MMF i penzije

Penzioneri će od 2009. moći da računaju na obećano povećanje penzija samo ako Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, narednih dana uveri predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda da takva računica neće izazvati lomove u budžetu, odnosno da budžetski deficit neće preći 15 milijardi dinara, saznaje Politika iz izvora bliskih pregovaračkom timu MMF-a.

Predstavnike MMF-a najviše je interesovalo iz kojih će se to izvora isplaćivati uvećane penzije, s obzirom na to da bi naredne godine one u prosečnoj zaradi trebalo da učestvuju sa 65 odsto, a u 2010. i sa celih 70 procenata, a da pri tom deficit ne bude veći.

Istovremeno ih je interesovalo i kojim tempom napreduje reforma Zakona o penzijama.

Stručnjaci MMF-a hteli su da znaju šta donosi novi zakon osim preporuke da se penzije ubuduće umesto samo s troškovima života usklađuju s rastom zarada, i to dva puta godišnje – u aprilu i oktobru.

Kako stvari sada stoje, stručnjaci MMF-a savetuju srpsku vladu da za sada ne menja formulu po kojoj se penzije usklađuju.

Zakon propisuje da se one do kraja ove godine usklađuju s rastom troškova života u iznosu od 87,5 i rastom zarada od 12,5 odsto, dok bi cele naredne godine prinadležnosti isključivo pratile rast troškova života, što značio da povećanja gotovo da i ne bi bilo.

Kao glavni argument za takav savet srpskoj strani MMF navodi svetsku ekonomsku krizu, veliku javnu potrošnju, ali i očekivanja da će bruto domaći proizvod pasti toliko da neće imati odakle da se obezbedi dodatni novac za najavljenu korekciju penzija. Osim ako Srbija ne planira da ulazi u dužničko ropstvo i povećava deficit.

MMF je, kako se čulo na sastanku, neprijatno iznenađen činjenicom o poreskoj nedisciplini u Srbiji i izbegavanju uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Posebno ih je zaprepastila činjenica da je od 2002. godine Fond PIO ostao uskraćen za oko 74 milijarde dinara upravo po osnovu izbegavanja uplata doprinosa, a da država pri tom nije preduzela gotovo nikakve mere da stane na put sivoj ekonomiji i privoli poslodavce da uđu u legalne tokove naplate ovih dažbina.

Krkobabić je predstavnici MMF-a predočio računicu koja pokazuje da povećanje penzija od 65 odsto u prosečnoj zaradi iziskuje manje para u budžetu nego da se prinadležnosti obračunavaju po postojećem zakonu.

On je dodao da sve to i dokumentovano može predočiti MMF-u, a oni bi narednih dana od Ministarstva finansija mogli da zatraže izveštaj koji bi trebalo da potvrdi ili ospori Krkobabićeve tvrdnje.

Interesantno je da je Ministarstvo rada u vreme kada je Slobodan Lalović bio na njegovom čelu takođe pod pritiskom MMF-a izmenilo postojeći penzijski zakon koji je najstarije upravo i doveo u ovu situaciju.

Naime, MMF je i tada srpsku vladu, opominjući je zbog prevelike javne potrošnje, privoleo da sa švajcarskog načina obračuna penzije pređe na postojeći zakon, tako da bi se 2009. godine prinadležnosti usklađivale isključivo s rastom troškova života, a ukida se i mogućnost vanrednog usklađivanja penzija ukoliko one padnu ispod zakonom dozvoljenog minimuma od 60 odsto prosečne zarade.