sa najtežom finansijskom krizom od Velike depresije i mogućim oštrim usporavanjem svetske ekonomije koje pogađa berze od Tokija i Frankurta do Njujorka. Mere bez presedana za spasavanje banaka širom sveta, agresivna smanjivanja kamatnih stopa i poboljšanja na kreditnim tržištima dala su prošle sedmice predah berzama koje su bile u slobodnom padu, ali analitičari i dalje pozivaju na oprez.

Tržište akcija u Rusiji i nizu azijskih zemalja je, za razliku od evropskog, pozitivno primilo vest o Obaminoj pobedi.

Današnji skok akcija kao reakcija na pobedu Obame po svoj prilici stvoriće novu mogućnost za prodaju uz zaradu, kažu ekonomisti. Ključno pitanje je da li se ekonomski temelji SAD podrivaju brže nego što trzišta to mogu da prate.

Indeks MSCI azijskih akcija van Japana porastao je danas sedmi uzastopni put sa dobitkom od 3,2 odsto pošto su akcije u SAD juče zabeležile najveći uspon ikad na dan izbora.

Tokijski Nikei popeo se za 2,6 procenata, predvođen izvoznicima kao što je Honda, kojima je oslabljeni jen dao zamah.

Dolar je danas osvano vredniji za 0,7 odsto. Nafta je posle američkih predsedničkih izbora jeftinija za 1,5 dolar i barel košta 69,05 dolara pošto su ulagači pokupili zaradu od skoka cene u predhodnom danu trgovanja izazvanog najavom OPEK-a da će dodatno smanjiti proizvodnju.

Ekonomija - Obamin najteži zadatak

Novoizabrani američki predsednik Barak Obama verovatno će požuriti da što pre sastavi svoj ekonomski tim jer će tekuća recesija biti najveći izazov za njegovu administraciju, upozoravaju analitičari u Vašingtonu.

Najveća finansijska kriza od perioda Velike depresije 1929. godine, slom hipotekarnog tržišta, haos koji je ove jeseni zavladao na Vol stritu, kao i velika američka zavisnost od inostranih energetskih izvora, zahtevaju od novog američkog predsednika hitne odgovore i odlučnu akciju, ističe se u prvim komentarima povodom Obamine pobede.

"SAD su u dubokoj recesiji, a kada naredni predsednik uđe u Belu kuću (20. januara 2009) stvari će izgledati još gore nego danas", upozorio je Kinet Rogof, profesor Unverziteta na Harvardu i bivši šef ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda.

Rogof, koji je bio jedan od savetnika Obaminog poraženog rivala Džona Mekejna, smatra da će ekonomija biti jedan od glavnih izazova za novog predsednika.

Mnogi ekonomisti veruju da će Obama hitno pokušati da sastavi svoj ekonomski tim, čak i pre 15. novembra, kada bi u Vašingtonu trebalo da se održi samit političkih prvaka 20 najrazvijenijih zemlja, na kome će se razgovarati o načinu rešavanje sadašnje globalne finansijske krize.

Agencija Rojters navodi, u izveštaju iz Vašingtona, da se među kandidatima za šefa ekonomskog tima novog američkog predsednika, pominje nekadašnji predsednik Federalnih rezervi SAD (centralne banke) Pol Volker, ali i bivši američki ministar finansija Lari Samers, kao i raniji šef podružnice Rezervi u Njujorku Timoti Gejtner.

Obama, koji je noćas ubedljivo pobedio Mekejna, još u vreme vođenja predsedničke kampanje izložio je plan u kome je, između ostalog, predviđen još jedan stimulativni ekonomski paket za američku ekonomiju u vrednosti 175 milijardi dolara.

Mekejnovi ekonomski savetnici kritikovali su taj Obamim paket, prigovarajući da bi realizacija takvog programa zahtevala da se poreskim obveznicima u SAD uzme još novca.

Obama je, međutim, odgovorio da ostaje pri izloženom planu i da zemlje ne bi mogla da izdrži još četiri godine pod republikanskom administracijom, aludirajući na činjenicu da je predstavnik te partije, Džordž Buš, bio u Beloj kući kada se dogodila najveća privredna kriza u SAD tokom proteklih osam decenija.

Iako će problemi nastali zbog tekuće recesije biti u vrhu prioriteta, Obamina vlada moraće da se bavi i drugim gorućim privrednim temama.

Novoizabrani predsednik je obećao da će poraditi, zajedno sa svojim stručnim timom, na izradi novih pravila ponašnja na Volstritu, sniziti troškove zdravstvenog osiguranja, osigurati više energetskih izvora i boriti se protiv štetnih klimatskih promena putem većeg oporezivanja velikih industrijskih emitera štetnih gasova u atmosferu.

Ograničeni izvori prihoda, zbog finansijske krize i rata u Iraku i Avganistanu, svakako će uticati na stepen i brzinu ispunjenja navedenih Obaminih ekonomskih ciljeva, tvrde ekonomisti.

"Energetska bezbednost u osnovi nije ostvarljiva. Balansiran budžet nije ostvarljiv", ocenio je Džefri Frankel, ekonomista sa Harvardove škole "Kenedi".

Frankel smatra da je sada, takođe, kasno i za primenu bilo kakvih "preventivnih mera" koje bi sprečile da SAD uđu u recesivni talas jer je američka privreda već u kriznom stanju.

Blizak Obamin saradnik Brajan Disi tvrdi da novoizabrani predsednik neće dozvoliti da njegov plan reforme zdravstvenog osiguranja propadne.

Disi tvrdi da će Obamina administracija predložiti realizaciju programa na osnovu koga će građani i mali preduzetnici u SAD moći da koriste zdravstveno osiguranje slično zaposlenima u američkim federalnim ustanovama.

Najnoviji podaci pokazuju da gotovo 50 miliona stanovnika SAD, ili približno šestina ukupnog broja, nema nikakvo zdravstveno osiguranje i to je jedan od najvećih socijalnih problema sa kojim će se suočiti novi predsednik.

Obama je, kad je reč o rešenju energetskih problema, obećao da će otkloniti zavisnost SAD od inostrane nafte u periodu od narednih osam do deset godina.

On će se, kako navode učesnici u prezentaciji svog ekonomskog programa, takođe zalagati za obimna ulaganja u obnovljive izvore energije, što je suprotno od zalaganja republikanskih lidera koji žele znatno uvećanje investicija u podmorska istraživanja naftnih izvora, kao i snažniju orijentaciju na nuklearnu energiju.

Beograd: Solidan rast indeksa akcija

Indeksi akcija Beogradske berze treći uzastopni dan rastu i Belex15 je, pošto je dobio 2,58 odsto, završio na 697,59 poena, dok je opšti Belexline ojačao upola manje, na 1.433,80 indeksnih poena.

Promet iz 531 transakcije vredeo je 137,33 miliona dinara (1,6 miliona evra).

Učešće stranih investitora bilo je 47,55 odsto u ukupnoj i gotovo 50 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija više od 51 a u prodaji od 48 procenata.

Najaktivniji broker bio je beogradski EFG Sekjuritis koji je sa udelom u broju transakcija od 4,6 odsto pokrio nešto više od 11 procenata vrednosti prometa.