Portreti svih kandidata

U slučaju da pobedi svog rivala republikanca Džona Mekejna biće prvi afroamerikanac koji je izabran za predsednika Amerike.

"Svakog dana uviđam da nisam savršen čovek. Takođe neću biti ni savršen predsednik. Ali mogu da vam obećam- uvek ću vam govoriti šta mislim, biću iskren prema vama i uvek ću saslušati vaše mišljenje. I najbitnije, širom ću vam otvoriti vrata vlade i zamoliti vas da učestvujete u njenom radu."

Ovako je demokratski predsednički kandidat Barak Obama počeo svoje predstavljanje na televiziji u poslednjoj nedelji kampanje. Iako je, kako mediji spekulišu, ta reklama koštala oko pet miliona dolara i bila potpuno neprikladna zbog finansijske krize koja potresa Ameriku, ipak je pružila pravu poruku. Nakon prikazivanja reklame demokratske stranke, prednost Baraka Obame u odnosu na Džona Mekejna dodatno je porasla.

Barak Husein Obama Drugi rođen je 1961. godine u Honoluluu na Havajima, kao dete Kenijca i Amerikanke. Odrastao je na različitim mestima. Ipak, veći deo svog detinjstva proveo je na Havajima, gde ga je odgajila baka po majci Medlin Danam.

Diplomirao je prava na univerzitetu Kolumbija i na Harvardu. Pre nego što je postao senator države Ilinois 1996. godine, bavio se društvenim radom i advokaturom, u oblasti građanskih prava.

U američkim medijima se spekulisalo da je Obamin otac radikalni musliman i da je on vaspitavan u tom duhu. Dok je odrastao senator iz Ilinosa bio je ateista i pohađao je državnu školu, u koju su išla deca svih nacija i religija. Obama sada pripada Ujedinjenoj Hristovoj crkvi. Međutim, protivnici mu često prebacuju da nije pristalica pravih socioloških vrednosti.

Oženjen je Mišelom Robins Obamom i ima dve kćerke Maliju En i Natašu.

10. februara 2007. u Springfildu u državi Ilinois zvanično je objavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2008. godine.

Barak Obama je obećao građanima Sjedinjenih Država, da će u slučaju njegove pobede na izborima doći do značajnih promena u Vašingtonu i da će mu jedan od prioriteta biti povratak američkih trupa iz Iraka.

Tokom predsedničke kampanje ankete javnog mnjenja pokazivale su da će najverovatnije odneti pobedu na izborima.

Ko je Džon Mekejn

Džon Mekejn (FoNet)

Ako bude izabran za predsednika Sjedinjenih Država, kandidat Republikanske partije Džon Mekejn biće najstariji šef Bele Kuće, s obzirom na to da bi pruzeo mandat u 72-oj godini.

Njegov glavni adut u predizbornoj kampanji bio je bogato životno i političko iskustvo.

"Činjenica je da ja nisam Džordž Buš. Nisam imao podršku u svojoj partiji, a republikanci su me kritikovali kada sam se protivio ratu u Iraku. Buš i ja delimo istu filozofiju, ali ja sam ustao protiv onoga što smatram da je bilo pogrešno i još uvek trpim posledice zbog toga", govorio je Mekejn u kampanji.

Republikanski kandidat Džon Mekejn se na ovaj način tokom čitave kampanje branio od negativnog imidža koji je Republikanskoj partiji donela politika Bušove administracije.

Iako su Mekejnovu kandidaturu podržali i predsednik Buš i potpredesdnik Dik Čejni, on je u završnim mesecima svoje kampanje odlučno kritikovao politiku Bele kuće i čak jednom prilikom uporedio protivkandidata Baraka Obamu s Bušom.

Džon Mekejn rođen je u vojnoj bazi u Panamskom kanalu i potiče iz porodice američkih mornaričkih oficira. U skladu s porodičnom tradicijom Mekejn se opredelio za vojnu karijeru, i diplomirao je, kao jedan od lošijih studenata, na Mornaričkoj akademiji Sjedinjenih država.

On zatim odlazi u vojsku i učestvuje u Vijetnamskom ratu kao mornarički pilot. Njegov avion oboren je u akciji iznad Hanoja 26. oktobra 1967, kada je zaraobljen. U zarobljeništvu proveo je šest godina. Oslobođen je 1973. godine, a 1981. napustio je ratnu mornaricu i sa nekoliko visokih odlikovanja penzionisan je sa činom kapetana.

Nakon vojne karijere, Džon Mekejn se opredeljuje za politiku i pristupa republikanskoj stranci. Iste godine izabran je za predstavnika Arizone u Predstavničkom domu Kongresa, gde provodi dva mandata. 1986. godine izabran je za senatora. Kandidovao se i na presedničkim izborima 2000.godine, ali ga je na unutarpartijskim izborima pobedio Džordž Buš.

U još jednom pokušaju da postane predsednik Mekejn je tokom ovogodišnje kampanje zagovarao stav da se rat u Iraku ne sme prekinuti.

I upravo je svoje vojno iskustvi i poznavanje spoljne politike isticao kao jedno od glavnih prednosti u odnosu na Baraka Obamu. Mekejn je obećao svojim zemljacima, da će ako on postane predsednik- Amerika pobediti u Iraku i Avganistanu.

Ono što je privuklo posebnu pažnju kod naše javnosti jeste podatak da je Džon Mekejn kao lobista učinio sve što je od njega tražila Albansko-američka građanska liga, uključujući i naoružavanje OVK.

U oblasti ekonomije koja je postala centralno pitanje kampanje, Mekejn je kritikovao Obaminu poresku politiku, optužujući ga da zemlju vodi ka socijalizmu. Republikanski kandidat je Americi poručio da ne želi raspodelu bogatstva, već stvaranje novog, da ne želi da kažnjava uspešne ljude, već da ih dodatno stimuliše. Međutim, i pored svih kritika upućenih protivkandidatu u jednom nastupu, rekao je da ga ceni kao čoveka.

Mekejn živi u Feniksu, sa 18 godina mlađom suprugom Sindi, koja je bogata naseldnica velike pivare, zbog koje se razveo od svoje prve žene Kerol. On ima sedmoro dece, troje usvojene i četvoro unučadi. 1997. magazin Tajm ga je proglasio za jednog od 25 najuticajnijih ljudi u Americi. Za sebe kaže da je borac, jer je preživeo velike životne izazove, kao što su ratno zatočeništvo i opaka bolest.

Džozef Bajden prednost Obame

Džozef Bajden i Barak Obama (Beta)

Džozefa Bajdena je Barak Obama predstavio kao kandidata Demokratske stranke za potpredsednika Sjedinjenih Država još krajem avgusta.

Interesantno je da je o ovoj odluci Obama milione svojih pristalica obavestio SMS porukama.

Prema ocenama analitičara, Bajdenova najveća prednost je istovremeno smatrana i najslabijom tačkom Baraka Obame, a to je spoljna politika.

65-godišnji senator iz Delavera Džozef Bajden iza sebe ima dugogodišnju političku karijeru. On je već 36 godina član Senata, gornjeg doma američkog Kongresa. Predsedavao je Komitetom za spoljne poslove tri puta.

1988. godine učestvovao je u predsedničkoj trci, ali se povukao posle priznanja da je njegov govor bio plagijat govora lidera britanskih laburista, Nila Kinoka. Pokušao je da osvoji kandidaturu u okviru Demokratske stranke i izbore 2008. godine, ali se povukao iz trke.

"Bio sam širom naše zemlje i uveravam vas u jednu stvar - Amerikanci su spremni, znam da ste spremni, ja sam spreman i Barak Obama je spreman! Došlo je naše vreme, vreme Amerike. Glasajmo i vratimo našu zemlju!", poručio je na jednom predizbornom skupu Bajden.

Diplomirani pravnik po struci, Bajden je poznat po vrlo oštrim govorima. Njemu je diplomatija važna, ali se ne libi ni pretnji vojnom silom u vođenju spoljne politike.

Veliki je kritičar Bušove administracije, a za senatora Mekejna tvrdi da je samo nastavak te politike.

Iako je glasao za vojnu intervenciju u Iraku, senator Bajden je počeo da upozorava na troškove dugoročnog angažovanja i pre nego što je taj problem dospeo u žižu interesovanja. On je zagovornik ideje o decentralizaciji vlasti u Iraku i podeli zemlje na tri regiona koje naseljavaju suniti, šiiti i Kurdi.

Njegove veze sa Irakom imaju ličnu notu. Njegov sin, Bo Bajden je komandant Nacionalne garde i priprema se da zajedno sa svojom jedinicom ode u Bagdad.

Ono što u Srbiji privlači pažnju je mogući uticaj potpredsednika na spoljnu politiku, naročito prema Balkanu. Senator iz Delavera bio je među prvima koji su javno zagovarali ukidanje embarga na oružje bosanskim muslimanima. Podržavao je i NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.

Mnogi analitičari ističu da bi njegovim ulaskom u Belu kuću kosovska nezavisnost dobila značajnog pristalicu na visokom mestu, a on lično svoju podršku Albancima tumači kao veliki lični i politički poen.

Sara Pejlin, prva žena potpredsednik

Sara Pejlin (FoNet)

Sara Pejlin prva je žena u istoriji koju je republikanska stranka kandidovala za potpredsednicu. Guvernerka je takođe prvi političar iz Aljaske koji je kandidovan za tako visoku poziciju.

Iako analitičari smatraju da Pejlinova nije zaslužila tu nominaciju nakon veoma kratkog perioda provedenog u političkim vodama, republikanska stranka jedinstveno je stala iza svog izbora.

Na iznenađenje šire javnosti, krajem avgusta republikanac Džon Mekejn predložio je Saru Pejlin za svoju potpredsednicu. Guvernerka Aljaske tada je bila potpuno nepoznata političarka.

“Proteklih dana sam shvatila da ako niste u vašingtonskoj političkoj eliti, onda će svi u medijima misliti da niste dovoljno kvalifikovani da obavljate svoj posao. Ali, upravo njima poručujem da se ovim poslom ne bavim kako bi me oni cenili, već da bih služila svom narodu", rekla je ona nakon kandidature.

Za samo nekoliko dana Sara Pejlin je od republikanske zvezde postala neprihvatljiva političarka. Skandali vezani za njen privatni život punili su novinske članke i podizali rejtinge političkih emisija.

Konzervativci, koji čine većinu republikanske stranke, ostali su nemi pred pričom da se guvernerka Aljaske udala bez blagoslova svojih roditelja i crkvenih običaja.

Uoči početka kampanje otkriven je i novi skandal. Objavljeno je da je njena 17-godišnja neudata kćerka Bristol trudna.

To što je veoma kratko u političkim vodama postao je njen najmanji problem. Tokom kampanje stigla je sudska presuda prema kojoj je Sara Pejlin zloupotrebila položaj i prekršila etičke propise države Aljaske.

Njeno neiskustvo je, međutim, ključna kritika. Analitičari smatraju da Sara Pejlin ne bi bila u stanju da obavlja dužnost predsednika, u slučaju da, ako bude izabran, republikanski kandidat, 72-godišnji Džon Mekejn, u nekom trenutku nije u mogućnosti da obavlja tu funkciju.

Ipak, mediji podsećaju da je kao guvernerka veoma oštra, te da joj treba dati vremena da pokaže šta zna.

Guvernerka Pejlin rođena je 1964. godine u državi Ajdaho, ali se već sa dve godine sa roditeljima preselila na Aljasku. Kao dete zavolela je ribolov i lov. Bavila se atletikom. Bila je mis Aljaske. Nakon što je diplomirala novinarstvo, radila je kao sportski novinar. Zatim je u dva mandata bila gradonačelnica Vasile, gradića u kojem živi. Udata je za Toda Pejlina sa kojim ima petoro dece: Treka, Pajper, Vilou, Bristol i Triga.