Rusija će se povući iz Gruzije

To je rezultat pregovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i predsednika Francuske Nikole Sarkozija u podmoskovkom dvorcu Majndorf, čime su dodate tačke planu za rešenje sukoba u šest tačaka dogovorenog 12. avgusta.

Rusija je takođe dobila garancije EU da Gruzija neće upotrebiti silu u Južnoj Osetiji i Abhaziji, a dogovoreno je i razmeštanje međunarodnih snaga u tampon zonama oko te dve separatističke oblasti.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora, Medvedev je kazao da povlačenje vojske treba da bude završeno u roku od deset dana od momenta kada u tim oblastima budu razmeštene međunarodne snage koj će činiti najmanje 200 posmatrača iz EU koji treba da budu razmešteni do 1. oktobra.

"Za mesec dana, ruske vojne snage biće izvan gruzijske teritorije, izuzimajući prirodno Osetiju i Abhaziju", rekao je Sakrozi.

Prema njegovim rečima, obostrano je potvrđena zainteresovanost za prisustvo međunarodnih posmatrača.

"To se tiče UN i OEBS-a u okviru njihovog sadašnjeg mandata, to jest, ti posmatrači će se nalaziti van administrativnih zona Abhazije i Osetije", rekao je Sarkozi.

On je dodao da će kroz najviše nedelju dana biti ukinuti kontrolni punktovi između gruzijskih gradova Senaki i Poti, gde se i dalje nalaze ruske snage.

Medvedev je kazao da su EU i Francuska kao predsedavajuća, dali garancije da Gruzija neće primeniti silu u tim oblastima, kao i da je EU potvrdila spremnost da i dalje pomaže u rešavanju gruzijsko-osetinskog sukoba.

Dogovoreno je takođe da 15. oktobra u Ženevi počnu međunarodni pregovori o statusu Abhazije i Južne Osetije, što je predviđeno šestom tačkom plana Medvedev-Sarkozi o rešenju konflikta od 12. avgusta.

Pripremne diskusije počeće u septembru i biće posvećene načinima za osiguranja bezbednosti i stabilnosti u regionu, pitanjima izbeglica i razmeštenih lica.

Medvedev je potvrdio da se pozicije Rusije i EU o priznavanju nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije razilaze i podsetio da je Moskva priznala njihovu nezavisnost, što je EU osudila.

"Ne može Rusija da određuje kakve treba da budu granice Gruzije", kazao je francuski predsednik, dodajući da ne želi da komentariše poziciju Rusije.

Medvedev je, odgovarajući na pitanje novinara da li Rusija ima planove o menjanju granica ne samo Gruzije već i drugih granica u Evropi, kazao da Rusija "uopšte ne menja nikakve granice" i da ona za to "nema potrebe".

Ruski predsednik je ocenio da je EU izradila "dosta izbalansiranu poziciju" u odnosu na Južnu Osetiju, ako se "ima u vidu da su postojale mnogo egzotičnija gledišta, čak i ekstremistička, koja su pozivala na čudne sankcije i druga dejstva u odnosu na Rusiju".

Poziv na sankcije je, prema njegovim rečima, "besmislen i, s tačke gledanja EU, nekoristan".

Pozicija koju je EU zauzela 1. septembra izgleda potpuno razumno i kompromismo, ali, dodao je Medvedev, EU ne razume potpuno okolnosti koje su se postojale u Južnoj Osetiji.

On je rekao da Rusija želi da održi konstruktivne odnose sa EU i da je sada "lopta u dvorištu evropskih kolega".

"Sve je apsolutno jasno: želimo partnerstvo i mir i teško da neko želi sukobljavanje Evrope i Rusije", rekao je Medvedev.

Sarkozi je ocenio da je na ono što je postignuto u današnjim četvoročasovnim razgovorima "prilično značajno".

"Povlačenje ruskih snaga. Prihvaćeno... Prihvatanje evropskih posmatrača. Prihvaćeno", rekao je francuski predsednik koji bi večeras u Tbilisiju trebalo da gruzijskom redsedniku Mihailu Sakašviliju predstavi dodatne tačke mirovnog sporazuma.

U delegaciji EU su i predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo i predstavnik EU za spoljnu politiku Havijar Solana.

SAD odustale od sporazuma sa Rusijom

Administracija američkog predsednika Džordža Buša donela je danas odluku da povuče unosni sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Rusijom, saopštio je Stejt department.

"Predsednik je obavestio Kongres da je danas odustao od svoje prethodne odluke vezane za sporazum SAD-Rusija o civilnoj nuklearnoj saradnji, takozvani 1-2-3 sporazum"."Donosimo ovu odluku sa žaljenjem", navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Reč je o prvoj konkretnoj sankciji koju Sjedinjene Američke Države uvode Rusiji posle sukoba u Južnoj Osetiji, naveo je Rojters.

Nesterenko: Moskvca protiv misije EU u Gruziji

Portparol ruskog Ministarstva diplomatije Andrej Nesterenko izjavio je da je Moskva protiv posmatračke misije EU u Gruziji.

Moskva je protiv toga pošto su u toj zemlji već prisutne misije UN i OEBS-a. Nesterenko je podsetio da je EU izrazila spremnost da pošalje nezavisnu misiju u Gruziju koja bi delovala u skladu sa Evropskom bezbednosnom i odbrambenom politikom.

"Mi verujemo da će to dovesti do prekomernog komadanja međunarodnih posmatračkih napora, koje su već sad uložile UN i OEBS", rekao je Nesterenko na konferenciji za novinare u Moskvi.

Ruski zvaničnik je ponovio da Moskva podržava odluku OEBS-a da pošalje grupu vojnih posmatrača u zonu sukoba.

Nesterenko je izrazio nadu da će se EU aktivno pridružiti naporima OEBS-a u zoni bezbednosti, u neposrednoj blizini Južne Osetije.

Sakašvili: Povratićemo kontrolu

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili uveren je da će vratiti kontrolu nad gruzijskim separatističkim oblastima Južna Osetija i Abhazija "uz pomoć ostatka sveta".

"Naš teritorijalni integritet biće obnovljen. Ubeđen sam u to, više nego ikada. To neće biti lak proces, ali je to sada proces između gnevne Rusije i ostatka sveta", rekao je Sakašvili za gruzijsku televiziju, uoči dolaska šatl misije Evropske unije u Moskvu.

Mihail Sakašvili (FoNet, arhiv)

Mesec dana posle početka oružanog sukoba između Gruzije i Rusije u noći između 7. i 8. avgusta, i postignutog primirja, ruski vojnici se još nalaze na gruzijskoj teritoriji.

Uprkos prisustvu ruskih vojnika u Gruziji, Sakašvili se nada da će Zapad pomoći da njegova zemlja ponovno uspostavi kontrolu u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Počela rasprava u Hagu

Gruzija je zatražila od Međunarodnog suda pravde u Hagu da uputi Rusiji nalog za obustavljanje kršenja ljudskih prava Gruzina u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Gruzija je pred sudom optužila Rusiju za napade na civile, ubistva, prinudno raseljavanje i blokiranje humanitarne pomoći, preneo je Rojters.

Očekuje se da će predstavnici Moskve, tokom trodnevnog saslušanja, dovesti u pitanje jurisdikciju Međunarodnog suda pravde.

Ruska strana bi, kako je prenela britanska agencija, mogla i da ospori tvrdnje Gruzije da se u dva otcepljana regiona vrši etnička diskriminacija ili da navede da situacija nije pod kontrolom Moskve.

Štajnmajer: Balkan za Zakavkazje

Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjasnio se danas za otpočinjanje dugoročne inicijative za stabilnost u južnnom Zakavkazju po ugledu na slične procese na Balkanu.

Štajnmajer je danas u Berlinu predložio da bi "višegodišnje konferencije mogle da se uliju u zajednički koncept stabilnosti u koji bi bio uključen čitav region".

On je naglasio da bi u taj proces istovremeno "morala da bude uključena i Rusija, iako trenutno pregovori između Rusije i Gruzije izgledaju nezamislivi".

Pored toga, u procesu stabilnosti u Zakavkazju po balkanskom uzoru bi, po Štajnmajerovoj zamisli, trebalo da se uključe i Ukrajina, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija i možda čak i Belorusija.

Istovremeno je Štajnmajer pozvao SAD i Rusiju da nastave dijalog i ne zapadaju u retoriku hladnog rata.

"Mi sada živimo u svetu u kojem su svakoj zemlji, bez obzira koliko velika i moćna bila, više potrebni partneri nego protivnici. To važi za sve aktere, mislim da važi i za SAD i za Rusiju", ocenio je Štajnmajer.