Predlog Srbije na dnevnom redu

Predloženom rezolucijom Srbije traži se mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Informaciju je Tanjugu potvrdio portparol predsednika Generalne skupštine, Enrike Jeves. Odluka je donetom konsenzusom u Generalnom komitetu, rekao je Jeves.

Srbija na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN dolazi sa činjenicom da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, kao i da je tu nezavisnost priznalo 40-ak zemalja, među kojima su najznačajnije zemlje sveta.

Zato je Beograd pripremio rezoluciju po kojoj bi Međunarodni sud pravde trebalo da da svoje savetodavno mišljenje da li je potez Prištine o proglašenju nezavisnosti 17. februara bio u skladu sa međunarodnim pravom.

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je večeras zadovoljstvo što su diplomatski napori Srbije urodili uspehom i što je predlog rezolucije stavljen u dnevni red Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Tadić je naglasio da taj uspeh nikako ne znači da je ceo posao obavljen jer "nas tek čeka glasanje na sednici Generalne skupštine UN" i naveo da je rezultat tog glasanja neizvestan.

"Pred delegacijom Srbije je veliki posao i mi ćemo u Njujorku pokušati u direktnim razgovorima da ubedimo što veći broj članica UN da podrži rezoluciju Srbije", naveo je Tadić, a prenela je pres služba predsednika Srbije.

Glavna prepreka je na sledećoj stepenici - Generalnoj skupštini, gde uticajnim zemljama UN koje su priznale nezavisno Kosovo otvaranje tog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde ne ide u prilog.

“To što traži Srbija je prosto jedno pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Tome nije lako da se politički suprotstavi, ali je isto tako i prilično nelagodno za te zemlje jer bi sud zaista mogao da dođe do zaključka da to nije u skladu sa međunarodnim pravom", objašnjava Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo..

"Politički interesi su ovde u pitanju i radi se o zemljama koje imaju dosta krupne mogućnosti za lobiranje. Tu je, naravno, i situacija koja je iskrsla sa Južnom Osetijom i Abhazijom, nije lako proceniti u kom pravcu to ima uticaja, ali se meni čini da to može da pojača našu poziciju”, kaže Varadi.

Ako bi sve išlo kako treba za Srbiju i ocena se našla pred Međunarodnim sudom pravde, on nikakvom sudskom odlukom ne bi mogao da vrati Kosovo, ali bi došlo do značajnog preokreta u međunarodnom polažaju Srbije, kaže profesor Varadi.

“Međunarodni sud pravde može da kaže da je proglašenje nezavisnosti bilo suprotno međunarodnom pravu, da su, recimo, Norveška ili Belgija priznale Kosovo bez valjanih razloga, ali Kosovo nije deo ni Belgije ni Norveške; prema tome, sud ne može da obaveže neku zemlju da nam vrati Kosovo”, objašnjava Varadi.

“Ono što Međunarodni sud može da učini ako bi do njega došlo smisleno savetodavno mišljenje je da se stvori jedna začajno različita politička situacija jer ne bi samo Srbija i još nekoliko zemalja tvrdilo da je ta odluka suprotna međunarodnom pravu, nego to bi bila odluka najviše sudske instance sveta. Ako bi sud odbio ili dao savetodavno mišljenje koje Srbiji ne ide u prilog, tada bi nama preostalo vrlo malo koraka i teško bi Srbija bilo šta mogla da preduzme; možda eventualno tužbe koje ne bi imale drugačiji efekat od savetodavnog mišljenja”, kaže on.

Ministar Jeremić je u Njujorku priznao da je bilo pritisaka na Beograd da odustane od svoje incijative. Rasim Ljajić je najavio da će za predlog Beograda tražiti podršku muslimanskih zemalja okupljenih u Organizaciji islamske konferencije. Profesor Varadi smatra da bi u slučaju da Srbija odustane od svog zahteva, zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova bile oslobođene jedne velike potencijalne nelagode.

“To su zemlje koje su ponosne na to da imaju tradiciju na strani međunarodnog prava, sve imaju dosta argumenata za taj stav, ali bi bile u nezgodnoj poziciji da najviša sudska instanca UN presudi ili da savetodavno mišljenje da nisu postupile u skladu sa međunarodnim pravom kada su tu nezavisnost prihvatile, ali im je isto tako teško da se suprotstave tome da se jedno takvo mišljenje traži. Za njih bi zato bilo daleko najkomotnije da Beograd povuče svoj zahtev”, kaže profesor Varadi.

Posle odluke Generalnog komiteta, Generalna skupština UN će u roku od nekoliko dana na plenarnoj sednici razmatrati predlog dnevnog reda.

Ona najčešće usvaja predloženi dnevni red, ali može i da ne prihvati preporuke Generalnog komiteta o pojedinim tačkama.

Srbiji u takovom razvoju situacije predstoji borba za pridobijanje što većeg broja članica UN da glasaju za to da Međunarodni sud pravde da mišljenje o nezavisnosti Kosova.

Jeremić: Imamo razloga za optimizam

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić , koji se nalazi u Njujorku, rekao je za Blic da ima razloga za optimizam kada je reč o inicijativi Srbije, ali da može da bude izuzetno nepredvidivo ako se suoči sa "čvrstim i agresivnim blokom moćnih zemalja".

On, međutim, nije želeo da kaže o kojim zemljama je reč, ali je dodao da će Generalni komitet biti prvi test kada je reč o inicijativi Srbije u vezi sa Kosovom.

Vuk Jeremiæ (FoNet)

"Ako tu budemo uspešni, onda mogu da kažem da možemo da budemo još optimističniji za glasanje na plenumu. Jedini način da ne uspemo jeste da zemlje koje se protive ulože toliko energije u sprečavanje naše inicijative da svim zemljama sveta predstave to kao ultimativno pitanje", naveo je Jeremić.

On je dodao da je u proteklih nekoliko sedmica pojačan pritisak na "neopredeljene zemlje" da se o pitanju Kosova izjasne pre Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

"Pritisak je bio ogroman, graničio se sa ucenama, ali mislim da smo na to dobro reagovali", rekao je Jeremić.

"Nadam se da će naši susedi, i ne samo oni, imati dovoljno sluha da sačekaju bar do glasanja, pa onda da vidimo", dodao je šef srpske diplomatije.

Odgovarajući na pitanje o pritisku na Crnu Goru i Makedoniju da priznaju Kosovo, Jeremić je ocenio da je "teška zabluda da će broj zemalja u regionu koje priznaju Kosovo uticati na zemlje u ostatku sveta".

Tači: Članice UN treba da blokiraju inicijativu Srbije

Predsednik Vlade Kosova Hašim Tači izjavio je da će se Kosovo u narednom periodu suočavati sa problemom priznavanja nezavisnosti i pozvao članice Ujedinjenih nacija da blokiraju incijativu Srbije da Generalna skupština UN podrži zahtev da se Međunarodni sud pravde izjasni o nelegalnom proglašenju nezavisnosti pokrajine. "Imaćemo teškoće u procesu priznavanja, međutim, one nisu nepremostive. Kosovo će biti deo EU i NATO. Mi ćemo nastaviti da gradimo dobre odnose sa susedima. Nezavisnost Kosova je donela mir i regionalnu stabilnost", rekao je Tači.

On tvrdi da eventualno usvajanje predloga Srbije u UN neće imati pravne posledice za Kosovo pošto i eventualna odluka Međunarodnog suda pravde nema obavezujući, već savetodavni karakter.

“Radi se o inicijativi Srbije koja nikoga ne treba da iznenadi, pošto se, kada je u pitanju Kosovo, od Srbije ne mogu očekivati dobre inicijative. Ceo svet zna da je lice Srbije, kada je u pitanju Kosovo genocid koji je izvršen", rekao je Tači.

On je izrazio uverenje da će predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i ministar spoljnih poslova Skender Hiseni dostojanstveno predstaviti interese Kosova tokom zasedanja Generalne skupštine UN.

Francuska: Incijativa Srbije nije korisna

Ambasador Francuske u UN Žan-Moris Riper ocenio je danas da nije "veoma korisna" incijativa Srbije da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova.

"Smatramo da u trenutku kada smo veoma privrženi ubrzanju procesa pridruživanja Srbije Evopskoj uniji, to stvara turbulencije koje nisu dobre za to (pridruživanje Srbije EU)", rekao je novinarima ambasador Francuske koja sada predsedava EU, objavljeno je na internet strani UN.

Navodeći da ne može da prejudicira da li će Generalni komitet UN staviti incijativu Beograda na dnevni red Generalne skupštine, Riper je rekao da se u EU odvijaju konsultacije o incijativi i da evropski zvaničnici pokušavaju da usvoje jedinstven stav o inicijativi Beograda.

Riper je, takođe, naveo da EU razume probleme Srbije i njeno pravo da postavi bilo koje pitanje pred Generalnom skupštinom UN.