Kako je Obama došao do pobede

Posle najduže i najskuplje kampanje u istoriji SAD, Obama je uspeo da dobije neizvesne bitke u svim ključnim državama, uključujući Floridu i Ohajo, gde su rezultati izbora 2000. i 2004. bili tema sudskih sporova i direktno doneli pobedu Džordžu Bušu.

Obama je vratio Nju Meksiko i Ajovu (gde je Gor pobedio 2000, a Keri izgubio 2004), pobedio u nekoliko država koje su decenijama u kontinuitetu podržavale republikance ili smanjio prednost Mekejna u onim državama koje je izgubio (Indijana, Severna Karolina, Arizona, Montana, Virdžinija i Nevada).

Interesantno je da je razlika u ukupnom broju glasova manja nego što su ankete predviđale, ali odluku o predsedniku donose elektori, a u toj trci Obama je ubedljivo pobedio. Obama je prvi demokrata od Džimija Kartera 1976. godine koji je “prebacio” 50 odsto.

Najveću podršku Obama je imao među mladima i pripadnicima etničkih manjina, osvojivši preko dve trećine glasova u svakoj od ključnih kategorija (18-29 godina, Afroamerikanci, Latinosi).

Tokom borbe sa Hilari Klinton za nominaciju unutar Demokratske partije Obama nije uspevao da privuče nekoliko ključnih kategorija stanovništva – radnike i Latinose pre svega – zbog čega je gubio u nekim od država koje po tradiciji odlučujuće utiču na ishod predsedničkih izbora (Florida, Nju Meksiko, Pensilvanija, Ohajo).

Tokom pola godine pripreme za same izbore on je dramatično popravio svoj status u svakoj od tih grupa pobedivši ubedljivo u svakoj od njih. Latino glasovi doneli su mu Nevadu, Nju Meksiko, Kolorado i Floridu, radnički glasovi Pensilvaniju, Ohajo i Virdžiniju.

Mekejn je tokom borbe za nominaciju među republikancima smatran kandidatom bliskim centru, koji bi mogao da privuče veliki broj neopredeljenih birača.

Ispostavilo se da u tome nije uspeo, a sa druge strane, nije preterano impresionirao ni tradicionalne republikance jer je tokom političke karijere često zastupao stavove koji nisu u skladu sa konzervativnom politikom stranke.

Obama je petnaesti demokrata koji je izabran za predsednika SAD, ali tek treći predstavnik te stranke u Beloj kući u poslednje četiri decenije.

Ključnu prednost Obama je stekao tokom oktobra, kada su krivicu za veliku ekonomsku krizu birači pripisali dosadašnjoj republikanskoj administraciji.

Odlučujuće pobede demokratski kandidat izborio je upravo u Pensilvaniji i Ohaju, državama u kojima su bili ključni radnički glasovi, a najvažnija tema ekonomija.

Obama je odbranio sve države u kojima je pre četiri godine pobedio Džon Keri, a od Mekejna je preuzeo Ohajo, Nju Meksiko, Ajovu, Virdžiniju, Nevadu, Floridu, Kolorado - države koje su 2004. glasale za Džordža Buša.

Rekordna izlaznost od 1920.

Glasanje (Beta)

Podsetimo, u svim istraživanjima kandidat demokrata uživao je podršku više od 50 odsto birača.

Ekonomija je ubedljivo najvažnija tema američkih birača na predsedničkim izborima, pokazalo je ispitivanje agencije Asošijeted pres u anketi sprovedenoj na biračkim mestima.

Za 60 odsto birača ekonomija je najvažniji izazov sa kojim se SAD suočavaju. Nijedna od četiri preostale ponuđene teme - energetika, Irak, terorizam i zdravstvo - nije dobila glas više od 10 odsto birača.

Analitičari su prognozirali da će na ove izbore izaći između 130 i 135 miliona birača, za razliku od 120 miliona na izborima 2004. godine.

Na predsedničkim izborima u SAD u utorak je zabeležena rekordna izlaznost, a posebno u državama koje su ključne za pobedu u trci za Belu kuću. Prema američkim zvaničnicima, odziv je bez presedana još od 1920, kada su žene dobile pravo glasa.

Izlaznost u nekim državama je gotovo 90 odsto, kao što je slučaj u Virdžiniji i Koloradu, a iznad 80 odsto u Kaliforniji, Teksasu, Ohaju i drugim državama. U Severnoj Karolini procenjuje se da će izlaznost premašiti 70 odsto. Predsednički i potpredsednički kandidati glasali su od Ilinoisa do Arizone, preko Delavera pa sve do Aljaske.

Demokratski kandidat Barak Obama svoju građansku dužnost obavio je u Čikagu u državi Ilinois, čiji je senator. Obamin protivkandidat Džon Mekejn glasao je u Feniksu, u saveznoj državi Arizona.

Potpredsednički kandidat demokrata Džo Bajden glasao je u Vilmingtonu u državi Delaver, čiji je inače senator. Njegova suparnica za mesto potpredsednika Sara Pejlin glasala je u gradu Vasila, u državi Aljaska, čiji je guverner od 2006. godine.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja davala su Obami prednost između dva i 11 procenata.

I ne čekajući prve rezultate, najpoznatiji republikanski izborni strateg Karl Rouv na svojoj veb stranici već je objavio prognozu pobede demokrate Baraka Obame.

Pobedniku je potrebno 270 elektorskih glasova da bi osvojio izbore i ušao u Belu kuću, a Rouv je predvideo da će Obama pobediti u trci za Belu kuću sa nadmoćnim brojem glasova Elektorskog kolegijuma od 338 od ukupno 538 glasova.

AP: Mladi mahom za Obamu

Barak Obama ima podršku većine mladih, odnosno 10 odsto svih birača koji su u utorak prvi put izašli na izbore za predsednika SAD.

Na izborima ukupno je prvi put izašlo na biralište oko 10 odsto birača, što je približno isto kao i na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine.

Preliminarni rezultati pokazuju da je oko 70 odsto birača koji su prvi put izašli na izbore glasalo za kandidata demokrata Obamu. U 60 odsto slučajeva to su birači mlađi od 30 godina, pretežno Afroamerikanci i Hispanoamerikanci.

Kandidat demokrata Džon Keri je na izborima 2004. dobio 53 odsto glasova mladih.

Trećina novih birača je ove godine rekla da su politički nezavisni, a samo jedan od pet ispitanika je rekao da je republikanac.

Četiri od 10 glasača je reklo da je kandidatkinja republikanaca za potpredsednika SAD Sara Pejlin važan faktor u odluci za koga će dati svoj glas. Deset od 10 republikanaca reklo je da je izbor Pejlinove važan za glasanje za Džona Mekejna.

Birači stariji od 65 godina su za Mekejna, kao i belci čije je najviše obrazovanje srednja škola. Više od jedne trećine ukupnog broja birača izjasnilo se da želi kandidata koji će uneti promene u Vašington, a većina je glasala za Obamu.

Mekejn, pak, uživa podršku onih koji smatraju da je njegovo iskustvu važno, a takvih je oko petine birača.

Kada je reč o republikanskim biračima, gotovo trećina njih ističe da je Mekejnov izbor Sare Pejlin za kandidata za potpredseničkog kandidata bio važan pozitivni faktor u njihovoj odluci, ali su zato ostale pristalice republikanaca mavele da je to imalo negativan uticaj.