Pravnik, senator, predsednik

Prvi crni predsednik u istoriji SAD, jedan od najmlađih šefova Bele kuće i, od utemeljenja države, njen 44. glavni stanar, završio je političke nauke na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a pravo doktorirao na Harvardu. Karijeru je počeo u Čikagu radeći za organizacije koje su pomagale siromašnom crnačkom stanovništvu i zalagale se za zaštitu ljudskih prava.

Od 1992. do 1995. bio je advokat i predavač ustavnog prava na Univerzitetu u Čikagu. Član Senata države Ilinois postao je 1996. godine, a 2004. izabran je u Senat SAD.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2000. Obama se angažovao u kampanji protiv rata u Iraku.

Široj javnosti postao je poznat posle govora na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Bostonu 2004. godine, kada je ukazao na potrebu prevazilaženja podela u demokratskom bloku.

Magazin "Tajm" ga je 2005. godine uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Kao član demokratske manjine u 109. sazivu Kongresa SAD, doprineo je donošenju zakona o kontroli konvencionalnog naoružanja, a uticao je i na jačanje javne kontrole korišćenja federalnih fondova.

U 110. sazivu Kongresa pomogao je donošenje zakona o lobiranju i izbornim fondovima, zakona o klimatskim promenama, nuklearnom terorizmu i brizi za američke vojnike povratnike.

U februaru 2007. godine objavio je da će učestvovati na izborima za predsednika SAD.

Novi, 44. predsednik SAD, prvi Afroamerikanac na toj funkciji, komponuje, piše pesme i knjige. Njegova supruga Mišel Robinson je advokat. Imaju kćerke Maliju i Sašu.

"Prva dama"

Supruga novog američkog predsednika Baraka Obame, Mišel Obama, prva crna "prva dama" u istoriji SAD, doneće u Belu kuću stručnost pravnika, mada sama kaže da će njen prioritet biti uloga "prve mame" za njihove dve ćerke.

Mišel Obama (44) kaže da ne želi da ima direktnu ulogu u krojenju politike u Obaminoj administraciji. "Moj prvi posao je da nastavim da budem prva mama", rekla je Mišel u intervjuu jednom nedeljniku misleći na ćerke Maliu (10) i Sašu (7).

Ona je rekla da bi želela da se posveti pitanju žena koje balansiraju između posla i porodice, i potrebama porodica vojnih lica. Svom suprugu mogla bi da bude, kaže, samo neformalni savetnik, kao što je bila i tokom predizborne kampanje.

Mišel Obama, manekenskog stasa, visoka 182 centimetra, odrasla je u radničkom kraju u južnom delu Čikaga gde je pohađala državnu školu. Često, kako navodi Rojters, govori o svom ocu koji je radio za gradski javni vodovod i o vrednostima koje su joj ulili roditelji.

Nakon što je, uz pomoć stipendija, završila elitne univerzitete Prinston i pravni fakultet na Harvardu, Mišel je radila u advokatskoj kancelariji i u kabinetu gradonačelnika Čikaga.

Njen poslednji posao bio je mesto potpredsednice Univerzitetske bolnice u Čikagu, gde je zarađivala više od muža.

Iako je porodica Obama sada dobrostojeća, delimično zahvaljujući tantijemama od Obaminih dveju knjiga, Mišel ističe vrednosti koje je naučila dok je odrastala.

"Kada odrastaš u kući u kojoj imaš ljubav i sigurnost i osobe koje se žrtvuju za tebe, imaš obavezu da nešto vratiš. Zato je društveno koristan rad toliko veliki deo mog života", kaže ona.

Barak Obama opisuje svoju suprugu kao "stenu", izvor snage i blagog kritičara koji ga drži čvrsto na zemlji. Njihovi javni izlivi nežnosti i njen smisao za modu - pojavljivala se u časopisima kao što su Vog i Esense - doprinose i mladalačkom imidžu novog predsednika.

Magazin Pipl nedavno je uvrstio Mišel na listu deset najlepše odevenih žena uz obrazloženje: "Politika je možda surovija nego ikada, ali gospođa Obama napreduje kroz kampanju sa samopouzdanjem, sa izgledom bez greške koji podseća na jednu bivšu prvu damu, Žaklinu Kenedi".

U veoma hvaljenom govoru na završnoj Demokratskoj nacionalnoj konvenciji Mišel je podelila sa prisutnima detalje iz bračnog života i rekla da njen muž predstavlja tipične američke vrednosti.

"Ono što je na mene ostavilo utisak kada sam upoznala Baraka je da je, iako je imao to smešno ime i odrastao na drugom kraju kontinenta - na Havajima, njegova porodica toliko slična mojoj", rekla je Mišel.

"Njega su odgajili baka i deka koji su bili radni ljudi kao i moji roditelji, i samohrana majka koja se borila da plati račune baš kao i mi", rekla je.

Mišel se posle tog govora na konvenciji povukla izvan centra pažnje, mada je i na predizbornim skupovima za svog supruga na kojima je bila, i sama privlačila veliki broj pristalica.

Njena izjava izrečena u februaru, kada se Obama još borio da dobije nominaciju demokrata, izazvala je veliku kontroverzu.

"Prvi put od kada sam odrasla, zaista sam ponosna na svoju zemlju", rekla je ona tada na skupu u Viskonsinu. "I to ne samo zato što je Barak toliko uspeo, nego što mislim da su ljudi željni promena", kazala je “prva dama”.

Konzervativci su je odmah kritikovali kao nedovoljno patriotsku, a te optužbe razljutile su Afroamerikance koji su ocenili da im se nameće viši standard patriotizma. Otpor rasnoj nepravdi, rekli su, često se prikazuje kao nepatriotski.

Mišel Obama je od tada provela vreme u pružanju podrške porodicama američkih vojnika koji se bore u Iraku i Avganistanu.

Na jednom skupu u Denveru Mišel Obama je izjavila: "Mi ne bismo stigli do ovog trenutka u našoj istoriji bez svih vas jer se nešto čudesno dogodilo ove godine. To nešto je novo i veoma važno. I ja sam ponosna na svoju zemlju i na svog supruga".

Potpredsednik iskusni diplomata

Demokratski kandidat za potpredsednika SAD Džozef Bajden (65) je dugogodišnji senator iz američke savezne države Delaver sa značajnim iskustvom u u pravosuđu i spoljnoj politici.

Bajden je rođen 20. novembra 1942. godine u Skrantonu, u Pensilvaniji. Diplomirao je na Univerzitetu u Delaveru i stekao diplomu pravnika na Univerzitetu Sirakuza.

Prvi put je izabran za senatora 1972. godine, a kasnije još četiri puta. Sada je predsednik Odbora za spoljne poslove Senata i član Odbora za pravosuđe.

Javnosti u Srbiji poznat je kao jedan od najvećih zagovornika nezavisnosti Kosova. Svojevremeno je, pre proglašenja nezavisnosti Kosova, u londonskom Fajnenšel tajmsu poručio da protivnici "novog Kosova moraju da budu zaustavljeni".

Za vreme rata u Bosni i Hercegovini Bajden je bio jedan od najsnažnijih zagovornika akcije za zaštitu bosanskih muslimana, kroz ukidanje embarga na uvoz oružja, preko vazdušnih napada NATO-a, do sudskog gonjenja ratnih zločinaca, naveo je Rojters.

Dok se Bušova administracija pripremala za rat u Iraku 2003, Bajden je isticao da SAD verovatno nemaju izbora nego da uklone iračkog lidera Sadama Huseina.

Bajden je bio protiv strategije Džordža Buša za povećanje broja vojnika u Iraku u nastojanju da se smanji nasilje.

Oženjen je sa Džil Trejsi Džekobs i ima dva sina iz prvog i ćerku iz drugog braka. Bajden, koji je po veroispovesti rimokatolik, prvi put se oženio Nilijom Hanter 1966. godine, s kojom je imao troje dece - ćerku i dva sina.

Porodičnu tragediju doživeo je 1972. godine kada su njegova žena i ćerka poginule u saobraćajnoj nesreći, u kojoj su i njegova dva sina teško povređena.

Bajden je bio samohrani otac pet godina. Sreo je nastavnicu Džil Trejsi 1975. godine i njih dvoje su se 1977. godine venčali. Par ima jednu ćerku.