Ruske trupe blokiraju ulaz u Gori

Tim oni produbljuju sumnje u poštovanje sporazuma o njihovom povlačenju. Grad se nalazi na glavnom putu koji spaja istok i zapad zemlje, te rusko prisustvo u tom regionu, zapravo, cepa zemlju na pola. Iako se Gori nalazi van teritorije otcepljene Južne Osetije, ruska vozila su blokirala jutros put koji vodi u grad. Rusi kažu da je to radi dopremanja humanitarne pomoći i bezbednosti.

Grad Gori smešten je samo 75 kilometara od Tbilisija, prestonice Gruzije. Uprkos najavljenom primriju, prema kojem ruske snage treba da se povuku na pozicije pre sukoba započetog 6. avgusta, borbena vozila obezbeđuju prilaz tom i još nekolicini gradova u Gruziji. Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin rekao je da se ruska vojna grupa nalazi u gruzijskom gradu Goriju, južno od administrativne granice sa Južnom Osetijom, "radi osiguranja bezbednosti lokalnog stanovništva" i nadzora nad ogromnim arsenalom oružja koji je ostavila gruzijska vojska, kao i nad pružanjem humanitarne pomoći.

On sumnja u prirodu američkih humanitarnih tovara koji stižu u Gruziju. "Voleli bismo da znamo da li se radi o humanitarnoj pomoći ili nekoj vrsti vojnih isporuka, međutim, nemamo tu informaciju", rekao je Nogovicin.

On tvrdi da je od gruzijske vojske u Kodorskom klancu zapljenjeno 764 komada novih američkih pušaka M-16. Prema njegovim rečima, oružane snage Abhazije su ukupno zaplenile 1.728 komada oružja.

Rusija je saopštila da u poslednja 24 sata u Gruziji nije bilo borbi.

Gruzijski prmijer Mihail Sakašvili izjavio je da ruske oružane snage kontrolišu trećinu teritorije Gruzije.

Portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova danas je potvrdio da ruskih trupa nema u gradu Kutaisiju, drugom po veličini u Gruziji. Mediji su izvestili da je ruska vojska tokom noći krenula u tom pravcu.

Gruzijski ambasador u SAD Vasil Sikarulidze rekao je da je Gruzija, poštujući primirje, izmestila svoje vojne trupe deset kilometara od Tbilisija kako bi napravila odbrambenu liniju.

On je dodao da Rusija u svom napadu uništava gruzijsku komercijalnu i vojnu infrastrukturu, uključujući aerodrome i energetska postrojenja.

Pored toga, kako je naveo taj zvaničnik, ruske vojne snage ruše i verska svetilišta izvan konfilktne oblasti u Južnoj Osetiji.

Rusija je saopštila, s druge strane, da su njene snage u gruzijskoj vojnoj bazi nedaleko od grada Senakija zaplenile američko naoružanje, ali je dodala da tokom prethodnog dana u Gruziji nije bilo borbi.

Stanovništvo najviše stradalo

Odbijanje Rusa da se povuku iz Gorija, uz objašnjenje da čuvaju skladište municije koje je u ratnom vihoru napustila gruzijska vojska, u pitanje dovodi nameru da se poštuje dogovoreno primirje.

Zapovednici na terenu tvrde da imaju dodatni zadatak. "Imamo naređenje da uhvatimo, razoružamo i predamo nadležnim vlastima sve naoružane ljude", kaže "Nail", komandant oklopnog bataljona.

Prema planu o primirju, oko kojeg je posredovao francuski predsednik Nikola Sarkozi, ruskim mirovnim snagama dopušteno je da ostanu u Južnoj Osetiji i tamo preuzmu veću ulogu u organizaciji mira.

U lučkom gradu Potiju, na obali Crnog mora, blokada je potpuna. Potopljeno je više gruzijskih brodova i uništena je vojna oprema na obali.

"Dolazili su više puta, ulazili su u luku tenkovima. Ulazili su i u obližnju vojnu luku i od tamo su pucali i potopili nekoliko brodova. Uprkos tome, mi radimo", kaže Eduard Mehevorijani, direktor Luke Poti.

U kampu za raseljene nedaleko od Tbilisija, gde je nekada bila fabrika mlečnih proizvoda, ratni beskućnici čekaju na pomoć u hrani. "Teško nam je, ali vlasti pomažu. Užasno sam postiđena: nemam ni kopejku, a gladna sam", kaže raseljena Džodžona Gogidze.

U samom Tbilisiju, stanovnici su smireni, ali kao da nemaju previše poverenja u dogovoreno primirje.

UNHCR: Izbeglih 118.000

Broj ljudi koji su pobegli od sukoba u Gruziji porastao je na više od 118.000, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

Prema podacima vlada država i regiona, oko 45.000 ljudi je pobeglo iz Južne Osetije, rekao je portparol UNHCR Ron Redmond. Dve trećine njih je prešlo rusku granicu i smešteno u Severnu Osetiju, dok su ostali su smešteni u raznim delovima Gruzije.

Većina raseljenih, oko 73.000 Gruzijaca, nalazi se na gruzijskoj teritoriji, rekao je Redmond, dodajući da je većina njih napustila strateški gruzijski grad Gori koji se nalazi blizu Južne Osetije.

UNHCR je poslao 20 timova širom Gruzije da procene koliko je pomoći potrebno.

Tri teretna aviona donela su u Gruziji više od 100 tona pomoći, uključujući ćebad i kuhinjski pribor, što je dovoljno za 50.000 ljudi, dok će dva aviona doneti pomoć u Severnu Osetiju sledeće nedelje.

Redmond je rekao da je bezbednosna situacija u nekim oblastima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost, zbog čega je potrebno da sve strane u sukobu obezbede sigurne prolaze.

Kancelarija UN za koordinaciju humanitarne pomoći saopštila je da su gruzijske vlasti smestile 23.000 razmeštenih ljudi na 210 lokacija, većinom u škole i vrtiće u Tbilisiju. Gruzijske vlasti su saopštile da su postavile novi kamp za 500 ljudi blizu aerodroma u Tbilisiju.

Nema pomoći za Osetiju zbog bezbednosti

Ujedinjene nacije i Crveni krst uputile su na stotine tona humanitarne pomoći Gruziji, ali za upućivanje pomoći Južnoj Osetiji moraju da budu uspostavljeni bolji bezbednosni uslovi, saopštile su danas te dve međunarodne organizacije.

Ruske, južnoosetijske i gruzijske vlasti dale su zeleno svetlo Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (MKCK) da uđe u ugroženo područje, ali on čeka čvršće garancije, naveo je Rojters.

"Spremni smo da krenemo u bilo koje vreme i iz Severne Osetije i iz gruzijske prestonici Tbilisija", izjavila je portparolka MKCK Ana Nelson na konfernciji za novinare u Ženevi. "Krenućemo čim dobijemo bezbednosne garancije i uverimo se da je sigurno", dodala je ona.

Crveni krst je u Gruziju do sada dopremio 100 tona humanitarne pomoći, a još 45 tona bi trebalo da stigne danas.

Generalni sekretar UN Ki Mun Ban juče je upozorio na humanitarnu situaciju i bezvlašće u delovima Gruzije, posebno u Južnoj Osetiji i regionu oko grada Gorija.

"Za nas je važno samo pitanje pristupa - potpunog i slobodnog - prema Južnoj Osetiji, regionu oko Gorija i lukama", izjavila je portparolka Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnim poslovima Elizabet Birs.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš otputovaće naredne sedmice u Gruziju i Rusiju da bi obezbedio podršku vlasti te dve države za dopremanje pomoći.
Više od 118.000 ljudi je raseljeno tokom jednonedeljnog sukoba, od kojih je 30.000 izbeglo u Rusiju.

UNHCR je tokom ove nedelje dopremio više od 100 tona pomoći Gruziji, dovoljne za zadovoljenje potreba više od 50.000 ljudi. Program za hranu UN dopremio je brašno, ulje, šećer, pasulj i visokokalorični keks za raseljene.

Dečiji fond UN (UNICEF) saopštio je da hitno treba obezbediti čistu vodu, sanitarne sisteme i struju za 170 skloništa u blizini Tbilisija.

Gruzini ne mogu da se vrate?

Vlasti Južne Osetije neće dopustiti povratak Gruzina koji su napustili svoja sela u zoni konflikta zbog početka ratnih dejstava, izjavio je Eduard Kakojti u intervjuu dnevniku "Komersant".

"Ne nameravamo tamo više nikoga da puštamo. Više od 18.000 osetinskih izbeglica iz Gruzije sada se nalazi u (ruskoj republici) Severnoj Osetiji. Treba njih vratiti u Južnu Osetiju", rekao je Kakojti.

Prema njegovim rečima, iz gruzijskih sela su svi civili već bili evakuisani i u njima nije nikoga bilo, a gde su i ostali civili, južnoosetijske snage ostavile su koridor i dali mogućnost da odu.

"Želim da vas uverim da u tim enklavama faktički nikoga nije bilo", rekao je Kakojti, a na pitanje da li je istina da su one uništene, odgovorio kontrapitanjem: "Trebalo je da dopustimo da odatle na nas pucaju, opet nam pucaju u leđa i iživljavaju se nad našim narodom?".

"Ustanovili smo granicu Južne Osetije", rekao je lider otcepljene gruzijske autonomne oblasti.

Šef diplomatije Južne Osetije Murat Džiojev rekao je da su vlasti Gruzije odavno Gruzine u Južnoj Osetiji "žrtvovali političkim interesima".

Džiojev je za "Komersant" rekao da ruska vojska nije "upadala" na teritoriju Gruzije, već je "oslobodila okupirani narod koji je ginuo".

Na pitanje šta Chinvali očekuje od Rusije posle završetka rata, ministar nepriznate republike rekao je da "odavno čeka priznanje nezavisnosti".

“Želimo da živimo u sastavu te velike zemlje. Koliko godina još treba da živimo u ovakvim uslovima da bi nam omogućili da najzad živimo zajedno sa Rusijom", rekao je Džiojev.

"Da je Južna Osetija bila priznata, gruzijske vlasti nikada se ne bi usudile da bombarduju naše gradove i sela", rekao je on.

Pogibija četvoro novinara

Tokom ratnih dejstava u zoni gruzijsko-južnoosetijskog konflikta poginulo je četvoro novinara, a više od 10 njih je ranjeno, izjavio je generalni sekretar Saveza novinara Rusije Igor Jakovenko.

Prema njegovim rečima, ubijen je snimatelj iz Holandije Stan Storimans i dvojica državljana Gruzije, fotoreporter Aleksandar Klimčuk i dopisnik "Ruskog njusvika" Grigor Čihladze.

Ime četvrtog novinara za sada se ne navodi, izvestila je agencija Interfaks. Među ranjenima su 3 novinara TV kompanije Rusija, jedan iz Komsomolske pravde, dvojica iz Ren TV, i dopisnik izraelskog "Jediot ahronota".

Zamena Gruzijaca u Iraku

Iračke snage preuzele su kontrolne punktove koje su obezbeđivali gruzijski vojnici, koji su povučeni iz Iraka zbog konflikta sa Rusijom u njihovoj rodnoj zemlji, saopštila je komanda američke vojske u Iraku.

Američka vojska transportovala je kontingent od 2.000 gruzijskih vojnika u domovinu zbog konflikta koji je prošle nedelje izbio sa Rusijom oko otcepljenog regiona Južne Osetije.

Gruzini, čiji kontingent je posle SAD i Britanije, bio najveći strani vojni kontingent u Iraku, uglavnom su bili raspoređeni u iračkoj južnoj provinciji Vasit, obezbeđujući kontrolne tačke nedaleko od granice sa Iranom.